Dan protesta u Francuskoj pokazao je duboko nezadovoljstvo aktuelnom politikom – i izveo na ulice ogroman broj policajaca. Da li je ovo novi početak dugotrajnih demonstracija
Protestni pokret „Blokirajmo sve“ (Bloquons tout) očigledno je izazvao nelagodu na najvišem nivou vlasti: 80.000 policajaca raspoređeno je širom zemlje kako bi držali demonstrante pod kontrolom – značajan broj, s obzirom na to da je obaveštajna služba očekivala samo 100.000 demonstranata, piše DW.
Oni su želeli da parališu Francusku štrajkovima i skupovima – između ostalog i tako što su blokirali bulevar Periferik, obilaznicu oko Pariza. Ali, to je trajalo samo kratko. Policija za suzbijanje demonstracija brzo je uklonila demonstrante s ulice.
Pokret, na kraju, ipak nije paralisao celu zemlju. Ipak, protest pokazuje koliko je veliko nezadovoljstvo građana.
Zbog toga je i 18-godišnja Aliks Gato Kont u sredu demonstrirala ispred pariske železničke stanice Sever (Gare du Nord), zajedno s nekoliko stotina, uglavnom mladih ljudi. „Njihove jahte će doživeti brodolom na našim štrajkovima“, pisalo je na plakatu koji je držala ta studentkinja političkih nauka. Pored slogana je stajala fotografija milijardera Bernara Arnoa, šefa luksuznog koncerna LVMH.
„Potreban nam je premijer s leve strane, koji će konačno da sprovodi socijalne reforme u korist siromašnih“, kaže ona za DW i dodaje da je imenovanje Sebastijana Lekornua za premijera pogrešan signal. „On je do sada bio naš ministar odbrane – a predsednik Emanuel Makron želi da nas učini pokornim.“
Makron je u utorak odabrao svog poverenika Lekornua za mandatara nove vlade. Bivši premijer Fransoa Bajru, prethodno je u parlamentu doživeo neuspeh na glasanju o poverenju, kojim je želeo da dobije podršku za budžet za 2026. godinu. Budžet je predviđao uštedu 44 milijarde evra.
Za studentkinju Aliks Gato Konte, takav plan štednje je neprihvatljiv. „Premijer je hteo da ukine dva državna praznika i smanji troškove zdravstva, ali nije želeo da uvede više poreza za bogate“, naglašava ona.
Bajruova najava budžeta izgleda da je bila iskra koja je zapalila pokret „Blokirajmo sve“. Doduše, nalog pod nazivom „Les essentiels“ na mreži Telegram, koji se pripisuje desničarskim ekstremističkim krugovima, još u maju je pozvao na jednodnevnu blokadu 10. septembra. Ali, tek nakon Bajruovog govora o budžetu sredinom jula počelo je da se formira sve više naloga na mreži da bi širili taj poziv.
Prema istraživanju levičarske pariske Fondacije Žan-Žores, skoro dve trećine članova tih grupa povezano je s krajnje levičarskom strankom Nepokorena Francuska (LFI).
Paralele sa Žutim prslucima
Antoan Bernar de Rejmon smatra da protest donekle podseća na Žute prsluke, koji su od novembra 2018. mesecima demonstrirali za veću socijalnu pravdu i blokirali kružne tokove. „I tada su protesti počeli zbog jedne najave vlade – hteli su da povećaju porez na gorivo, što bi pogodilo siromašnije stanovnike ruralnih područja“, priseća se De Rejmon za DW. Vlada je na kraju odustala od planiranog poreza.
„Sada, kao i tada, demonstranti imaju osećaj da ih država ne sluša. Trenutnu politiku oni smatraju duboko nepravednom i misle da se žrtve traže samo od njih, a ne i od bogatih.“
Ipak, postoje i razlike: „Žuti prsluci skoro da nisu pripadali partijama i sindikatima. Ovoga puta izgleda da ima više diplomiranih studenata i političkih aktivista“, kaže Bernar de Rejmon.
Stefan Siro, istoričar i predavač na pariskom univerzitetu Sciences Po specijalizovan za protestne pokrete, u sličnosti ubraja i to što su se obe inicijative autonomno organizovale na internet-forumima. „To je tendencija u poslednje dve decenije“, objašnjava on za DW.
„Tradicionalne demonstracije koje su organizovali sindikati gotovo uopšte nisu imale uspeha. Vlada na njih više ne reaguje. Demonstranti zato biraju nekonvencionalne puteve, koji mogu biti i radikalniji.“
U sredu je na više mesta u Francuskoj došlo do nasilnih sukoba između policije i demonstranata. Prema oceni stručnjaka, tu se ne radi samo o Bajruovom budžetu: „Postoji dubok osećaj nezadovoljstva i besa.“
Već su najavljeni naredni protesti
To potvrđuju i braća Lanselot i Robin, koji, kao i mnogi učesnici protesta kod pariske Severne stanice, ne žele da otkriju svoja prezimena. Dvadesetpetogodišnji Lanselot došao je u glavni grad čak iz južne Francuske da bi učestvovao na protestu, zajedno sa svojim dvadesetogodišnjim bratom.
„Želim politiku koja štiti našu planetu“, kaže pejzažni arhitekta, držeći transparent na kojem piše „Ovde smo zbog drveća“. „Više ne verujem u politički sistem, jer se glas naroda ne sluša. Potrebna nam je direktnija, lokalna demokratija“, kaže Lanselot.
Njegov brat Robin, na čijem plakatu piše „Oporezujte bogate“, klima glavom u znak slaganja. „Spremni smo da obavimo svoj deo posla kako bismo promenili stvari. Ali stranke ne žele da nađu kompromis i samo rade jedne protiv drugih“, kaže student istorije za DW.
Emanuel Rengoа, politikološkinju na južnofrancuskom univerzitetu u Monpeljeu, zahtev za više direktne demokratije podseća na protestni pokret „Nuit Debout“ iz 2016. godine. Demonstranti su tada više meseci okupirali, između ostalog, i pariski Trg Republike, i u diskusionim grupama razgovarali o novim oblicima vladavine. „I njima je bilo stalo do veće građanske participacije“, kaže Rengoа za DW.
Ipak, do sada je bilo malo zajedničkih, konkretnih zahteva. Tako se protesti mogu lakše ugasiti. „Osim toga, naš demokratski sistem jedva da ima mehanizme preko kojih bi se horizontalni građanski pokreti van tradicionalnih organizacionih formi poput sindikata mogli čuti. Videćemo da li će ove akcije dovesti do nečeg konkretnog“, kaže Rengoа.
U međuvremenu, sindikati su za 18. septembar najavili nacionalni dan štrajkova i demonstracija.
Izvor: DW
Ekstremne vrućine i suša u Evropi dovode do presušivanja reka, slabijih prinosa i rasta troškova transporta, što se sve više odražava i na cene hrane. Istraživanja ukazuju da klimatski ekstremi mogu postati značajan faktor inflacije
Predsednik SAD Donald Tramp preti da će bombardovati i američkog saveznika Oman, ako se „bude isprečio” dogovoru sa Iranom po zamisli Bele kuće, javlja Foks njuz
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
