Devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.

Kako piše portal Klima 101, među uzrocima prekomernog zagađenja su i azotni oksidi i sumpor u vazduhu, ali dominantni izvor zagađenja su, kao i ranijih godina, suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.

Jedan od (nažalost) rekordera u zagađenju je Valjevo. U Valjevu je 2022. na mernoj stanici kod Zavoda za javno zdravlje tokom rekordnih 178 dana zabeleženo prekomerno zagađenje česticama PM 10, odnosno u proseku skoro svakog drugog dana.

Međutim, po javno zdravlje je najopasnije zagađenje vazduha česticama PM 2,5, koje su značajno manje i samim tim prodiru dublje u disajne puteve, pa i krvotok. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine u svojim novim dokumentima, ono je krivac za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.

Mada SEPA u svom izveštaju ne nudi takve uvide, poređenjem sa brojkama koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, postaje jasno da je vazduh u Srbiji drastično zagađeniji od bilo koje zemlje EU.

Po analizama koje nudi SEPA, u Beogradu je tokom 2022. godine srednja godišnja koncentracija čestica PM 2,5 bila 23 µg/m³. U pitanju je vrednost malo ispod granične vrednosti prekomernog zagađenja, a koja iznosi 25 µg/m³.

Ovo ne znači da vazduh u prestonici nije prekomerno zagađen, već samo da ova konkretna srednja vrednost nije prekoračila relevantni prag. Štaviše, u Beogradu, od ukupno 21 merne stanice, u toku 2022. na čak 18 je bilo registrovano prekomerno zagađenje po jednom ili više parametara (izuzetak su stanice Zeleno brdo, Topčiderska zvezda i KBC „Dragiša Mišović”, koje su relativno udaljene od glavnih urbanih centara).

Ali kada su u pitanju prosečne koncentracije čestica PM 2,5, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji. Po podacima koje nudi SEPA, ta titula pripada Novom Pazaru, koji je 2022. godine zabeležio katastrofalnu brojku od čak 43 µg/m³.

Da se nalazi u EU, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad, od ukupno 375 merenih. Ali devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti.

Ovo, doduše, nije celokupna lista stanica koje su izmerile srednje vrednosti preko 25 µg/m³. Ove stanice su odabrane iz jednog specifičnog razloga: one prikazuju srednje vrednosti zagađenja koje su više od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji, po podacima koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).

Drugim rečima, po standardima Evropske unije koje SEPA i sama koristi, a kada su u pitanju koncentracije PM 2,5, kvalitet vazduha u Beogradu je loš, i to relativno blizu najgore moguće ocene.

Kada bi se Beograd sa svojih 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje česticama PM 2,5, on bi se našao na čak 369. od 376 mesta – od njega bi zagađenije bilo samo 7 gradova, od toga pet gradova u Poljskoj, Kremona u Italiji, i Slavonski Brod.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Klima 101.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com