Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić naveo je da odluka o smeni dekanke Medicinskog fakulteta Tatjane Simić nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta u Beogradu i Statutom Medicinskog fakulteta
U avgustu 2024. godine zatvoreno je svih devet tadašnjih filijala Pošte Srbije na severu Kosova. U januaru je zatvoreno sedam filijala Pošte Srbije južno od Ibra. Sada su zatvorene i filijale u Gračanici i Štrpcu
Glasanje o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen traže poslaničke grupe Evropskom parlamentu Patrioti i Levica
Građani su privedeni nakon što su u nedelju pokušali da „pozdrave ljude“ koji su došli na protest SNS protiv „blokadera“, a za koje tvrde da su dovedeni u Kosjerić iz drugih gradova
Širom Francuske raspoređeno je 80.000 pripadnika snaga bezbednosti, od čega 6.000 u Parizu, u pokušaju vlasti da suzbije veliko nezadovoljstvo građana koje se prelilo na ulice
Kako u Hrvatskoj propada slavni spomenik ustanku naroda Banije i Korduna i kakve je grafite tamo zatekao reporter „Vremena“
Policija je postala ključni faktor u političkim zbivanjima u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova je po drugi put Ivica Dačić. Osvrnimo se kratko na životopis čoveka koji nije naučio lekcije iz devedesetih i sam sebi stavlja omču oko vrata
Policija je na Filozofski fakultet u Novom Sadu došla na poziv dekana Milivoja Alanovića, koji je prethodno ušao u zgradu sa grupom saradnika
„Brutalne policijske intervencije, upotreba suzavca i drugih hemijskih sredstava, fizičko nasilje, hapšenja i dugotrajna zadržavanja u pritvoru bez osnova, kao i kampanja zastrašivanja i medijske manipulacije, imaju ozbiljne posledice ne samo po društvenu koheziju, već i po javno zdravlje“, navodi Zbor zdravstvenih radnika Srbije
„U ponedeljak sve staje. Ponedeljak ne sme biti samo još jedan radni dan. Vidimo se na ulici“, pišu studenti na Instagramu
Nikome nije jasno kako je moguće da vozač autobusa u 4.30 ujutro, očigledno tek na početku smene i kada drugih vozila praktično nema, u toj meri izgubi kontrolu da se zakuca u prodavnicu
U „Jovinoj“ gimnaziji u Novom Sadu nastava se svakodnevno održava u više objekata koji su udaljeni jedni od drugih i više od jednog kilometra. I to je samo deo problema
Čak 70 odsto mladih ima negativan stav prema njima namenjenim subvencionisnim stambenim kreditima, a svega 0,3 odsto je apliciralo za njih, pokazuje istraživanje Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS)
U četvrtak, 4. septembra istekla su dva meseca tokom kojih je, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, trebalo da bude konstituisana Skupština Zaječara
Telekom Srbija i Dunav osiguranje troše državni novac da bi kupile nekretnine na Prokopu. Veliko je pitanje bezbednosti zaposlenih koji će raditi u tim zgradama, nakon što je ustanovljeno da noseće konstrukcije na Prokopu nisu dovoljno jake
„Ni Rusija ni Kina ne veruju u Vučićevu potpunu posvećenost, već ga više vide kao nekog koga mogu zajednički da iskoriste, i tu nema ljubavi i srdačnosti koje Vučić svojom propagandnom mašinerijom pokušava da predstavi“, kaže za „Vreme“ direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi
Pretučenom veteranu oduzet je mobilni telefon zbog navodnog izazivanja panike i nereda, pa je tako, iako je bio očigledna žrtva maskiranih, postao i potencijalni osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Pekingu, prema sopstvenim tvrdnjama, imao „niz sastanaka sa zvaničnicima i predstavnicima kompanija“ tokom kojih mu je ponovo proradila mašta
I pored presude Višeg suda u Zaječaru o poništavanju prve, konstitutivne sednice Skupštine tog grada, odbornici vlasti, uz podršku privatnog obezbeđenja, pokušali su da održe i drugu sednicu. Ipak, naposletku je ona prekinuta
Sagovornici „Vremena“ podeljenog su mišljenja da li bi i u Srbiji sličan projekat onome u Severnoj Makedoniji - da javne ustanove moraju obavezno da postavljaju solarne sisteme na svoje objekte
Grupa lekara koja je pružala medicinsku pomoć studentima u blokadi napravila portret „uniformisanog pojedinca koji deluje slepo poslušno, na komandu, verujući u svoju kosmičku ulogu pravednika u društvu“
Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu pozvali su na protest kao reakciju na upad policije na novosdaski Filozofski i Fakultet sporta
„Do danas je policija u Rigi zabeležila jedan incident do koga je došlo između navijača Srbije, a koji su se odnosili na navijačke povike tokom utakmice“, navedeno je u saopštenju policije Rige.
