Makron je obećao revoluciju, a Marin le Pen kuca na vrata

Kada je Emanuel Makron 2017. godine postao predsednik Francuske, imao je 39 godina, novu političku organizaciju i knjigu pod naslovom „Revolucija“. Predstavljao se kao čovek koji će prevazići tradicionalne podele na levicu i desnicu, pokrenuti ekonomiju i zaustaviti uspon ekstremne desnice.

Njegova pobeda nad Marin le Pen, manje od godinu dana nakon Bregzita i prvog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, doživljavana je kao dokaz da liberalni centar još uvek može da pobedi populističke pokrete.

Gotovo deceniju kasnije, slika Francuske sasvim je drugačija.

Pariz i drugi francuski gradovi proteklog vikenda bili su poprište velikih demonstracija koje su prerasle u nasilne nerede. Paljeni su automobili, razbijani izlozi, pljačkane prodavnice i oštećene javne zgrade. Među najteže pogođenima bio je Limož, gde je istorijska zgrada gradske većnice pretrpela ogromnu štetu.

Prema podacima navedenim u analizi „Njujork tajmsa“, u protestima protiv rasta troškova života i pogoršanja uslova u obrazovanju učestvovalo je oko pola miliona ljudi. Tokom nereda koji su usledili oštećeno je približno 3.000 poslovnih objekata.

Foto: AP Photo/Laurent Cipriani

Predsednik na ratnom brodu, demonstranti na ulicama

Kriza je počela protestima srednjoškolaca zbog smanjenja sredstava za obrazovanje, ali je ubrzo prerasla u mnogo šire nezadovoljstvo ekonomskim i socijalnim prilikama.

Dok su hiljade učenika izlazile na ulice, Makron je odlučio da dan provede na ratnom brodu kod obale Bretanje, gde je prisustvovao testiranju balističke rakete lansirane sa francuske nuklearne podmornice.

Premijer Sebastijen Lekorni ostao je u Parizu da pokušava da smiri javnost i uveri građane da vlada kontroliše situaciju.

Kada se Makron u nedelju konačno obratio javnosti, protesti su već prerasli u ozbiljne nerede na ulicama širom Francuske.

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

I vlast i njena reakcija na nasilje našli su se na meti kritika iz različitih delova političkog spektra. U pojedinim gradovima uveden je policijski čas, a dodatno ogorčenje izazvao je slučaj četrnaestogodišnjaka na koga je policajac iz neposredne blizine ispalio projektil sa suzavcem i polomio mu vilicu.

Makronova popularnost je i pre izbijanja nasilja pala na svega 15 odsto.

Ekonomski recept koji nije doneo obećani preokret

Jedan od ključnih zaključaka analize „Njujork tajmsa“ je da Makronov ekonomski model nije ispunio obećanja na kojima je zasnovao svoj politički uspon.

Nekadašnji investicioni bankar i ministar ekonomije verovao je da će smanjivanje poreza kompanijama, olakšavanje investicija i podsticanje privatnog sektora stvoriti nova radna mesta, ubrzati privredni rast i smanjiti nezadovoljstvo koje je birače okretalo krajnjoj desnici.

Tokom njegovih mandata smanjeni su porezi na dobit preduzeća i određena opterećenja na zarade, dok je porez na bogatstvo zamenjen užim porezom na nekretnine.

Foto: AP Photo/Emma Da Silva

Međutim, prema oceni američkog lista, ove mere nisu donele značajnije ubrzanje privrednog rasta niti zaustavile povećanje javnog duga.

Poreske olakšice državu godišnje koštaju desetine milijardi evra, dok je teret otplate dugova postao jedno od centralnih pitanja francuske politike. Procene ukazuju da bi Francuska naredne godine mogla da troši više na kamate za javni dug nego na odbranu ili obrazovanje.

Deo problema Makron je nasledio, a pandemija i međunarodne krize dodatno su opteretile ekonomiju. Ipak, gotovo deset godina nakon njegovog dolaska na vlast, osećaj društvene nepravde i nepoverenje prema institucijama nisu nestali.

Naprotiv, upravo su oni postali pokretačka snaga novog talasa protesta.

Marin le Pen čeka svoju priliku

Dok se vlada sukobljava sa levicom oko odgovornosti za nasilje, Nacionalno okupljanje Marin le Pen pokušava da krizu pretvori u političku prednost.

Foto: AP Photo/Lewis Joly

Predsednik stranke Žordan Bardela poručio je da Francuzi moraju da donesu prave političke odluke i da je njegova partija spremna da ponovo uspostavi red.

Marin le Pen je u nedelju objavila video u kojem je govorila o duboko podeljenoj Francuskoj. Sedela je za drvenim stolom, sa francuskom zastavom iza sebe, u scenografiji koja je podsećala na predsedničko obraćanje naciji.

Poruka je bila jasna: Nacionalno okupljanje želi da se predstavi kao alternativa vlasti koja više nije sposobna da obezbedi stabilnost.

U analizi „Njujork tajmsa“ ocenjuje se da bi nasilje na ulicama moglo dodatno da ojača podršku krajnjoj desnici, posebno među biračima kojima su bezbednost i javni red postali najvažnija politička pitanja.

Revolucija sa drugačijim ishodom

Makron je 2017. obećao da će promeniti Francusku toliko da njeni građani više nikada neće imati razloga da glasaju za ekstremiste.

U tome je možda sadržan najveći paradoks njegovog političkog nasleđa.

Predsednik koji je došao na vlast kao odgovor na uspon Marin le Pen mogao bi da završi mandat u trenutku kada je njena stranka među najuticajnijim političkim snagama u zemlji.

„Njujork tajms“ podseća i na poređenja Makrona sa Barakom Obamom. Obojica su na vlast došla kao relativno mladi političari, sa porukama nade i promena, ali su njihove elitne biografije i politički stil kod dela javnosti stvarali utisak otuđenosti od svakodnevnih problema građana.

Kao što se Obamino nasleđe danas posmatra i kroz povratak Donalda Trampa na vlast, tako će i konačna ocena Makronove decenije u velikoj meri zavisiti od toga ko će ga naslediti.

Makron je obećao revoluciju koja će zaustaviti krajnju desnicu. Sada postoji mogućnost da upravo njegovo političko nasleđe postane jedan od razloga njenog dolaska na vlast.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!