Minimalna zarada u Srbiji porasla je na 500 evra. Kako je u drugim postjugoslovenski državama
Da je Slovenija bila najrazvijenija članica SFRJ nije nikakva novost, a i podaci o životu i zaradama u toj državi, 34 godine pošto je napustila federaciju, pokazuju da im i dalje najbolje ide.
Minimalac Slovenca je za 400 evra veći u odnosu na nekadašnje sunarodnike u Srbiji, a dva i po puta veći od minimalca u Severnoj Makedoniji.
Koliko nam dobro ide u odnosu na nekadašnje zemljake?
Minimalna zarada u Srbiji ove godine je vanredno povećana i od oktobra iznosi 500 evra.
Pored ovog vanrednog povećanja sa 475 evra na 500, od januara naredne godine minimalac će iznositi 551 evro, dogovorilo je Ministarstvo finansija sa sindikatima i poslodavcima.
Tako će oni koji zarađuju minimalac 2026. na platnom lisitiću i u novčaniku mesečno imati 64.554 dinara.
Minimalnu zaradu u Srbiji 2025. godine dobija oko 90.000 ljudi, zvanični su podaci.
Kako je u drugim zemljama regiona?
Bivša republika SFRJ koja je najpre napustila zajednicu, a zatim i postala prva članica Evropske unije, najviše plaća radnicima na minimalcu u poređenju sa ostalim bivšim sunarodnicama.
Tako zaposleni na minimalcu u Sloveniji primaju između 900 i 930 evra.
Sledi Hrvatska, danas takođe članica EU, čija je Vlada u oktobru 2024. odlučila da će neto minimalac tokom 2025. Iznositi 750 evra.
U Crnoj Gori minimalac zavisi od obrazovanja. Tako zaposleni na minimalcu sa nižom i srednjom stručnom spremom imaju 600 evra, dok visokoobrazovani na minimalcu zarađuju 800 evra.
U Bosni i Hercegovini sve zavisi od entiteta. Tako prema odluci Vlade Federacije BiH zaposleni na minimalcu dobijaju oko 1.000 konvertibilnih maraka mesečno, što je oko 511 evra.
U Republici Srpskoj, minimalac je nešto niži iznosi oko 460 evra.
Radnici na minimalcu u Severnoj Makedoniji imaju prema poslednjim dostupnim podacima oko 390 evra, a najniži je minimalac na Kosovu – 350 evra.
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
„Srbija računa na podršku ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa popustom na gas“, izjavio je Aleksandar Vulin za ruski Tass. Da li će Moskva stvarno da odobri popust za srpsku pravoslavnu braću? Za sada gasni aranžman produžava samo na "kašičicu"
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
