Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Papa Lav XIV posvećuje svoju prvu encikliku (papsku poslanicu) jednoj ogromnoj temi: „O zaštiti čoveka u vreme veštačke inteligencije“. Na šta američki papa upozorava, a gde vidi šanse?
Odnos prema veštačkoj inteligenciji predstavlja sudbinsko pitanje čovečanstva. To je centralno upozorenje pape Lava XIV u njegovoj prvoj enciklici.
Poglavar Rimokatoličke crkve zahteva da razvoj i odluke u oblasti veštačke inteligencije služe razvoju celog čovečanstva, a ne profitu pojedinaca i malobrojnih. Njegov obimni doktrinarni spis nosi naslov „Magnifica humanitas“ („Veličanstveno čovečanstvo“), a podnaslov „O zaštiti čoveka u vreme veštačke inteligencije“.
Dokument deluje kao programski tekst pape koji je na dužnosti nešto više od godinu dana, o budućnosti čoveka u vremenu veštačke inteligencije. U prvoj rečenici, koja, kao i uvek kod enciklika, delu daje zvanični naslov, Lav XIV koristi biblijsku sliku Vavilonske kule.
„Veličanstveno čovečanstvo, koje je stvorio Bog, danas stoji pred odlučujućim izborom: ili će podići novu Vavilonsku kulu ili će izgraditi grad u kojem zajedno prebivaju Bog i čovečanstvo.“
U nekoliko minuta tokom kojih je sam papa govorio na predstavljanju enciklike, doslovno je rekao
„Veštačka inteligencija mora biti razoružana. Znam da je to snažna reč.“ On to govori smirenošću matematičara, a ne s tihim gnevom koji bi papa Franja (pontifikat 2013–2025) možda uneo u tu rečenicu. Mladi Robert Privoust, današnji papa, najpre je studirao matematiku i filozofiju i položio odgovarajuće ispite.
Izuzetno je neuobičajeno da papa lično predstavlja jednu encikliku. A prvi put je takvo predstavljanje sa papom održano u Novoj sinodskoj auli, zgradi u Vatikanu nalik amfiteatru ili pozorištu.
Ali uprkos svim novinama, papa se ovim dokumentom isto kao i izborom svog imena nakon odluke konklave 8. maja 2025. godine, svrstava u tradiciju do sada najvažnijeg pape za socijalno pitanje, Lava XIII (pontifikat 1878–1903). Tako je Lav XIV, poreklom iz Sjedinjenih Država, encikliku potpisao 15. maja. Bio je to tačno 135. jubilej enciklike „Rerum novarum“ („O novim stvarima“) Lava XIII. Tadašnja papinska poruka postala je ključni dokument Crkve u vreme industrijalizacije i nastanka radničkog pitanja.
Lav sada razrađuje slične aspekte za 21. vek i novi svet veštačke inteligencije. Upozoravajući, postavlja pitanja o dostojanstvu čoveka, odgovornosti, slobodi i socijalnoj pravdi u svetu koji je sve više digitalno oblikovan, naglašava značaj rada i društvenih odnosa. Na kraju, očuvanje čovečanstva vidi kao zadatak čitavog čovečanstva — nasuprot onima koji putem veštačke inteligencije teže moći i profitu malobrojnih.
„Razoružati veštačku inteligenciju“, kako papa navodi u enciklici, znači izvući je iz logike naoružane konkurencije, koja danas „više nije samo vojne, već i ekonomske i kognitivne prirode“.
„U toj trci radi se o najmoćnijem algoritmu i najvećoj bazi podataka, o učvršćivanju geopolitičke ili komercijalne prednosti nad svima ostalima. Razoružati znači razbiti poistovećivanje tehničke moći i prava na vladanje.“
To „razoružavanje“ prema papi ne znači odricanje od nove tehnologije. Naprotiv, radi se o tome da se spreči da ona zavlada čovekom i čovečanstvom.
Snažna papina kritika usmerena je protiv rastuće dominacije pojedinačnih aktera u kontroli nad platformama i infrastrukturom, podacima i računarskim kapacitetima. Ta kontrola mora biti u rukama država. U suprotnom postoji opasnost „da postane netransparentna i izmakne javnoj kontroli“.
Lav XIV insistira na čovekovom zajedničkom upravljanju veštačkom inteligencijom i na celovitoj ekologiji. I izričito ukazuje (uz jasne reference na teologije oslobođenja) da „nepravda ne nastaje samo iz pogrešnih odluka pojedinaca, već i iz struktura, mehanizama, kao i ekonomskih i kulturnih okolnosti“.
Razvoj „koji povećava potrošnju nekolicine tako što troškove i štetu prebacuje na druge“ nije ljudski. Ljudi ne smeju biti „ponižavajuće svedeni na nivo zupčanika u jednom sistemu“.
Izričite primedbe Lava XIV usmerene su protiv nepromišljene upotrebe veštačke inteligencije u ratovima. Pri tome ponovo formuliše odbacivanje klasične crkvene doktrine o „pravednom ratu“. Upotreba veštačke inteligencije u ratovima mora biti podvrgnuta „najstrožim etičkim granicama“. „Ne postoji algoritam koji bi mogao moralno opravdati rat.“
Lav XIV u enciklici naročito snažno ističe ideju solidarnosti kao osnovnog principa odgovornog delovanja i taj princip prenosi i na novi svet veštačke inteligencije. Ne radi se o koristi nekolicine, već o odgovornosti i prema budućim generacijama. Politika mora da obezbedi da ekonomsko-tehnološki razvoj bude usmeren ka opštem dobru i da dodatno ne isključuje ljude na margini.
Lav XIV je predstavljanje enciklike uklopio u govore više stručnjaka. Upravo dvoje od njih pokazali su kakve perspektive i koje velike pravce ovaj papa vidi, očito u kontinuitetu sa svojim prethodnikom.
Tako je jedna teološkinja iz perspektive Afrike tematizovala posledice veštačke inteligencije po siromašnije delove sveta, o kojima govori papa Lav XIV. Leokadi Lušombo, profesorka na jednoj jezuitskoj visokoj školi u kalifornijskom Berkliju, upozorila je na nove oblike kolonijalizma. Pri tome je izričito citirala predstavnike latinoameričke teologije oslobođenja.
„Veštačka inteligencija može vrlo lako biti kolonijalna“, rekla je ona i upozorila na „kolonijalnu pljačku sirovina“ i kršenje prava autohtonih kultura.
A to da je u Vatikanu imao priliku da govori jedan od vodećih istraživača veštačke inteligencije, Kanađanin Kristofer Ola, suosnivač kalifornijske kompanije za veštačku inteligenciju „Anthropic“ (i odavno milijarder) bilo je senzacionalno.
On je izrazio zahvalnost za podsticaje koje daje papa.
Rekao je da su pitanja koja otvara veštačka inteligencija prevazilaze perspektivu informatičara. Ola se zalagao za uključivanje humanističkih nauka i etičara. Podvukao je da je tehnološkim korporacijama potrebna kritika spolja, potrebni su im stručni kritičari, podsećanje na moral i na siromašne.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
