Vukovi sa Jezera Amerike

Za “Vreme” iz Filadelfije

Na zidu od crvene cigle, ispred nekadašnje kuće Džordža Vašingtona u Filadelfiji, vidljivi su znaci nasilnog uklanjanja panela izložbe o ocu nacije, istoriji SAD i porobljavanju stanovnika Afrike. Ta postavka nedavno je zamenjena ulepšanom verzijom u kojoj nema reči o “prljavoj trgovini robovima”, niti detalja o životu prisilno dovedenih ljudi, od kojih je nekoliko živelo u podrumu prvog predsednika zemlje. Gradski čelnici pred sudovima vode bitku da se originalni materijal vrati, ali je odluka državne administracije o uklanjanju onoga što “omalovažava Amerikance” iz nacionalnih parkova sprovedena u delo. Na uglu Market i Šeste ulice, u ovim kišnim, jesenjim danima, jedino su ostali tragovi ove bitke za istorijsko sećanje, koja je deo mnogo šire borbe Donalda Trampa za nametanje neke nove realnosti.

Tog Trampovog sveta nisu pošteđeni građani ove zemlje, njeni susedi, niti oni koji žive u dalekim zemljama.

Rovovi su iskopani prema demokratama, medijima, sudovima, univerzitetima, Iranu, Kanadi, nekim članicama Evropske unije, pojedinim NATO saveznicima, stanovnicima Amerike…, ali i činjenicama. Novinarima Si-En-Ena, Em-Es-Nau i “Politika” zabranjen je ulazak u Belu kuću, uz obrazloženje da predstavljaju pretnju za “nacionalnu bezbednost”, dok se hvale kineski mediji koji rade po diktatu autokratskog režima u Pekingu; predsednik Si Đinping postao je preko noći “iskreni prijatelj”, a kanadski premijer Mark Karni “gadan” i “neprijateljski”; ukrajinski lider Volodimir Zelenski je “diktator”, dok se predsedniku agresorske Rusije Vladimiru Putinu svečano uručuje poziv za učešće na samitu G20 u Majamiju.

ZEMLJA ČUDA

Stvari su izvrnute kao u Alisinoj zemlji čuda; reči Trampove nekadašnje savetnice Kelijen Konvej o “alternativnim činjenicama” nikada nisu imale više smisla. U tom svetu cene namirnica padaju, građani žive sve bolje, rast eksplodira, produktivnost vrtoglavo raste, investicije cvetaju, inflacija se stabilizuje, granice nikada nisu bile sigurnije, a rat sa Iranom već je dobijen nebrojeno mnogo puta.

“Molim vas, podignite desnu ruku”, obratio se Tramp svojim pristalicama na republikanskoj konvenciji u Dalasu pozivajući ih da ponavljaju za njim: “Zaklinjem se”, rekao je on, a odmah zatim i masa okupljenih. “Najvećem predsedniku u istoriji Sjedinjenih Država. Koji nas toliko voli da ne može da diše”, nastavio je Tramp, “da ćete 3. novembra glasati… kao da sam ja na glasačkom listiću, jer na neki način i jesam”.

Prvi čovek Bele kuće, koji nikada do sada nije uživao tako nisku političku podršku, vezuje sudbinu Republikanske stranke za sebe uoči predstojećih izbora na sredini mandata, koji će odlučiti ko će kontrolisati Kongres.

DNO POPULARNOSTI

foto: ap photo

Gotovo sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška Donaldu Trampu pala na svega 32 procenta, što je najniži nivo u njegovoj političkoj karijeri. Razlog za to je rat protiv Irana i rast cena goriva, koji je povećao sve troškove života.

Merenje Si-En-Ena pokazuje da čak 51 odsto ispitanika ne odobrava Trampov rad, dok ga čvrsto podržava samo 13 procenata. Za većinu ispitanika najveći problem je ekonomija, koja je nekada bila glavna snaga aktuelnog predsednika. Sada svega jedna četvrtina odobrava ono što se radi u toj sferi, dok samo 28 odsto misli da su ekonomski uslovi dobri. To je ogromna promena u odnosu na međuizbore 2018. kada je čak polovina ispitanih odobravala njegov rad na ekonomiji. Bez obzira na to, republikanci su i tada izgubili većinu u oba doma Kongresa.