Učenica četvrtog razreda Gimnazije „Stevan Sremac“ svedoči da su u školu došla trojica mladića sa majicama preko lica i da su nosili upaljenu baklju i motku
Uprava PMF-a u Novom Sadu je pozvala na očuvanje autonomije univerziteta i na prestanak sve izraženijeg nasilja na ulicama Srbije, posebno prema studentima
Dužnost vršioca dužnosti dekana FDU trenutno obavlja profesor Dragutin Ćirković
Haris Džinović istakao je da „otišla jedna velika ljudska gromada, po svim segmentim velike ljudske dobrote, drugarstva i mnogih lijepih stvari koje su ga krasile“.
„Bio je pevač koji je obiležio epohu i sa najviše hitova koji će zauvek ostati upamćeni. Tvojom smrću, svi smo jako ožalošćeni kao i cela svetska javnost koja te je poznavala. Mirno mi počivaj dragi moj Haldane“, napisao je Džinović na društvenim mrežama.
Slično je primetila i hrvatska pevačica Nina Badrić.
„Malo je pevača koji su bili takve ljudske gromade kao što si ti. I svako ko te je upoznao, odmah si ga kupio svojom ljudskošću i jednostavnošću“, napisala je hrvatska pevačica na društvenim mrežama.
Pevač Dino Merlin ocenio je da je Bešlić bio „veliki i neponovljiv“.
„Topla duša bosanska. Bez koristi za sebe. Stigao sam da se oprostim. Kišna, oktobarska sarajevska noć. Pevao sam mu tiho našu pesmu. Kao da se u trenutku blago nasmešio. Bele, čiste priglavke. Dugo sam ih milovao i mislio: 'Putuj, bijela ptico, ti imaš s čim pred Gospodara'. Volim te mnogo. Tvoj Dino“ - napisao je Dino Merlin na društvenim mrežama.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je saučešće porodici i prijateljima povodom smrti Halida Bešlića.
„Sa neizmernom tugom sam primio vest o smrti mog dragog prijatelja, velikog umetnika i čoveka izuzetnog srca Halida Bešlića. Halid je svojim glasom, pesmama i neiscrpnom energijom ostavio neizbrisiv trag kako u svetu muzike i umetnosti, tako i u srcima svih onih koji su kroz njegova dela nalazili utehu, nadu i radost. Njegova muzika je spajala ljude, lečila duše i donosila radost u najtežim trenucima. Svi koji smo imali čast da ga poznajemo, znamo da je bio veliki, skroman čovek i izuzetan prijatelj“, naveo je Dačić.
Mediji u regionu su bez izuzetka izvestili o Bešlićevoj smrti.
Hrvatski Index u kratkoj Bešlićevoj biografiji podseća da je pevač odrastao „u skromnoj porodici, okružen tradicionalnim vrednostima i muzikom koja je bila sastavni deo seoskog života“.
Navode i da je Bešlić „publiku osvajao toplinom glasa i jednostavnošću nastupa, što je ubrzo privuklo pažnju diskografskih kuća“.
Podsećaju i da su Bešlićeve pesme, kao što su „Neću, neću dijamante“ postale evergrin koji se i danas peva na svadbama i zabavama širom regiona. „Njegov specifičan glas, mešavina melanholije i snage, učinio ga je omiljenim među publikom različitih generacija“, navodi Index.
Napominje i da je Bešlić, umesto da se povuče tokom rata u Bosni i Hercegovini održao više od pet stotina humanitarnih koncerata širom Evrope, prikupljajući pomoć za žrtve rata.
„Muzika mu je u tom razdoblju postala sredstvo borbe, solidarnosti i očuvanja identiteta“, zaključuje Index.
[caption id="attachment_4943910" align="alignnone" width="750"]
Bosanskohercegovački Klix navodi da je Bešlićeva karijera trajala više od četiri decenije, da je bezbroj njegovih hitova postao evergrin i „nezaobilazni deo svakog veselja, radija i kafanske muzike“.
