Hronologija masovnog ubistva u „Ribnikaru“ i dešavanja koja su usledila
Bio je tmuran, kišan dan. Posle sunčanih prvomajskih praznika, magla se spustila na Beograd. I ništa nije nagoveštavalo da će taj dan proteći drugačije nego što je uobičajeno u jednom dvomilionskom gradu. Sve dok centrom Beograda nisu počela da proleću vozila Hitne pomoći.
Pre tri godine, tog trećeg maja u 8:41 ujutro, trinaestogodišnji K. K. ispalio je prvi metak. U pucnjavi je tog dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubijeno osmoro učenika i radnik obezbeđenja, dok je jedna teško ranjena devojčica preminula dvanaest dana kasnije. Počinilac, takođe dete, zločin je izvršio iz dva očeva pištolja. Molotovljeve koktele je napravio sam.
Sate nakon pucnjave obeležili su agonija izbezumljenih i neinformisanih roditelja, bestidno izveštavanje tabloida željnih ekskluzive i jurnjava lekara i radnika Hitne pomoći. Posle nekoliko časova ćutnje nadležnih, javnosti su se na vanrednoj konferenciji obratili tadašnji ministar prosvete Branko Ružić, ministarka zdravlja Danica Grujičić i načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Upravo je Milić prvi izneo zvanične informacije. On je naveo da je tog dana oko 8:40 časova pomoćnica direktora OOŠ „Vladislav Ribnikar” pozvala policiju i prijavila da je u školu ušlo dete sa vatrenim oružjem, i da nasumično puca. Prema njegovim rečima, dva minuta nakon prvog poziva MUP je pozvao neko ko se predstavio kao K. K. i rekao da je upucao više lica.
„Pronađeno je oružje kojim je izvršeno krivično delo, kao i četiri molotovljeva koktela. Imao je spisak dece koje je planirao da likvidira. Motiv još nije utvrđen. Niti nam je rekao. Pištolje je uzeo iz stana svoga oca. Ostavio ih je u torbu koju je pripremio i poneo četiri molotovljeva koktela“, rekao je Milić.
Zatim je nastavio sa opisom čitavog događaja, iznoseći detalje koji nisu smeli da izađu u javnost.
Na primer, spisak dece koja su za K. K. bila „prioritetne mete“. Milić je listu pokazao na konferenciji za novinare, zajedno sa skicom izlaza i ulaza u školu i rasporeda učionica i odeljenja koja su u njima imala časove. Ubrzo su oba papira završila u medijima i na društvenim mrežama. Mogla su da ih vide i preživela deca sa spiska za likvidaciju i njihovi roditelji.
Mesecima kasnije, zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrđeno je da na konferenciji 3. maja Veselin Milić nije prekršio zakon pokazavši pred kamerama spisak „prioritetnih meta“. Poverenik je ukazao da su krivci mediji koji su to preneli.
Ubrzo nakon prve prijave o pucnjavi, ispred škole je počela da se stvara gužva. Prestravljeni roditelji, novinari, hitna pomoć i policija kojoj nije trebalo dugo da zatvori ulicu. Potresne scene roditelja koji trče u zagrljaj svojoj deci kada vide kako živa i zdrava izlaze iz škole. Još potresnije scene roditelja koji svoju decu nisu mogli da pronađu. I koji su satima čekali na bilo kakvu informaciju.
Doktorka beogradske Hitne pomoći Ivana Stefanović rekla je kasnije u CINS-ovom podkastu „Tragovi“ da se dugo razmišljalo kako saopštiti roditeljima da su im deca ubijena.
„Znate, kada vidite roditelja, ne možete takve informacije saopštavati tek tako. I jeste možda neki roditelj išao do jedne bolnice, do druge da traži svoje dete, ali ja sam tamo bila i mogu da vam kažem da se stvarno od prvog sekunda tražilo najbolje rešenje. Ne možete ih uvesti u školu. Još je uviđaj, nemaju gde da prođu i onda se došlo do tog rešenja da se svako kome se dete ne javlja javi u stanicu milicije i opet su naše ekipe bile tamo”, rekla je Stefanović.
Nekoliko sati nakon pucnjave, iz SUP-a Vračar stigla je informacija da roditelji koji i dalje ne mogu da stupe u kontakt sa svojom decom dođu u policijsku stanicu. Tamo, na drugom spratu, u prisustvu policije i ekipe Hitne pomoći spremne da pritekne ukoliko nekom pozli, roditeljima je redom saopštavano da im deca nisu preživela. Ubijeni su Andrija, Ana, Bojana, Sofija, Adriana, Katarina, Mara i Ema.
Tada je stradao i, među decom omiljen, radnik obezbeđenja Dragan Vlahović. Teško ranjena Angelina Aćimović je preminula dvanaest dana kasnije.
Neki od roditelja nastradale dece rekli su da razumeju zašto je policija čekala da im saopšti tragične vesti.
