Povodom izložbe
A na kraju predstave – magarac
Atmosfera u kojoj su živeli Trevelersi, mladi zenitisti, kako ih je zvao Ljubomir Micić, njihovi radovi, jedina pozorišna predstava, prijateljstvo i drugi detalji
Fotografija
Uputstvo za korišćenje AI
Da li je na slici zabeleženo baš ono što vidite ili je prizor konstruisala veštačka inteligencija, tema je ovogodišnjeg festivala “Vizuelizator” zbog koga su u Beograd došli svetski poznati autori
Razglednica
Krovovi imaju oči
Sibinj, rodni grad aktuelnog predsednika Rumunije etničkog Nemca Klausa Vernera Johanisa, zbog odnosa prema manjinama dobio je titulu Evropske prestonice kulture 2007, a danas pleni svojom istorijskom baštinom, tolerancijom, potpuno sačuvanim starim gradskim jezgrom i cenama tri puta nižim od beogradskih
Intervju: Dragana Varagić, glumica i profesorka
Volela bih da im Beograd bude topao novi dom
“Mogla bih satima da gledam kako probaju. Imala sam osećaj da mi daju nešto dragoceno, nešto na šta sam možda skoro bila i zaboravila da postoji. Mnogo nežnosti i topline u našim odnosima. Vrhunska profesionalnost. Nema površnosti”
Razglednica
Čovek koji je prišao suviše blizu
U rimskim muzejima i galerijama izloženi su radovi svetski poznatih fotografa Britanca Dona Mekalina, Ukrajinca Borisa Mihailova i Mađara Roberta Kape, koji pričaju o svetskoj istoriji
Magijski obredi u Srbiji
Praznoverje i magija, a između znak jednakosti
Magijski obredi su zasnovani na praznoverju, i zakonom su zabranjeni. Ali, oni su i deo tradicije i zato treba čuvati sećanje na njih, smatra Momčilo Petrović, autor knjige Srce crnog goluba
Esej
A sad jednu ljubavnu
Prva stvar mi je bila to što Zemljo moja nije tada, a nije ni sada, nipošto prevashodno patriotska ili još manje propagandna. Ne, nikako. Znao sam odmah da su Kemal i Ismeta imali nešto sasvim drugo na umu. Da su napravili pesmu koja priča naizgled o geografiji, a u stvari je o hemiji
Zaboravljeni
Čuvar sefardske muzike
Kompozicije Sefardska melodija sa Balkana i Jevrejska tema sa Balkana publikovane su u Njujorku 1940. godine, pa opet ime Eriha Samlaića nije zabeleženo ni u jednoj enciklopediji koja obuhvata biografije kompozitora sa prostora bivše Jugoslavije
Interseks strip
To nije poremećaj, to je različitost
“O postojanju osoba sa genitalijama, hromozomima i hormonima koji se ne uklapaju u tipično muške ili ženske kod nas se ćuti, a njihovim roditeljima sugeriše se da ne dele informacije sa drugim roditeljima, ponekad čak ni sa svojom decom. To ćutanje se s vremenom pretvara u tajnu, a interseks osobe bivaju obeležene stigmom. Interseks deca i njihovi roditelji ne moraju da biraju, niko ne bi trebalo da ih primorava (ni pravo, ni medicina) da biraju pol, pa ni identitet koji taj pol prati”, kaže Kristian Ranđelović, koscenarista stripa o interseks osobama
Razglednica
Kao što već kiši u listopadu na otocima…
Sansegoti, mala hrvatska endogamna zajednica karakteristična po svom osobenom jeziku i narodnim nošnjama, danas nastanjuju samo ostrvo Susak u Jadranu gde živi njih oko 150 i grad Hoboken u Americi gde ih ima preko 4000
Kultura sećanja
Deset vekova Jevreja u Beogradu
Slučaj je hteo da se knjiga Beogradski Jevreji, život u senci istorije Nebojše Jovanovića pojavi u knjižarama neposredno pre 7. oktobra kad je palestinski Hamas napao Izrael, zbog čega se sad čita u novom kontekstu
Razglednica
Da li je čaj trebalo bacati u more
U Bostonu se obeležava 250 godina od Bostonske čajanke, pa je tim povodom u jednom od muzeja postavljena vaga na kojoj ubacivanjem novčića posetioci glasaju da li je ova varnica koja je zapalila američku revoluciju bila opravdana ili ne