Kao posebno značajne navode Bešlićeve pesme „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Romanija“, „Hej zoro, ne svani“, „Prvi poljubac“, „Neću, neću dijamante“, „Sevdah da se dogodi“ i „Vraćam se majci u Bosnu“.
Klix ističe da je Bešlićeva muzika „prevazilazila generacijske i geografske granice, spajajući emociju, tradiciju i energiju koju je publika prepoznavala i volela“.
„Poznat po specifičnom glasu, emotivnoj interpretaciji i dubokoj povezanosti s publikom, Halid Bešlić je bio omiljen među svim generacijama. Osim po muzičkom stvaralaštvu, bio je poznat i po skromnosti, humanitarnom radu i snažnoj vezi s domovinom Bosnom i Hercegovinom, a bio je omiljen pevač u svim zemljama našeg regiona“, zaključuje Klix.
Svojevrsnu pomiriteljsku ulogu Bešlićeva smrt odigrala je i među zaraćenim medijima u Srbiji, pa su tako na gotovo identičan o karijeri i smrti pevača izvestili portali Infomer i Nova.
Osim serije kratkih tekstova, uglavnom prenetih ili dobijenih izjava Bešlićevih kolega sa estrade, i Informer i Nova objavili su Bešlićeve životopise, nabrajajući njegove hitove.
Poseban osvrt ova dva portala imala su na Bešlićevu poslednju poesmu „Sejda“ koja je posvećena njegovoj supruzi.
Pojedini portali u Srbiji preneli su i intrevju koji je 2011. godine radio tada novinar, a danas urednik „Danasa“ Dragoljub Petrović.
Jedna Bešlićeva izjava možda i najbolje objašnjava zbog čega je čitav region tako emotivno reagovao na njegovu smrt.
„Ja sam generacija koja je živjela u to sretno vrijeme Jugoslavije. Za nekoga je to bilo loše vrijeme, međutim, ja to vrijeme neću nikada zaboraviti jer sam zaista živio“, rekao je tada Bešlić.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
', title: 'Halid Bešlić (1953-2025): Oproštaj od „ljudske gromade“', pubdate: '2025-10-08 10:54:03', authors: authors, sections: "Mozaik", tags: "Halid Bešlić,Narodna muzika,In memoriam", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Halid Bešlić (1953-2025): Oproštaj od „ljudske gromade“', 'pageContent': 'Smrt pevača narodne muzike Halida Bešlića izazvala je nepodeljenu reakciju u svim državama nastalim raspadom Jugoslavije. Od njega su se s podjednakim pijeteom oprostile njegove kolege, dok su o njegovoj smrti izvestili mediji u čitavom regionu.
Estradni umetnici nisu štedeli reči hvale, posebno ističući Bešlićevu ljudskost.
Zdravko Čolić je na svom Instagram nalogu objavio Bešlićevu fotografiju i poruku:
„Halide, već nedostaješ. Naša nezaboravna druženja, putovanja i zapravo sve od 1985. godine od kad smo se upoznali. Ostaju tvoje pesme, kao lek za dušu. Počivaj u miru, voli te tvoj Čoki“, napisao je Čolić.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Haris Džinović istakao je da „otišla jedna velika ljudska gromada, po svim segmentim velike ljudske dobrote, drugarstva i mnogih lijepih stvari koje su ga krasile“.
„Bio je pevač koji je obiležio epohu i sa najviše hitova koji će zauvek ostati upamćeni. Tvojom smrću, svi smo jako ožalošćeni kao i cela svetska javnost koja te je poznavala. Mirno mi počivaj dragi moj Haldane“, napisao je Džinović na društvenim mrežama.
Slično je primetila i hrvatska pevačica Nina Badrić.
„Malo je pevača koji su bili takve ljudske gromade kao što si ti. I svako ko te je upoznao, odmah si ga kupio svojom ljudskošću i jednostavnošću“, napisala je hrvatska pevačica na društvenim mrežama.
Pevač Dino Merlin ocenio je da je Bešlić bio „veliki i neponovljiv“.
„Topla duša bosanska. Bez koristi za sebe. Stigao sam da se oprostim. Kišna, oktobarska sarajevska noć. Pevao sam mu tiho našu pesmu. Kao da se u trenutku blago nasmešio. Bele, čiste priglavke. Dugo sam ih milovao i mislio: 'Putuj, bijela ptico, ti imaš s čim pred Gospodara'. Volim te mnogo. Tvoj Dino“ - napisao je Dino Merlin na društvenim mrežama.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je saučešće porodici i prijateljima povodom smrti Halida Bešlića.
