Širom Francuske raspoređeno je 80.000 pripadnika snaga bezbednosti, od čega 6.000 u Parizu, u pokušaju vlasti da suzbije veliko nezadovoljstvo građana koje se prelilo na ulice
Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske saopštilo je da su tokom protesta širom te zemlje uhapšene 473 osobe, uključujući 203 u Parizu. Prema podacima Ministarstva, 13 pripadnika snaga bezbednosti je lakše povređeno.
Kako se navodi, najmanje 175.000 ljudi je učestvovalo u protestima, a širom zemlje održano je 550 skupova, prenosi Le Mond.
Ljudi su hapšeni je jer su ometali saobraćaj, palili kante za smeće i povremeno se sukobljavali sa policijom u pokušaju da „blokiraju sve“ zbog besa prema političkoj klasi i planiranom smanjenju socijalnih davanja.
Snage bezbednosti raspoređene su širom zemlje kako bi pokušale da što pre uklone sve blokade.
Mnogi demonstranti su iskali svoj bes protiv predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji se suočava sa političkim previranjima nakon što se parlamentarna opozicija u ponedeljak ujedinila i srušila vladu Fransoa Bajrua, piše Rojters.
Kamenice za policiju, suzavac za demonstrante
U Parizu je policija ispalila suzavac na mlade demonstrante koji su blokirali ulaz u srednju školu, a vatrogasci su uklonili izgorele predmete sa barikade.
Policija je saopštila da je sprečila veliku grupu od oko hiljadu demonstranata da uđu na jednu železničku stanicu.
Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo rekao je novinarima da su demonstranti zapalili autobus u gradu Renu i da su neki demonstranti napali policiju kamenicama, ali nije precizirao gde, piše AP.
Retajo je upozorio da bi u protestne skupove zakazane za kasnije u sredu mogli da se infiltriraju tvrdokorne, ultralevičarske grupe i da postanu nasilni.
Pokret „Blokiraj sve“ je širok izraz nezadovoljstva bez centralizovanog vođstva i sa ad hok organizacijom putem društvenih medija. Pojavio se na mreži u maju među desničarskim grupama, ali su ga od tada preuzeli levica i krajnja levica.
Nezadovoljstvo građana
Parlament je smenio premijera Fransoa Bajrua glasanjem o poverenju njegovim planovima da ukroti rastući dug zemlje. Makron je u utorak imenovao svog petog premijera za manje od dve godine, izabravši bliskog saveznika, Sebastijena Lekornua, što je razbesnelo levičarske političare.
Nastavnik Kristof Laland koji je učestvovao u protestima u Parizu rekao je da je protiv planiranih budžetskih smanjenja svrgnute vlade.
„Bajru je svrgnut i njegova politika mora biti eliminisana“, rekao je Laland i naglasio da je neophodno bolje finansiranje škola i bolnica.
Na drugom protestu u gradu, sindikalac Amar Laga je rekao: „Ovaj dan je poruka svim radnicima ove zemlje: da nema ostavke, borba se nastavlja, i poruka ovoj vladi je da nećemo odustati, i ako moramo da umremo, umrećemo stojeći.“
U Nantu su demonstranti blokirali autoput zapaljenim gumama i kantama za smeće. Policija je upotrebila suzavac da rastera ljude koji su pokušavali da zauzmu kružni tok.
U Monpeljeu policija se obračunala sa demonstrantima koji su postavili barikadu da blokiraju saobraćaj na kružnom toku. Policija je upotrebila suzavac da rastera demonstrante, od kojih su neki bacali razne predmete na njih. Neki demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo: „Makrone, podnesi ostavku“.
Nadležni su prijavili smetnje u saobraćaju na autoputevima širom zemlje, uključujući Marsej, Monpelje, Nant i Lion.
Oko 50 ljudi sa kapuljačama pokušalo je da započne blokadu u Bordou, dok je u Tuluzu požar brzo ugašen, ali je i dalje poremećen železnički saobraćaj, rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Retajo.
Masivna intervencija policije
Naveo je da je 80.000 pripadnika snaga bezbednosti raspoređeno širom zemlje, uključujući 6.000 u Parizu. Francuski mediji su izvestili da se očekuje da će 100.000 ljudi učestvovati u demonstracijama.
Pokret „Blokiraj sve“ odražava narodno nezadovoljstvo onim što demonstranti smatraju disfunkcionalnom vladajućom elitom koja propoveda bolnu štednju. Taj pokret se poredi sa protestima „Žutih prsluka“ iz 2018. godine, koji su organizovani zbog povećanja cena goriva, ali su se pretvorili u širi pokret protiv Makrona i njegovih planova za ekonomske reforme.
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
