Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Nakon 14-mesečne opsade, burmanske snage su uništile nekadašnje Kraljevstvo Ajutaja koje je postojalo 417 godina. Iza njega su ostali brojni raskošni hramovi koji se najlakše obilaze na dva točka
Nema mnogo slikarki koje su imale tako velik i važan opus a tako su kratko živele kao što je Vidosava Kovačević. Da nije bilo Pavla Beljanskog, moguće je da se o njoj ne bi ni znalo
Kućica za miša u Tompsonovom muzeju i Kineska četvrt sa crvima i škorpionima na meniju samo su neki od razloga svetske pomame za glavnim gradom Tajlanda
U podrumu Železničke stanice Milano Centrale je Peron 21 sa kojeg je u Aušvic odvedeno 1200 Jevreja iz severnih delova Italije. Tu je 2013. otvoren jedinstveni muzej – Memoriale della Shoah
Između Tirana i Sent Morica “Bernina Express” prolazi kroz 55 tunela i preko 196 mostova i vijadukta, a ako putujete po sunčanom zimskom danu, videćete neke od najspektakularnijih prizora na Alpama
Maldivi, simbol za egzotiku i luksuzni turizam, u proteklih četvrt veka imali su veoma burnu istoriju ispunjenu brojnim nemirima prevratima, čiji deo je bila i ekipa Otpora iz Srbije, kojoj je za “konsultantske usluge” obećano jedno od ostrva
Kao što je porodica Dunđerski bila simbol bogate srpske trgovačke i industrijske elite u Austrougarskoj, tako i novi vlasnici dvorca Sokolac simbolizuju novopečene srpske bogataše, pa se može reći da je Maja Buha – Lenka Dunđerski po meri Srbije 21. veka
Dok protivnici Bregzita ispred Big Bena puštaju prepevane hitove u kojima ismevaju Najdžela Faraža, najzaslužnijeg za izlazak Velike Britanije iz EU, procenjuje se da je London u proteklih 10 godina napustilo 30.000 milionera
U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Bez ijedne autorske pesme dvadesetogodišnji student iz Vinkovaca Jakov Jozinović trenutno je pop-kulturni fenomen broj jedan na prostoru celog regiona. Spoj starih Balaševićevih, Oliverovih i Čolinih pesama i njegove mladosti, energije i spontanosti izaziva histeriju kod devojčica koja može da se meri sa onom iz vremena „Bitlsa"
Protiv kulturne baštine u Vojvodini kao da su se združenim snagama urotili korumpirani (ili samo nemarni i nekompetentni) donosioci odluka, pohlepni investitori, nedovoljno osvešteni meštani pa tek na kraju – zub vremena
U Njujorku je u toku izložba 75 plakata iz Musolinijeve ere koji svedoče o uvek aktuelnoj sprezi umetnika, kompanija, marketinških stručnjaka i totalitarnog režima
Prošle nedelje u Pragu održana je svetska premijera nove knjige Dena Brauna Tajna tajni. U tom gradu je i smeštena radnja ovog romana, a izveštač “Vremena” bio je u pravo vreme na pravom mestu
Fešta Svetog Ilije u Gornjem Stolivu i ostrvce na kojem se nalazi Gospa od Milosti, manje poznata od slavne Gospe od Škrpjela, skriveni su dragulji Bokokotorskog zaliva
Crnogorski ministar Slaven Radunović je predložio referendum o tome treba li Kotor da ostane na Uneskovoj Listi svetske baštine i izazvao više bure nego pojava kita u Zalivu, ali i doneo prvu nagradu barki “Ne bacajte bisere pred svinje” na Bokeškoj noći
Duh koji je pušten iz boce na Zagrebačkom hipodromu početkom jula, preleteo je splitski “Poljud” i sleteo u Sinj gde je bio drugi veliki Tompsonov koncert, a stigao je, istina nešto oslabljen, i do rovinjske rive
Pitoreskni gradić Cavtat na Konavlima krije rodnu kuću slavnog slikara Vlaha Bukovca, mauzolej porodice Račić, rad vajara Ivana Meštrovića, ali i priču o bizarnoj epizodi iz novije istorije ovih prostora, kada je ovde proglašena nova Dubrovačka republika
O Goranu Tomaševiću, fotografu koji nije bio dovoljno dobar da ga beogradski dnevni list primi u stalni radni odnos, ali jeste da dobije Pulicerovu nagradu, i o njegovoj izložbi u Dubrovniku
Osim luksuznih hotela, apartmanskih naselja i golf terena, poluostrvo Luštica u Boki kotorskoj krije i brojne prirodne, istorijske i arhitektonske bisere koje je najlakše istražiti na dva točka
Sol Kerzner, sin ruskih Jevreja preseljenih u Južnu Afriku, jednog dana je odlučio da hoće novi život. Postao je vlasnik lanca hotela čija se dva nalaze i u Crnoj Gori