„Sa neizmernom tugom sam primio vest o smrti mog dragog prijatelja, velikog umetnika i čoveka izuzetnog srca Halida Bešlića. Halid je svojim glasom, pesmama i neiscrpnom energijom ostavio neizbrisiv trag kako u svetu muzike i umetnosti, tako i u srcima svih onih koji su kroz njegova dela nalazili utehu, nadu i radost. Njegova muzika je spajala ljude, lečila duše i donosila radost u najtežim trenucima. Svi koji smo imali čast da ga poznajemo, znamo da je bio veliki, skroman čovek i izuzetan prijatelj“, naveo je Dačić.
Mediji u regionu su bez izuzetka izvestili o Bešlićevoj smrti.
Hrvatski Index u kratkoj Bešlićevoj biografiji podseća da je pevač odrastao „u skromnoj porodici, okružen tradicionalnim vrednostima i muzikom koja je bila sastavni deo seoskog života“.
Navode i da je Bešlić „publiku osvajao toplinom glasa i jednostavnošću nastupa, što je ubrzo privuklo pažnju diskografskih kuća“.
Podsećaju i da su Bešlićeve pesme, kao što su „Neću, neću dijamante“ postale evergrin koji se i danas peva na svadbama i zabavama širom regiona. „Njegov specifičan glas, mešavina melanholije i snage, učinio ga je omiljenim među publikom različitih generacija“, navodi Index.
Napominje i da je Bešlić, umesto da se povuče tokom rata u Bosni i Hercegovini održao više od pet stotina humanitarnih koncerata širom Evrope, prikupljajući pomoć za žrtve rata.
„Muzika mu je u tom razdoblju postala sredstvo borbe, solidarnosti i očuvanja identiteta“, zaključuje Index.
[caption id="attachment_4943910" align="alignnone" width="750"]Bosanskohercegovački Klix navodi da je Bešlićeva karijera trajala više od četiri decenije, da je bezbroj njegovih hitova postao evergrin i „nezaobilazni deo svakog veselja, radija i kafanske muzike“.
Kao posebno značajne navode Bešlićeve pesme „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Romanija“, „Hej zoro, ne svani“, „Prvi poljubac“, „Neću, neću dijamante“, „Sevdah da se dogodi“ i „Vraćam se majci u Bosnu“.
Klix ističe da je Bešlićeva muzika „prevazilazila generacijske i geografske granice, spajajući emociju, tradiciju i energiju koju je publika prepoznavala i volela“.
„Poznat po specifičnom glasu, emotivnoj interpretaciji i dubokoj povezanosti s publikom, Halid Bešlić je bio omiljen među svim generacijama. Osim po muzičkom stvaralaštvu, bio je poznat i po skromnosti, humanitarnom radu i snažnoj vezi s domovinom Bosnom i Hercegovinom, a bio je omiljen pevač u svim zemljama našeg regiona“, zaključuje Klix.
Svojevrsnu pomiriteljsku ulogu Bešlićeva smrt odigrala je i među zaraćenim medijima u Srbiji, pa su tako na gotovo identičan o karijeri i smrti pevača izvestili portali Infomer i Nova.
Osim serije kratkih tekstova, uglavnom prenetih ili dobijenih izjava Bešlićevih kolega sa estrade, i Informer i Nova objavili su Bešlićeve životopise, nabrajajući njegove hitove.
Poseban osvrt ova dva portala imala su na Bešlićevu poslednju poesmu „Sejda“ koja je posvećena njegovoj supruzi.
Pojedini portali u Srbiji preneli su i intrevju koji je 2011. godine radio tada novinar, a danas urednik „Danasa“ Dragoljub Petrović.
Jedna Bešlićeva izjava možda i najbolje objašnjava zbog čega je čitav region tako emotivno reagovao na njegovu smrt.
„Ja sam generacija koja je živjela u to sretno vrijeme Jugoslavije. Za nekoga je to bilo loše vrijeme, međutim, ja to vrijeme neću nikada zaboraviti jer sam zaista živio“, rekao je tada Bešlić.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
', 'pageDate': '2025-10-08 10:54:03', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
