Bizarni igrokaz: Zašto se režim okomio na prorežimski RTS?

Po ustaljenom scenariju – formiranjem kontraprotesta, kontrastudenata, kontrablokada, vlast je sada odlučila da odgovori i kontrazahtevima RTS-u.

Tako su u nedelju (28. septembra) na šestim naprednjačkim skupovima protiv blokada širom Srbije, pristalice Aleksandra Vučića, ili oni koji su primorani da to budu, u Beogradu izašli ispred zgrade Radio-televizije Srbije, postavili šatore i isporučili tri zahteva.

Studentkinja Pravnog faklteta u Novom Sadu Ljubica Patrik poručila je rukovodstvu RTS-a da oni koji se protive blokadama traže „oslobađanje RTS-a od revolucionarnih siledžija”, smenu rukovodstva, te krivično-pravnu finansijsku i disciplinsku odgovornost za one koji su ometali normalan rad javnog servisa.

Pored zahteva, okupljeni su izneli i razloge zbog kojih su se okupili pred nacionalnim medijskim servisom.

Saopštili su da su tu i jer smatraju da RTS opravdava blokade, prikriva dešavanja u Srbiji, umanjuje razmeru katastrofe u obrazovnom sistemu Srbije prouzrokovanu blokadama, te da brutalno zloupotrebljava decu u političke svrhe i jer „revolucionarne siljedžije” zaposlene na RTS-u uzima ogroman novac od naroda i truju ga i podržavaju antidržavne pokrete.

Sve to zvuči bizarno, ali nije nimalo slučajno.

Revanš režima

Okupljanjem ispred RTS-a režim je želeo da obesmisli blokadu RTS-a koju su pre nekoliko meseci organizovali studenti u blokadi, smatra penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

„Režim stalno pokušava ne samo da pokaže da RTS uravnoteženo izveštava o vlasti i opoziciji, već da je RTS zapravo sklon opoziciji i protestima, a ne vlasti, što je apsolutno netačno. Tim svojim demonstriranjima i performansima hoće da ubede bar tu svoju publiku da je to tako, da je RTS protiv vlasti, protiv režima. Što apsolutno nije tačno”, smatra Veljanovski.

Dodaje da se zahtevi za smenama koje su u nedelju iznele pristalice režima pred zgradom RTS-a, poklapaju sa smenama koje odavno traži stručna i opšta javnost.

„To je pokušaj uspostavljanja ravnoteže, jer i stručna i opšta javnost već godinama smatra da stvarno treba da se smene i generalni direktor i odgovorni urednik informativnog programa nacionalne televizije, kao i drugi ljudi koji su na uredničkim ili na rukovodećim funkcijama jer oni ne rade u interesu javnosti. Sada to traže i ljudi koje su naprednjaci dovele da protestuju ispred zgrade RTS-a”, kaže Veljanovski.

Foto: Fonet/Marko Dragoslavić

Zašto su studenti ranije blokirali RTS?

Studenti u blokadi blokirali su sredinom aprila zgrade Radio-televizije Srbije u Beogradu.

Studenti koji su predvodili blokadu, rekli su da će biti ispred zgrade RTS-a dok se ne raspiše novi konkurs za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili „dok se RTS ne ugasi“.

Pošto je jedan od zahteva ispunjen kada je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje 28. aprila usvojio odluku o raspisivanju konkursa za Savet REM-a, blokade su okončane.

Nije ovo bio prvi put da pobunjeni građani, ovog puta na čelu sa studentima, izražavaju nezadovoljstvo radom RTS-a, ali ovog puta je blokada najduže trajala. Punih pet meseci kasnije pokazaće se da i dalje nijedan studentski zahtev zapravo nije ispunjen. RTS i dalje radi, a REM i dalje nema novi Savet, iako je mandat prethodnom istekao još pre više od 10 meseci.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Konačni obračun?

Dešavanja na ulicama i protest ispred RTS-a, sagovorniku „Vremena” mirišu na konačni obračun.

„Prvo se dešava u kulturi, jer ako je jedan (Dragoslav) Bokan postao predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta, i ako vi tu vrstu državne, nedemokratske, autoritarne intervencije imate u medijima, obrazovanju i kulturi, onda se stiglo do dna”, smatra Veljanovski.

Konačni obračun mogao bi da se dogodi i smenama na Radio-televiziji Srbije, pošto se približava istek mandata generalnom direktoru Draganu Bujoševiću i Upravnom odboru.

