Nova centralna železnička stanica Beograd Centar, poznatija kao Prokop je projekat koji je posle početne gradnje ostavljen kao i mnogi drugi projekti u Srbiji nezavršen i da čeka neka bolja vremena. Bolja vremena su došla kada je država odlučila da nedostatak novca nadomesti privatno javnim partnerstvom sa kompanijom Railway City 2021. godine.
U međuvremenu je stanica otvorena za putnike, a dodate su i građevine koje nisu bile u originalnim planovima. Barem ne u površini i spratnosti koja je dobijena kao poslovno-komercijalni deo ove stanice. I pošto država nije imala novca da izgradi Prokop, sada ga izgleda imaju državne firme koje kupuju poslovni prostor od privatnog investitora, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.
Naime, Telekom Srbija i Dunav osiguranje sada troše državni novac da bi kupile nekretnine na Prokopu, koje je gradila privatna firma zato što država nije imala novca da sama završi železničku stanicu. Tako ispada da će država na kraju opet sama finansirati sve radove, samo ovog puta uz dodatni trošak profita privatnog investitora koji je obavio gradnju. I sve to tako da je sada veliko pitanje bezbednosti zaposlenih koji će raditi u tim zgradama, nakon što je ustanovljeno da noseće konstrukcije na Prokopu nisu dovoljno jake da izdrže težinu zgrada podignutih na ploči železničke stanice.
U Telekomu Srbija kažu za Novu ekonomiju da će se njihovi zaposleni uskoro useliti u 8,5 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora na Prokopu.
„U objekat D1 u okviru poslovnog kompleksa „Hyde Park City“, koji je u vlasništvu Telekoma, zaposleni su useljeni krajem juna i početkom jula tekuće godine. U objekat E, zaposleni će biti preseljeni nakon pribavljenog pozitivnog izveštaja o tehničkom pregledu objekta, pozitivnog zapisnika o primopredaji objekta i pribavljene upotrebne dozvole, a što je bio slučaj i prilikom useljenja zaposlenih u objekat D1. Po našoj proceni, pomenute aktivnosti bi mogle biti završene, a zaposleni useljeni u novi objekat do kraja tekuće godine“, stoji u pisanim odgovorima Telekoma.
Objekat D1 ima neto površinu od 4.414,71 kvadratni metar, a objekat E neto površinu od 4.118,38 kvadrata, što je ukupno 8.533,09 kvadrata poslovnog prostora, naveli su.
Cena
Prema izvorima Nove ekonomije, pomenuti objekti prodati su po ceni kvadrata između 5.000 do 6.000 evra u sivoj fazi. To znači da je Railway City, inače kompanija iza koje stoji PSP Farman holding, odnosno biznismen Branislav Grujić, inkasirao okvirno između 43 i 51 miliona evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na otvaranju Prokopa u oktobru 2023. objavio je koliko je novca uloženo u tu železničku stanicu – „ukupno je uloženo 81,2 miliona evra, zajedno sa 15 miliona evra uloženih u staničnu zgradu“. Budući da je, kako navodi izvor Nove ekonomije, i Dunav osiguranje postalo vlasnik nekretnine na Prokopu, a da je cifra koju je Telekom sam platio već više od polovine uloženog, originalno objašnjenje da država nema novca za izgradnju Prokopa deluje nesuvislo.
Ovlašćeni procenitelj Nikola Seneši, inače član najznačajnijih svetskih udruženja procenitelja (RICS) i finansijskih forenziča, potvrđuje za Novu ekonomiju realističnost ove cene kvadrata na Prokopu, ali naglašava i neke druge bitne stvari kada su objekti na ovoj lokaciji u pitanju.
„Ne može da se gradi na ploči koja je urađena osamdesetih i devedesetih godina, to prosto ne ide tako. Mi smo jedina firma koja može da proceni kvalitet izvedenih radova. Naši statičari su pregledali dostupne materijale sa Prokopa, sa ovim kvalitetom izvedenih radova mnogo toga nije u redu. Prvo ja ne znam ko bi se usudio da popravlja stubove, a naročito za tako nisku cenu za 14 stubova koliko se traži“, kaže Seneši koji je predsednik stručne komisije najvećeg udruženja licenciranih procenitelja u Srbiji (USSVP).
Stubovi i tender
I drugi građevinski eksperti su upozoravali da stanje na Prokopu nije bezbedno poslednjih meseci, a činjenica da je raspisan tender za popravku budi sumnje I nepoverenje. Nadležni iz Infrastrukture železnice Srbije tvrde da je stanica bezbedna za korišćenje. Iz Telekoma kažu da su jako zadovoljni postignutim dogovorom.
„Imajući u vidu vrlo dinamično tržište nekretnina i skoro konstantni rast cena nepokretnosti u prethodnom periodu, pogotovo za atraktivne lokacije (sa izvesnom perspektivom), kakva je ova, kao i činjenicu da je kupoprodajnim ugovorima za oba objekta u okviru poslovnog kompleksa ‘Hyde Park City’ obuhvaćen i ‘fit out’, tj. koncept ‘ključ u ruke’, nedvosmisleno možemo zaključiti da je realizovani poslovni aranžman i više nego povoljan po kompaniju i da je postignuta cena i više nego zadovoljavajuća“, kažu iz Telekoma.
Tender koji se odnosi na ojačanje peronskih greda bio je otvoren u julu, a dodatno, Infrastruktura je još u aprilu dobila odobrenje i za radove na sanaciji dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela Prokopa o čemu je Nova ekonomija pisala.
Ipak 19. avgusta Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je zahtev Infrastrukture železnice Srbije (IŽS) za odobrenje za izvođenje radova na rekonstrukciji peronskih greda na železničkoj stanici Beograd centar kao nepotpun. Od 1. septembra Ministarstvo građevine je izdalo rešenje o dozvoli za izvođenje ovih radova, odnosno postavljanje 14 novih stubova po ceni od 21,3 miliona dinara bez PDV-a.
Bezbednost
Ali ono što je srž problema su ljudi koji svakodnevno cirkulišu ovom stanicom, kao i oni koji će svoj posao obavljati u jednoj od novih zgrada na Prokopu. U oktobru 2023. godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vеsić rekao je da „kroz Prokop sada prolazi 875.000 ljudi mеsеčno, a prеdviđena jе za čak 1,2 miliona putnika na mesečnom nivou“. Na ovo treba dodati sada i zaposlene u Telekomu i Dunav osiguranju.
„Projektovani i planirani kapacitet objekta D1 je maksimiziran primenom najsavremenijeg ‘open space’ koncepta organizacije prostora i iznosi do 530 radnih mesta. Projektovani i planirani kapacitet objekta E je nešto manji i, uz primenu istog koncepta organizacije prostora koja je primenjena u objektu D1, i on iznosi do 470 radnih mesta“, navode iz Telekoma Srbija.
Prvobitno je i Beogradska berza, kako je i najavljeno, trebalo da bude na Prokopu, ali se ova institucija izgleda povukla. U maju prošle godine, Ministarstvo finansija planiralo je novo mesto za moderno tržište kapitala, pa su tako glavne institucije – berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar, trebalo da budu premeštene ove godine u poslovni centar Prokop.
Izvor: Nova ekonomija
