Foto: Aleksandar Anđić
Srpski gradovi spadaju među najzagađenije u Evropi, a zime su često nepodnošljive. Doktor Jovan Stoiljković za "Vreme" govori kako se donekle zaštititi i upozorava da je jedino pravo rešenje da se pare, umesto u stadione i naoružanje ulažu u životnu sredinu
Beograd se ove zime ponovo broji u najzagađenije velike gradove sveta. Doduše, nimalo laskavu titulu ovih dana nosi Sarajevo, ali je i Beograd u vrhu.
Prema podacima iz poslednjeg evropskog izveštaja o kvalitetu vazduha, da se nalazi u Evropskoj uniji, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad od ukupno 375 gradova koji mere zagađenje česticama PM 2,5.
Zimi, u danima bez vetra, vazduh često ima i miris i ukus. Kako se od toga zaštititi, barem donekle?
Ponekad je bolje ostati kod kuće
„Svaka vremenska prognoza treba da nas posavetuje ne samo da se slojevito oblačimo, ponesemo kišobrane, nego i da li da ostanemo kod kuće ili izbegavamo fizičke aktivnosti na otvorenom“, kaže za „Vreme“ pneumoftiziolog Jovan Stoiljković.
„U danima kada je velika zagađenost vazduha najbolje je da ostanete u kući, naročito ujutru i uveče kada su koncentracije polutanata najveće”, kaže Stoiljković.
Doktor savetuje da treba izbegavati fizičke i sportske aktivnosti na otvorenom, ali upozorava da se fizički radnici na otvorenom ili beskućnici teško mogu zaštiti.
„Deca, bebe, hronični plućni i srčani bolesnici treba da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom i pri umerenim vrednostima zagađenja, ili pri pojavi simptoma poput peckanja u očima, grlu, kašlja“, kaže Stoiljković.
Maske i prečišćivači pomažu
Stoiljković kaže da maske sa oznakom N95 mogu da pomognu. „One zadržavaju 95 odsto takozvanih sitnih čestica (PM 2,5 i PM 10) kao i alergene. Cena za 10 komada je manja od cene paklice cigareta, ali ih trenutno nema u svakoj apoteci“, kaže ovaj lekar.
Mnogi građani su u dilemi i da li prečišćivači vazduha zaista pomažu ili je sve samo marketinški trik. Prema rečima našeg sagovornika – pomažu. I u kući, a naročito vrtićima, školama, bolnicama.
Bolji su oni koji imaju više filtera, koji prečišćavaju više litara vazduha na sat, koji pokrivaju veću kvadraturu.
Ne investira se u zaštitu životne sredine
„Sve bi bilo lakše kada bi takozvana država pare, umesto u polovne avione i helikoptere, nove stadione i Ekspo centre, uložila u zelenu energiju, u filtere za termoelektrane i toplane, zamenu individualnih ložišta, poboljšanje javnog prevoza“, kaže Stoiljković.
Agencija za zaštitu životne sredine objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Posle Tomsonovog polumilionskog nastupa u Zagrebu, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Rambo Amadeus nije ostao dužan
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju
Po podacima iz novog izveštaja o kvalitetu vazduha, da se nalazi u Evropskoj uniji, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad od ukupno 375 gradova koji mere zagađenje PM 2,5