Si-En-En posebno naglašava da je ekonomija najvažnija tema izbora: 68 odsto birača kaže da je izuzetno važna za njihov glas. Istovremeno, samo 24 procenta smatra da Tramp ima prave prioritete, dok 76 odsto u to ne veruje. To se reflektuje i na predstojeće izbore za Kongres. U Si-En-Enovoj anketi demokrate vode sa 49 prema 41 odsto. Među najmotivisanijim biračima razlika je još veća. Čak 44 odsto birača kaže da će na međuizborima glasati da bi se suprotstavilo Trampu, dok samo 19 posto tvrdi da će mu iskazati podršku.

Tramp više nema prednost koju je ranije imao na ekonomiji, a njegovo lično povezivanje sa izborima mnogo više mobiliše protivnike.

Ipak, i nakon svega što je napravio posle povratka u Belu kuću, otprilike osamdeset miliona odraslih i dalje veruje u Donalda Trampa. MAGA poklonici verni su svom guruu, kao pristalice svakog kulta. Konzervativna Amerika ne vidi nekoga drugog ko će sprečiti pretvaranje napuštenih fabrika u džamije, rešiti njihove patnje da se sporazumeju sa vozačima Ubera koji govore samo španski i spasti ih od onih koji u toaletima na benzinskim pumpama peru noge u lavaboima ispred njihovog nosa.

Amerika je zemlja različitosti, ovde nikada ne pada ona noć u kojoj su, kako reče profesor iz Jene, sve krave crne, ali oni koji ulicama hodaju sa MAGA kačketima imaju svoje znake prepoznavanja. Vrlo često je to pikap ford F, Kid Rok koji se dere kroz otvoreni prozor vozila, karirane košulje, kaiševi sa kopčom u obliku orla i okretanje glave u stranu kada prolaze na aerodromima pored toaleta za rodno neutralne osobe. Obavezne su i kožne čizme o kakvima su ranih osamdesetih sanjali mladi iz balkanske zemlje koje više nema, mada su sada iz tog korpusa američke kulture uz koju se odrastalo istrgnute neke stvari.

Nema više Vukova sa Ontarija, Komandanta Marka i njegove družine koja se borila za nezavisnost protiv Crvenih mundira. To jezero prema kome juri zapenušala Nijagara zove se Amerika, baš kao i nekadašnji Meksički zaliv. Ormuski tesnac je previše daleko da bi stvarno primio Trampovo ime, ali zato takvih počasti nisu pošteđeni Kenedi centar, Američki institut za mir i novčić koji je iskovan povodom 250 godina američke nezavisnosti. Još uvek se borba vodi za naziv aerodroma u Dalasu, trijumfalnu kapiju koja će osvanuti u Vašingtonu i njujorški Pen stejšn. U gradu već postoje, iz njegovih predpredsedničkih dana, Tramp tauer, Tramp vorld tauer, Tramp park avenju, Tramp palas, Tramp plaza, Tramp park i Tramp park ist. Van Njujorka tu su, između ostalog, Tramp internešenel hotel end tauer u Čikagu i Las Vegasu, Tramp Holivud i Tramp tauer Sani Ajls na Floridi, kao i brojni objekti u Indiji, Dubaiju, Omanu, Saudijskoj Arabiji, Turskoj i drugim zemljama koji nose njegovo ime. Tramp je uvek imao narcističku opsesiju da svuda gde može stavlja svoj pečat.

Kada je nedavno demokratski senator Džon Osof primetio kako Tramp “gradi spomenike samom sebi jer zna da, kada ode, niko drugi to neće uraditi”, predsednik se u intervjuu za “Njujork magazin” složio sa svojim političkim protivnikom: “Da, u pravu je. Niko drugi ovo ne bi uradio nakon što odem”.

Poznati novinar “Njujork tajmsa” Karlos Lozada kaže kako ima utisak da je čitavo Trampovo predsedništvo “slavljenje njegovog predsedništva. Sve što radi mora da bude najveće, najbolje, najpametnije ili najistorijskije od nastanka sveta”. Zaista nije teško primetiti da su reči “izvanredno”, “fantastično”, “zadivljujuće” ili “veličanstveno” namenjene pre svega za ono što ima veze sa samim predsednikom.