Kultura sećanja
Savest i košulja moraju biti čiste
Pre 50 godina u Beogradu je održan jedan od najuspešnijih koncerata u istoriji Bemusa i klasične gitare – koncert Andresa Segovije. Ljudi su od ulaza u salu Kolarca do ulice, kao nikada do tada, stajali u nadi da će možda uspeti da čuju neki ton velikog španskog umetnika
Cirkus
Najmanja beda u velikoj bedi
Kapije su nam sečene, životinje su nam oduzete – dva mrka medveda završila su u Bosni u prihvatilištu, a beli medved, jaguar i majmun su nestali – jedno je od svedočenja koje publika neće ni naslutiti dok uživa u programu cirkuskih artista
Strip scena
Novo doba devete umetnosti
Strip je opet, posle mnogo decenija, postao deo opšte kulture i trend, a ljudi ga prihvataju ravnopravno sa filmom, književnošću i ostalim umetnostima
Povodom knjige
Cena njenog izbora
Otpisana u jednom vremenu, ona (p)ostaje dragocen i pouzdan sagovornik u vremenu novih zapitanosti i dilema – Mitra Mitrović
Baština
Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta
Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana
Kaleidoskop kulture
Konjović, popularna kultura i srce od pet metara
Šest izložbi u novosadskom Distriktu, epicentru vizuelne i primenjene umetnosti Srbije
Intervju: Tamara Malešev
Odbili su da pozdrave Hitlera
“Jugoslovenski olimpijci smatrali su pozdrav u Berlinu kao potvrdu nadobudnosti i osionosti domaćina. Da, nisu bili samo sportisti i takmičari, već i politički osvešćeni mladi ljudi, sposobni da razdvoje sport i viteško nadmetanje od političke propagande”
Baština
Slatko pravoslavlje na slanim obalama
Jedina pravoslavna crkva na dalmatinskim ostrvima je u gradu Korčula, stara je čak osam vekova i zadužbina je Nemanjića. Pravoslavna crkva na Visu srušena je 1963, a ona na Hvaru je postala noćni klub i letnja pozornica
Razglednica
Pradedina čaura
U Asuari su tokom Španskog građanskog rata poginuli Finci braneći selo od Marokanaca-frankista. Tu je Hitler testirao taktiku blickriga
Istorija privatnog života
Na kraju svake priče ostaju ljudi
Porodice baštine članove koji nisu bili državnici i slični koje pamti istorija, ali koji su, iako obični ljudi, važni za današnji svet. Njihova istorija je ono što čini život i zato je podjednako treba znati i čuvati
Baština
Veliki, nevidljivi kamen spoticanja
Od 76 sinagoga koliko ih je postojalo u Vojvodini pre 1941. do danas je preživelo svega nekoliko, a samo tri su još u funkciji. Jevrejska groblja su uglavnom uništena ili potpuno zapuštena, međutim, u nekolicini sela i gradova neki meštani nejevreji dobrovoljno ih održavaju
Monografija
Tajna starog hrasta
Golema knjiga o pojavi i aktivnost jedinstvene umetničke ličnosti, koja je, baveći se različitim umetnostima, po strani od centralne scene, istrajavala i istrajala na samosvojnosti, o Milanu Manojloviću Manceu
Povodom izložbe
Slike okrenute naopako
Zaboravite da je pred vama stolica, kuća, čovek, pas… Ne gledajte umom, ne tražite skrivene veze, samo izoštrite čulo vida. Naučite da gledate – govorio je studentima profesor Džeri, slikar i grafičar Božidar Džmerković, jedan od najstarijih članova Grafičkog kolektiva, što se po njegovim radovima na nedavnoj izložbi Vlasnik sopstvene utopije ne bi reklo
Feljton: Alhemija bombe (3)
Nuklearna nesvrstanost
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Mjuzikli
Toto, ponovo smo u Kanzasu
Broj prodatih ulaznica za predstave na Vest Endu prošle godine porastao je u odnosu na pretpandemijsku 2019, demantujući i one koji su verovali da će novi trendovi doći glave mjuziklima, kao što se to dogodilo industriji cirkusa