Bujoševiću petogodišnji mandat ističe početkom februara naredne godine. On na tu poziciju neće moći da bude ponovo izabran, jer je već imao dva mandata, a i još pre izbora za trenutni stekao je uslove za penziju.

„Zapravo, njemu je mandat istekao odavno, ali po nekim internim aktima njemu je Upravni odbor produžavao mandat, jer Bujošević ima 71 godinu. Već šest godina on ustvari nije trebalo da bude zaposlen, jer po Zakonu o radu posle 65. godine nije trebalo više da bude na tom mestu”, kaže Veljanovski.

Dodatne konfuzije

Prema rečima sagovornika „Vremena”, režim je učinio sve da napravi dodatnu konfuziju.

„Mandat direktora RTS-a određuje Upravni odbor putem javnog konkursa. Veliko je pitanje da li će oni to da urade sada ili tek kad se promeni Upravni odbor”, kaže Veljanovski.

Konfuzija se tu nastavlja, jer ulogu pritom ima i REM, koji nema Savet.

Prema Zakonu o javnim medijskim servisima koji je stupio na snagu 25. juna, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) trebalo je da donese novi Pravilnik o načinu izbora, odnosno imenovanja članova Upravnih odbora RTS-a pošto su se u zakonu drastično promenile odredbe o kriterijumima za izbor članova.

„REM u ovom trenutku ne može da donosi nikakve odluke jer Saveta REM-a nema. Zakon je predvideo da svi koji su imenovani i izabrani u javnim servisima sem Programskog saveta, ostaju na svojim mestima dok im ne istekne mandat. Šta ćemo sa onima kojima istekne mandat? Jer, kao što će da istekne mandat generalnom direktoru, tako će da istekne i mandat nekim članovima Upravnog odbora. A Upravni odbor i sada nije kompletan. Tu dolazimo u drugi problem”, objašnjava Veljanovski.

Foto: Fonet/Marko Dragoslavić

Prekoračenje rokova

Procedura izbora novih članova Programskog saveta RTS-a treblo je da započne u roku od 90 dana od stupanja Zakona na snagu, a tih 90 dana je prošlo 25. septembra.

Sada je, kaže Veljanovski, nepoznato na koji način će sve biti odrađeno, jer ni Skupština Republike, ni Skupština AP Vojvodine nisu ispoštovale rok i odradile proceduru.

„Sad je sve zamrzuto, a režim će naravno pokušavati na sve moguće načine da tu instalira ljude koji su mu podobni. Uopšte me ne bi iznenadilo da oni (Dragana J.) Vučićevića proguraju za generalnog direktora ili bar za glavnog urednika informativnog programa. Tu dolazimo do ‘informerizacije’ RTS-a”, kaže Veljanovski.

A to je, pojašnjava, moguće pošto Savet REM-a bira članove Upravnog odbora koji zatim biraju generalnog direktora.

„Ako oni (režim) obezbede većinu u Savetu REM-a, onda će imati većinu i u Upravnim odborima javnih servisa i onda će ti Upravni odbori javnih servisa moći da izaberu koga oni hoće, a to znači koga vlast hoće”, zaključuje Veljanovski.

Zebnja na RTS-u

Zaposleni u RTS-s sa zebnjom gledaju na ovaj frontalni udar na njihovu kuću. Znaju da Vučić zna da mnogi među njima ne podržavaju naprednjački režim, ali da ih trpe dok se javno ne izjašnjavaju. To, čini se, sa produbljivanjem političke krize, nije više dovoljno. Sa vrha SNS-a već duže vreme stiže poruka: ili si za nas, ili si protiv nas, nema ništa u sredini. Ništa do brutalno obračunavanje sa protivnicima Aleksandra Vučića i veličanja u nebesa predsednika Srbije nije više dovoljno dobro. Neće više da rizikuju sa ljjudima u Javnom servisu koji nisu potpuno lojalni.

Na defakto protest režima ispred Takovske 10 gledaju kao na pokušaj dodatnog disciplinovanja zaposlenih u RTS-u ili najavu njegove „informizacije“ ili „pinkizacije“, da se Javni servis vrati na podešavanja id 1990-tih.

Moguće je i da će vlast na čelu RTS-a, kada Bujoševiću istekne mandat, jednostavo postavi v.d. generalnog direktora i tako izbeći dugotrajne i komplikovane procedure.