„E, sad, iz ove perspektive, razumem, čak je i opravdano da… Način na koji su nam saopštili. Eto, oni su imali, ne znam, Hitnu pomoć u susednoj kancelariji, da nekom pozli, nisu pravili scenu pred svima… Mislim, s te strane ‘da‘, ali… Ne mogu da kažem, bolje nego da su nam rekli tamo”, kazao je Ivan Božović, otac ubijene Ane.
Te večeri se veliki broj građana okupio na Cvetnom trgu kako bi zajedno tugovao za ubijenom decom i školskim čuvarom. U danima koji su usledili, delovalo je kao da se ceo Beograd slio ispred Ribnikara da zapali sveću, ostavi poruku za nastradale i upiše se u knjigu žalosti. Ali, i pored mase koja se nije smanjivala, tih dana nije bilo tiših ulica u Beogradu od Njegoševe, Kralja Milutina i Svetozara Markovića.
Ogledna osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ nije radila narednih nedelju dana. Deca su se 10. maja, po preporuci Ministarstva prosvete i angažovanih psihologa da se „vrate rutini”, ponovo našla u klupama vračarske škole.
Đaci nisu imali nastavu, već razgovore sa odeljenskim starešinama i psiholozima. Prvog dana u školi su ostali 90 minuta, sutradan sat duže. Dok su neki roditelji pozdravili odluku o vraćanju u klupe, drugi su smatrali da je za tako nešto prerano i da se time deca retraumatizuju.
Nakon višemesečnih neslaganja oko toga šta treba uraditi sa OOŠ „Vladislav Ribnikar“, u martu ove godine je objavljena odluka Vlade Srbije o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u ovoj školi. Još uvek nije poznato kako će memorijalni centar izgledati i koji deo škole će obuhvatiti.
Prvostepeni postupak je okončan donošenjem presude u martu 2026. godine, kojom su roditelji maloletnog K. K, ali je pred Višim sudom u Beogradu u toku novo suđenje, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu.
Otac Vladimir Kecmanović prvostepeno je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 i po godina. Optužnica ga je teretila za teška dela protiv opšte sigurnosti, preciznije da je obučavao svog tada 13-godišnjeg sina da rukuje vatrenim oružjem i da oružje nije držao na propisan način.
Majka Miljana Kecmanović osuđena je na tri godine zatvora. Tokom postupka, optužnica protiv nje je proširena na krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, za šta je bio optužen i otac.
Zbog činjenice da je u trenutku izvršenja zločina imao manje od 14 godina, K. K. prema zakonu nije krivično odgovoran i protiv njega nije mogla biti podignuta optužnica. Tokom suđenja roditeljima, on se pojavio u svojstvu svedoka.
Suđenje je počelo u januaru 2024. godine pred Višim sudom u Beogradu. Pored roditelja, optužnicom su bili obuhvaćeni i odgovorna lica iz streljane u kojoj je dečak vežbao pucanje, zbog davanja lažnog iskaza.
Deo ulice Kralja Milutina biće u nedelju „prostor tišine“. Na broju 10, ispred mesta zločina, građani će od 8.40 do 20.00 moći da odaju počast ubijenima upisujući se u knjigu sećanja, polažući cveće i paleći sveće.
U prostoru Malog Tašmajdana, od 12.00 do 18.00, pod nazivom „Trag beskraja u Vrtu vrlina“ biće organizovane likovne radionice u kojima će moći da učestvuju svi koji to budu želeli.
Na Velikom Tašmajdanu, u krugu oko spomenika Desanki Maksimović, od 8.40 do 20.00 nalaziće se „Prostor sećanja“ – programski i umetnički sadržaj posvećen ubijenim učenicima i čuvaru škole.
U tom prostoru će u 18.30 biti održan završni program.
Studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu najavili su da će nakon 16 minuta tišine ispred tog fakulteta prošetati do Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, kako bi odali poštu nastradalima.
„Pozivamo sve građane da nam se pridruže 3. maja, nakon održavanja 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta, u šetnji do Osnovne škole Vladislav Ribnikar kako bismo zajedno odali počast nastradalima“, naveli su studenti Pravnog na društvenoj mreži Iks (X), a na istu akciju pozvali su i beogradski zborovi.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Za pad nadstrešnice je lakše upreti prstom i tražiti krivca u vlasti, a u slučaju 'Ribnikar' sve se svelo na patologiju jedne porodice“, smatra Ninela Radičević, majka jedne od žrtava masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
„Politička klima, nažalost, veoma je slična onoj iz perioda od 1998. do 2000. godine, kada su političari vodili rat protiv medija, uključujući i tadašnjeg ministra informisanja, a današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, naveo je ANEM u saopštenju
Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila, električna vozila u Evropskoj uniji čine oko 18,8 odsto novih registracija
Sistem „Pronađi me“, što je srpska verzija Amber Alerta aktiviran je najmanje pet puta od kako je pušten u rad oktobra 2023. godine
Petnaestogodišnja devojčica iz Novog Sada, za kojom je danas bila pokrenuta hitna potraga kroz sistem „Pronađi me“, pronađena je u Beogradu. Sa njom je bio i petnaestogodišnji dečak čiji je nestanak prijavljen istog dana
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
