— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) January 9, 2025
Kanada - 51. savezna američka država
Na sveobuhvatnoj konferenciji za novinare, drugoj od ubedljive pobede na izborima u novembru prošle godine, Tramp je rekao da bi mogao da iskoristi „ekonomsku silu“ SAD da Kanadu pretvori u 51. državu Sjedinjenih Država, nazvavši njihovu zajedničku granicu „veštački povučenom linijom“.
Reč je o najdužoj granici na svetu između dve zemlje, a ustanovljena je ugovorima sklopljenim u vreme osnivanja SAD-a krajem 18. veka.
Novoizabrani predsednik tvrdi i da Amerika troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikuje uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje.
„Oni treba da budu američka država“, rekao je Tramp novinarima, a u suprotnom preti uvođenjem carina.
Džastin Trudo, odlazeći kanadski premijer, rekao je da nema „nikakve šanse“ da se te dve zemlje spoje.
Američki zaliv
Novoizabrani predsednik Donald Tramp izjavio je i da će pokušati da Meksički zaliv preimenuje u „Američki zaliv“, rekavši da takvo ime „lepo zvuči“.
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum odgovorila je u sredu da bi ime Severne Amerike moglo da se promeni u „Meksičku Ameriku", istorijski naziv korišćen na ranim mapama regiona.
„Meksička Amerika, to lepo zvuči“, našalila se Šajnbaum, pokazujući mapu sa ranim prikazom Severne Amerike.
Pet odsto za NATO
Budući predsednik SAD kazao je i da u budućnosti članice NATO-a treba da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, više nego duplo više nego do sada.
„Doprinosi za NATO bi trebali biti pet odsto“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare, a prenijela agencija Rojters.
Države članice NATO-a obavezale su se da će izdvajati bar dva odsto BDP-a za odbranu.
Izvor: CNN/AP/BBC/Rojters',
title: 'Svet po Donaldu Trampu: Pošto Grenland?',
pubdate: '2025-01-09 12:55:58',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Donadl Tramp,Grenland,Kanada,Sjedinjene Američke Države",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Svet po Donaldu Trampu: Pošto Grenland?',
'pageContent': 'Manje od dve nedelje pre zvaničnog preuzimanja dužnosti 20. januara, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp iscrtao je nove granice severne hemisfere.
Na njegovoj mapi, teritorija Sjedinjenih Američkih Država bila bi proširena za Grenland i Kanadu, a Panamski zaliv neka se pričuva ako američki teretni brodovi ne budu imali prvenstvo prolaza.
[caption id="attachment_4874812" align="aligncenter" width="1440"] Na meti Donalda Trampa: Grenland[/caption]
O tome je budući, 47. američki predsednik govorio u obraćanju novinarima u njegovom klubu Mar-a-Lago na Floridi.
„Grenland je srce Amerike“
Ovako glasi samo jedan u nizu objava na društvenoj mreži Iks (X) povodom najnovije izjave Donalda Trampa da neće odustati od preuzimanja kontrole nad Grenladnom i Panamskim kanalom, koji su „ključni za nacionalnu bezbednost Amerike“.
„Možda će morati nešto da se uradi. Panamski kanal je ključan za našu zemlju... Grenland nam je potreban u nacionalno bezbednosne svrhe“, odgovorio je Tramp na pitanje da li bi isključio upotrebu vojske da ostvari ove ciljeve, prenosi AP.
Pojasnio je da su ove teritorije Americi potrebne zbog jačanja njene ekonomske snage.
Grenland je autonomna teritorija Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD i jednog od osnivača NATO-a.
Trampova izjava o Grenlandu izazvala je pažnju korisnika društvene mreže Iks i u Srbiji i regionu, a mnogi povlače paralelu između teritrorijalnog integriteta Granlanda i Kosova.
„Kud god da krenem na Grenland se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše ostrvo“, glasi jedna od objava.
— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) January 9, 2025
Kanada - 51. savezna američka država
Na sveobuhvatnoj konferenciji za novinare, drugoj od ubedljive pobede na izborima u novembru prošle godine, Tramp je rekao da bi mogao da iskoristi „ekonomsku silu“ SAD da Kanadu pretvori u 51. državu Sjedinjenih Država, nazvavši njihovu zajedničku granicu „veštački povučenom linijom“.
Reč je o najdužoj granici na svetu između dve zemlje, a ustanovljena je ugovorima sklopljenim u vreme osnivanja SAD-a krajem 18. veka.
Novoizabrani predsednik tvrdi i da Amerika troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikuje uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje.
„Oni treba da budu američka država“, rekao je Tramp novinarima, a u suprotnom preti uvođenjem carina.
Džastin Trudo, odlazeći kanadski premijer, rekao je da nema „nikakve šanse“ da se te dve zemlje spoje.
Američki zaliv
Novoizabrani predsednik Donald Tramp izjavio je i da će pokušati da Meksički zaliv preimenuje u „Američki zaliv“, rekavši da takvo ime „lepo zvuči“.
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum odgovorila je u sredu da bi ime Severne Amerike moglo da se promeni u „Meksičku Ameriku", istorijski naziv korišćen na ranim mapama regiona.
„Meksička Amerika, to lepo zvuči“, našalila se Šajnbaum, pokazujući mapu sa ranim prikazom Severne Amerike.
Pet odsto za NATO
Budući predsednik SAD kazao je i da u budućnosti članice NATO-a treba da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, više nego duplo više nego do sada.
„Doprinosi za NATO bi trebali biti pet odsto“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare, a prenijela agencija Rojters.
Države članice NATO-a obavezale su se da će izdvajati bar dva odsto BDP-a za odbranu.
Izvor: CNN/AP/BBC/Rojters',
'pageDate': '2025-01-09 12:55:58',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
