Francuski predsednik Emanuel Makron imenovao je u utorak (9. septembar) za premijera lojalistu Sebastijana Lekornua, svog nekadašnjeg konzervativnog štićenika koji je podržao njegovu predsedničku kandidaturu 2017. godine, prkoseći očekivanjima da bi mogao da se okrene ka levici.
Izbor Lekornua (39) ukazuje na Makronovu odlučnost da nastavi sa manjinskom vladom koja čvrsto stoji iza njegove pro-biznis agende ekonomskih reformi, u okviru koje su smanjeni porezi za preduzeća i bogate, a povećana starosna granica za penzionisanje.
Makron je bio primoran da imenuje petog premijera Francuske za manje od dve godine nakon što je parlament smenio Fransoa Bajrua devet meseci nakon mandata zbog njegovih planova za smanjenje rastućeg duga zemlje.
Predajući posao Lekornuu, Makron rizikuje da otuđi Socijalističku partiju levog centra, što ostavlja predsednika i njegovu vladu zavisnim od krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen za podršku u parlamentu.
Lekornuov neposredni prioritet biće postizanje konsenzusa o budžetu za 2026. godinu, zadatak koji je doveo do poraza Bajrua, koji je insistirao na agresivnom smanjenju potrošnje kako bi se obuzdao deficit koji je skoro dvostruko veći od gornje granice EU od tri odsto BDP-a.
Ko je Sebastijan Lekornu?
Lekornu je nedavno bio Makronov ministar odbrane, nadgledajući povećanje vojnih izdataka i pomažući u oblikovanju evropskog razmišljanja o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u slučaju da se postigne mirovni sporazum sa Rusijom.
Lekornu je ušao u politiku agitujući za bivšeg predsednika Nikolu Sarkozija kada je imao 16 godina. Postao je gradonačelnik malog grada u Normandiji kada je napunio 18 godina, a zatim najmlađi vladin savetnik bivšeg predsednika Nikole Sarkozija sa 22 godine.
Napustio je konzervativnu struju da bi se pridružio Makronovom centrističkom političkom pokretu kada je predsednik prvi put izabran 2017. godine. Pet godina kasnije, vodio je Makronovu kampanju za reizbor.
Imenovanjem ministra iz svog tabora sa konzervativnom pozadinom, Makron je, izgleda, odlučio da po svaku cenu sačuva svoje ekonomsko nasleđe.
Socijalisti su se obavezali da će poništiti neke od njegovih vodećih pro-biznis politika, uključujući ukidanje poreza na bogatstvo i povećanje starosne granice za penzionisanje, planove koje predsednik smatra neophodnim da bi Francuska bila privlačna investitorima.
Izvor: N1/Reuters