Taj entuzijazam, međutim, ne dele ni članovi njegove vlastite partije, kojom on komanduje kao što to radi sa menadžerima golf kluba u Bedminsteru gde se okuplja njujorška elita.

STVARI SU OTIŠLE PREDALEKO

Zbog toga pojedini republikanski kandidati, pre svega tamo gde nije izvesna njihova pobeda, počinju javno da se distanciraju od Trampa tražeći brži završetak rata i fokusiranje na dostupnost osnovnih životnih potreba umesto tlapnji o balskoj dvorani, heliodromu, preuređenju Rouz gardena i renoviranju salona Bele kuće.

Republikanski kandidat za Senat iz Mičigena Majk Rodžers kaže da rat sa Iranom mora brzo da se okonča jer će tada troškovi energije strmoglavo pasti i upozorava: “Ali porodice u Mičigenu ne mogu sebi da priušte da čekaju da se to dogodi”. Republikanska kongresmenka Marija Elvira Salazar, koja se kandidovala za reizbor na Floridi, objavila je oglas u kome govori da je imigrantska politika “otišla predaleko”. “U julu, polovina od 50.000 ljudi koji su bili pritvoreni nije imala krivični dosije. Pazite šta vam vaši savetnici govore o imigracionoj politici.”

Ne ograđuju se od Trampa samo članovi stranke nego, indirektno, i svetski lideri koji su na zasedanju Ujedinjenih nacija govorili o izboru između sveta kojim vlada sila i civilizovanog međunarodnog poretka.

Lepo je čuti kada neki od njih sada govore protiv zakona džungle, ali su okretali glavu na stranu kada su njihove zemlje davale nemali doprinos onima koji su formirali takva pravila. Kao i za mnoge druge stvari, moćni imaju privilegiju da budu i licemerni.

Ipak, to što je vrlo verovatno da će demokrate imati većinu u Predstavničkom domu, a možda preuzeti i Senat, utoliko je više upadljivo što ova stranka gotovo nema nikakvu strategiju, a dodatno je opterećuje podela između progresivnog krila i umerenog establišmenta. Njoj nedostaju, više nego očigledno, liderstvo i vizija. To što dobro stoji u očima birača treba pre svega da zahvali predsedniku zemlje, koji svojim postupcima direktno radi u korist političkih suparnika.

VOLIM VAKCINE

Bez obzira na sva neslaganja, građani Amerike skladno i mirno obilaze u Filadelfiji mesta gde je rođena njihova zemlja. Kada zadovolje duhovne potrebe obilaskom Independens hola, gde su usvojene Deklaracija o nezavisnosti i Ustav SAD, mesta gde je zasedao Kongres dok je Filadelfija bila glavni grad i otaljavanjem slikanja ispred čuvenog Zvona slobode, za koje svako dobije po par sekundi pre nego što oni koji čekaju u redu počnu da gunđaju, kolone ljudi jure niz Arč strit do Terminal Marketa.

Tu se ponovo čeka u redovima, ali ovaj put za pečenu svinjetinu kod Tomija DiNiksa ili dimljenu govedinu u Heršelz Ist Sajd Deliju. Tu nije kraj muka, jer potom sa poslužavnikom u rukama treba naći slobodan deo stola gde su već zaseli oni koji zalivaju sočne zalogaje badvajzerom, kors lajtom ili blu munom sakrivenim u papirne kese. Alkohol se ne toči na ovakvim mestima, pivo ne sme da se pije na ulici.

Otežalih stomaka, sa izgužvanim prospektima u rukama, posetioci se vuku do stanice odakle Amtrak ide direktno do Pen stejšna, koji još uvek odoleva Trampovom imenu. Oni koji su ogladneli za tih sat i po vožnje vozom grabe u prolazu perece kod Enti Enz, dok neki od onih koje još drži entuzijazam drugih potreba traže majicu u svojoj veličini na kojoj krupnim slovima piše: “Volim vakcine, autizam, abortuse, homoseksualce, promenu pola i kriminal”. Nije baš da se za dolar prodaje sve, više je: “A ja kažem A, gde je Amerika”.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!