Subvencionisani stambeni krediti za mlade doživeli su potpuni fijasko, potvrđuje nedavno istraživanje Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS). Ono je pokazalo da oko 70 odsto mladih ne razmišlja o podizanju takvog kredita, dok je svega 0,3 odsto njih uputilo zahtev za odobrenje tih kredita.
Beograđanin Pavle Smiljanić ima 31 godinu i želeo je da uzme subvencionisani stambeni kredit za mlade, pa je proverio kakvo je stanje ne tržištu nekretnina u Beogradu.
On za „Vreme“ kaže da je pogledao dvadesetak oglasa i obišao desetak stanova, uglavnom u rubnim gradskim opštinama, kao što je Rakovica.
„U suštini, ne postoji stan koji košta manje od 100.000 evra, osim baš nekih garsonjera iz sedamdesetih godina u vrlo, vrlo lošem stanju. Ljudi su uglavnom bili nezainteresovani kada su čuli da želim da konkurišem za subvencionisani stambeni kredit za mlade, tražili su ili redovan stambeni kredit ili keš“, kaže Smiljanić.
Redovni krediti deluju „sigurnije“
Argument prodavaca protiv studentskog subvencionisanog kredita, kako kaže, po pravilu je bio da je standardni kredit “pouzdaniji”, da se brže dobija i da im sve u svemu deluje „sigurnije“.
„Uglavnom su svi želeli keš, pa sam posle dve nedelje prestao da tražim stanove. Rekao sam sebi da bi trebalo da sačekam da vidim da li je još neko pokušao ili uspeo da dobije subvencionisani stambeni kredit, ali još nisam upoznao nikoga kome je to pošlo za rukom. Ne znam nikog ni da pokušava da uzme taj kredit. U Beogradu nema više nekretnina kojima taj kredit odgovara. Skupiću, ne znam kad, učešće za standardni kredit, pa ću pokušati tako“, zaključuje Smiljanić.
Pored njega još troje mladih ljudi, koji su insistirali na anonimnosti, navelo je za „Vreme“ istovetne probleme zbog kojih su vrlo brzo nakon što je usvojen Zakon o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade odustali od pokušaja da uzmu taj kredit.
Studentkinja Farmaceutskog fakulteta rekla nam je da se „stiče utisak da su u Srbiji svi koji žele da kupe stan puni keša, jer za prodaju za redovan kredit niko ne želi ni da čuje, a na pomen subvencionisanog kredita za mlade neki se čak otvoreno smeju“.
Mladi generalno sumnjičavi prema kreditima
Programska menadžerka KOMS-a Gordana Adamov kaže za „Vreme“ da je stav mladih o kreditima većinski negativan, i da je u istraživanju KOMS-a oko 37 odsto njih reklo da bi kredite generalno trebalo izbegavati jer da su oni „pre svega u službi bankarskog lobija“.
S druge strane, oko 30 odsto mladih smatra da su krediti odlična stvar, ali da su kamate previsoke.
„Kada je reč o konkretnim subvencionisanim kreditima za mlade za kupovinu stanova, čak 70 odsto njih ima negativan stav prema toj meri, što pokazuje i statistika, jer je prema našem istraživanju samo 0,3 odsto mladih apliciralo za te subvencionisane kredite“, kaže Adamov.
Objašnjavajući zašto je to tako, Adamov navodi da su drugi programi i projekti KOMS-a koji su uključivali konsultacije oko Zakon o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade (pun naziv: Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti) pokazali su da mladi načelno smatraju da država o njima kratkoročno brine i da ne postoji sistemski pristup.
„Praksa je da institucije u Srbiji, nažalost, donose veoma kratkoročne mere za mlade, kao što je bila finansijska pomoć od 150 evra za vreme pandemije korona virusa. Pored toga, mladi su bili isključeni tokom kreiranja tog zakona, a praksa bi trebalo da bude takva da ciljna grupa kojoj je namenjena javna politika bude konsultovana“, kaže Adamov.
Mlade niko ništa ne pita
U kreiranje zakona, naglašava ona, ne samo da nisu bili uključeni mladi, nego čak ni resorno Ministarstvo turizma i omladine.
„Zakon su prvenstveno kreirali predstavnici Ministarstva finansija i predstavnici bankarskih udruženja“, kaže Adamov.
Pošto su za podizanje kredita potrebni i stalni prihodi, a nisu svi mladi u prilici da kao garante za kredit imaju starije članove porodice, Adamov kaže i da su istraživanja pokazala da je mladima u 70 odsto slučajeva bilo potrebno manje od godine da nađu posao, dok je oko 16 odsto njih tražilo posao između jedne i tri godine.
Naglašava da se ti procenti odnose na one koji rade poslove za koje su se školovali.
„Međutim, gotovo polovina mladih nije zaposlena na na poziciji za koju su se školovali i KOMS na taj problem ukazuje godinama. To ukazuje na neusaglašenost obrazovnog sistema sa tržištem rada. Istovremeno, ogroman procenat mladih je spreman da se prekvalifikuje kako bi pronašao adekvatan posao“, kaže Adamov.
Kako se osamostaliti ako su roditelji žiranti?
Ona ističe da mladi, kada je u pitanju ekonomsko osamostaljivanje, smatraju da im je za pristojan život potrebna plata veća od 130.000 dinara, dok istraživanje KOMS-a pokazuje da samo nešto malo više od 10 odsto mladih zarađuje 130.000 dinara ili više.
„Zato kada pričamo o merama stambenog osamostaljivanja mi ne možemo da govorimo o tome bez mera podrške ekonomskom osamostaljivanju. Zakon predviđa da kredit mogu da podignu i oni mladi koji nemaju prihode ukoliko imaju jemstvo nekog kreditno sposobnog člana porodice, ali to može da bude diskriminišuća mera, jer ima mladih bez roditelja ili staratelja. Istovremeno, ima i mladih čiji članovi porodice nisu kreditno sposobni, odnosno oni su stariji i ne mogu da se uklope u okvir od 20 do 35 godina predviđenih zakonom za otplatu kredita. Mi, dakle, s jedne strane pričamo o osamostaljivanju, a ako bi roditelji mladima otplaćivali kredit to ne može da znači da su se oni osamostalili“, ističe Adamov.
Zbog svega navedenog, ali i zbog opšteg odnosa države prema njima, većina mladih u istraživanjima KOMS-a kaže da smatra da njihov glas u postojećem sistemu nije važan.
„Ipak, generalni utisak našeg ovogodišnjeg istraživanja je optimističan, jer je više od 90 odsto mladih spremno da izađe na izbore i glasa, iako smatra da su izbori u Srbiji neslobodni i nefer”, zaključuje Adamov.
I prvi put većina mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine. Studentski protesti su promenili opšte mišljenje mladih u vezi sa njihovim uključivanjem u političke teme.
