Foto: Marija JankovićPo podacima iz novog izveštaja o kvalitetu vazduha, da se nalazi u Evropskoj uniji, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad od ukupno 375 gradova koji mere zagađenje PM 2,5
Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.
Kako piše portal Klima 101, među uzrocima prekomernog zagađenja su i azotni oksidi i sumpor u vazduhu, ali dominantni izvor zagađenja su, kao i ranijih godina, suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.
Jedan od (nažalost) rekordera u zagađenju je Valjevo. U Valjevu je 2022. na mernoj stanici kod Zavoda za javno zdravlje tokom rekordnih 178 dana zabeleženo prekomerno zagađenje česticama PM 10, odnosno u proseku skoro svakog drugog dana.
Međutim, po javno zdravlje je najopasnije zagađenje vazduha česticama PM 2,5, koje su značajno manje i samim tim prodiru dublje u disajne puteve, pa i krvotok. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine u svojim novim dokumentima, ono je krivac za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.
Mada SEPA u svom izveštaju ne nudi takve uvide, poređenjem sa brojkama koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, postaje jasno da je vazduh u Srbiji drastično zagađeniji od bilo koje zemlje EU.
Po analizama koje nudi SEPA, u Beogradu je tokom 2022. godine srednja godišnja koncentracija čestica PM 2,5 bila 23 µg/m³. U pitanju je vrednost malo ispod granične vrednosti prekomernog zagađenja, a koja iznosi 25 µg/m³.
Ovo ne znači da vazduh u prestonici nije prekomerno zagađen, već samo da ova konkretna srednja vrednost nije prekoračila relevantni prag. Štaviše, u Beogradu, od ukupno 21 merne stanice, u toku 2022. na čak 18 je bilo registrovano prekomerno zagađenje po jednom ili više parametara (izuzetak su stanice Zeleno brdo, Topčiderska zvezda i KBC „Dragiša Mišović”, koje su relativno udaljene od glavnih urbanih centara).
Ali kada su u pitanju prosečne koncentracije čestica PM 2,5, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji. Po podacima koje nudi SEPA, ta titula pripada Novom Pazaru, koji je 2022. godine zabeležio katastrofalnu brojku od čak 43 µg/m³.
Da se nalazi u EU, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad, od ukupno 375 merenih. Ali devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti.
Ovo, doduše, nije celokupna lista stanica koje su izmerile srednje vrednosti preko 25 µg/m³. Ove stanice su odabrane iz jednog specifičnog razloga: one prikazuju srednje vrednosti zagađenja koje su više od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji, po podacima koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
Drugim rečima, po standardima Evropske unije koje SEPA i sama koristi, a kada su u pitanju koncentracije PM 2,5, kvalitet vazduha u Beogradu je loš, i to relativno blizu najgore moguće ocene.
Kada bi se Beograd sa svojih 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje česticama PM 2,5, on bi se našao na čak 369. od 376 mesta – od njega bi zagađenije bilo samo 7 gradova, od toga pet gradova u Poljskoj, Kremona u Italiji, i Slavonski Brod.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Navijač Partizana Nikola Jovanović teško je povređen kada ga je grupa ljudi u crnom umlatila ispred beogradske Arene posle utakmice Evrolige. Kako „Vreme“ saznaje, u pitanju je bila sačekuša, verovatno zbog nečega što je Jovanović po Tviteru pisao o Ratku Mladiću
Moćan je onaj ko kontroliše reči. Vlast Aleksandra Vučića je tu moć izgubila i to se dobro vidi na borbi za termin „ćacike“, nakon što je prethodno rešena bitka za termin „ćaci“
Članica Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković tvrdi da je svih osam članova najpre podržalo uključivanje Informera u monitoring, ali da su četiri člana potom promenila stav. Monitoring predizborne kampanje za sada obuhvata 11 televizijskih programa, ali među njima nema Informera, Insajdera i Kurira
Bivši predsednik Crne Gore rekao je da nikada nije upoznao prvog na listi „Studenti pobeđuju“ i da su tvrdnje o njihovom poznanstvu deo predizborne kampanje
U Ustavu je s razlogom definisano da se predsednički izbori održavaju na pet, a parlamentarni na četiri godine. Šta može Srbija kada su najviše državne funkcije istovremeno u tehničkom mandatu?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
