Odabir naslednika dosadašnjeg premijera Francuske Mišela Barnijea će biti delikatan zadatak sve ranjivijem predsedniku Emanuelu Makronu koji je primoran da ublažava stavove poslanika na oba ekstrema francuske politike
Francuska bi od srede mogla da ostane bez vlade, što bi izazvalo ozbiljnu političku krizu. Sukob s levicom i desnicom oko budžeta mogao bi da obori vladu premijera Mišela Barnijea. A šta posle – potpuno je nejasno
Rekonstrukcija jednog od najpoznatijih simbola Pariza trajala je više od pet godina. Notr Dam će zvanično biti otvorena 7. decembra
Nova vlada Francuske biće mahom desničarska, a novi premijer Mišel Barnije, konzervativac koji je bio glavni pregovarač EU sa Velikom Britanijom o Bregzitu, predstavljen je još početkom septembra. Savez konzervativaca i partija centra nije dovoljan za samostalno donošenje zakona, pa će zavisiti i od stranaka kao što je krajnje desničarko Nacionalno okupljanje koju predvodi Marin le Pen
Posle 51 dana u francuskoj istoriji nezabeležene političke prokrastinacije, Emanuel Makron konačno je za premijera imenovao desnog konzervativca, sedamdesettrogodišnjeg Mišela Barnijea, uz eksplicitne garancije nikog drugog do Marin le Pen da njeno ekstremnodesno Nacionalno okupljanje vladu neće oboriti već prvog dana njenog postojanja. Da li je ovo rasplet ili smo na pragu novog ciklusa političke krize u Francuskoj
Predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u dvodnevnoj je poseti Srbiji tokom koje je potpisan niz bilateralnih sporazuma, među kojima i Ugovor o nabavci aviona „rafal“ i prateće robe i usluga. Makron je taj sporazum ocenio kao „stratešku promenu i kao pokazivanje evropskog duha”
Makron i Vučić na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji u Novom Sadu. Nakon toga, predviđeno je da francuski i srpski predsednici otkriju ploču na modernizovanom aerodromu „Nikola Tesla"
Predsednik Francuske Emanuel Makron stigao je u dvodnevnu posetu Srbiji, a sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem razgovarao je o strateškim pitanjima, bilateralnoj saradnji, putu Srbije ka Evropskoj uniji i strateškim odnosima u svetu i Evropi. Oni su razgovarali i o ugovoru vrednom 2,7 milijardi evra u skladu skojim bi bi Srbija trebalo da kupi 12 novih francuskih borbenih aviona „rafala“
Relativno živahna diplomatska aktivnost u Srbiji tokom leta nastavlja se posetom francuskog predsednika Emanuela Makrona. Da li će u Beogradu, pored kupovine aviona Rafal, tema biti i litijum?
U Parizu malo ko ima automobil, kaže istraživač javnog mnjenja Žerom Furke. To je jedan od razloga zašto tamošnje elite slabo razumeju narod i zašto sve više glasova odlazi desničarima
Nakon što je ničim izazvan raspustio parlament u želji za razjašnjenjem na unutarpolitičkom planu, predsednik Makron dobio je upravo suprotno. Nakon neočekivanih obrta, posebno između dva izborna kruga, Francuska se našla u situaciji da je politička scena podeljena na tri gotovo nepomirljiva politička bloka – od kojih nijedan nema dovoljnu većinu u parlamentu. Da li je Francuska postala zemlja “kojom se ne može upravljati”
Francuzi su svakako glasali za promene, ali kakve? Jasno je da ogromna većina nije htela desničarsko Nacionalno okupljanje i da više ne podržava politiku Emanuela Makrona. Ali kakvu politiku žele? Od toga ko će i u kom pravcu povesti Francusku u dobroj meri zavisi i bezbednost i budućnost Evropske unije