U Liverpulu se nalazi najveća katedrala u Ujedinjenom Kraljevstvu, jedan od najstarijih fudbalskih stadiona na svetu i dva muzeja posvećena Bitlsima. Ipak, u medije širom sveta ovog puta je dospeo zbog jednog do juče anonimnog 53-godišinjaka
Slavni arhitekta Frenk Geri (96) i dalje čeka otvaranje svog remek-dela, muzeja Gugenhajm Abu Dabi, koje je sada pomereno na 2026. Dok ga ne dočeka, ako ste u glavnom gradu UAE, možete da posetite dve druge impresivne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
U Ečki, na nekadašnjem posedu jermenskog trgovca živom stokom Lazara Lukača, pored starosedelaca Srba i Rumuna danas živi i više od 800 Kineza koji svakog jutra u šest, u dugačkoj koloni na biciklama odlaze na posao u fabriku “Linglong”
Tokom ove tri godine pratio sam, sa jedne strane, promenu fokusa programa konferencije – od rata u Ukrajini preko VI do rata u Persijskom zalivu. Sa druge strane, beležio sam i promenu atmosfere u samom Jerevanu – od jedne od geografski najistočnijih prestonica Evrope sa mirisima Azije i šmekom Sovjetskog Saveza, kao sa vidnim ožiljcima od ratova koje su Jermeni proteklih decenija vodili sa susednim Azerbejdžanom, do grada što počinje da liči na savremenu evropsku metropolu. Naime, Jermenija je danas jedina zemlja u Zakavkazju čije je rukovodstvo jasno okrenuto ka EU integracijama. U Gruziji je na vlasti antievropski i proruski režim, dok je Azerbejdžan od raspada SSSR-a zemlja između “stabilokratije” i otvorene diktature.
Veče uoči početka “Jerevanskog dijaloga”, na državnoj večeri koju su Emanuelu Makronu priredili predsednik Jermenije Vahan Hačaturijan i premijer ove zemlje Nikol Pašinjan, kada su se gosti malo opustili, glavni gost je uzeo mikrofon i zapevao La Bohème kao svoj omaž Šarlu Aznavuru, legendarnom francuskom šansonjeru jermenskog porekla. Potom je otpevao i Les Feuilles Mortes Iva Montana, a tokom njegove muzičke tačke za bubnjevima mu se pridružio i premijer Pašinjan koji je, naime, poznat kao veliki ljubitelj muzike. Ima čak i svoj bend koji se zove “Verchaban”, a koji je prvi koncert imao u januaru ove godine.
Tih dana, gde god se francuski predsednik pojavio, pratile bi ga ovacije; u jednom momentu, na ulici, ljudi su spontano zapevali Marseljezu što je scena kakva se, moram priznati, veoma retko viđa u savremenom svetu. Osim kada nije do detalja izrežirana, što ovde po svemu sudeći nije bio slučaj.
Kada sam dan kasnije otišao do Memorijala žrtvama genocida nad Jermenima na brdu Cicernakaberd nad klancem reke Hrazdan, u predgrađu Jerevana, zatekao sam tamo svež venac sa Makronovim potpisom. Francuska je, naime, jedna od zemlja koje su prve priznale da je to što se dogodilo u Otomanskoj imperiji za vreme Velikog rata između 1915. i 1917. bio genocid.
Naime, svaka iz svojih razloga, nisu sve zemlje jedinstvene u tome kako nazvati ovaj događaj u kojem je, prema različitim istorijskim izvorima, ubijeno između 600.000 i 1.500.000 Jermena. Neke od zemalja koje zvanično ne priznaju termin “genocid” kada je reč o ovom događaju su i Izralel i Srbija.
Poslednjeg dana konferencije rešio sam da od svog hotela u centru grada do brda Cicernakaberd prošetam i na taj način osetim Jerevan.
Na rubu parka koji nosi ime “2.800 godišnjice Jerevana”, 1931. podignut je spomenik Stepanu Šahumijanu (1878–1918), sovjetskom revolucionaru iz Jermenije, boljševiku koji je zbog svoje uloge tokom Oktobarske revolucije dobio nadimak Kavkaski Lenjin. Statua je napravljena od crvenog granita i nalazi se ispred zida sa sedam pilona. Šahumijana su u grupi 26 komesara iz Bakua (njihova verzija 7 sekretara SKOJ-a) ubili 1918. vojnici Srednjokaspijske diktature, države koja je postojala od avgusta do septembra 1918. a osnovali su je sovjetski menjševici i jermenski kontrarevolucionari pod zaštitom Velike Britanije, kako bi sprečili prodor Vojske Otomanske imperije u dubinu Kaspijskog basena.
Nešto dalje, na rubu Vardanijevog parka, omeđenog ulicama koje nose imena Italije i Bejruta, nalazi se impresivni spomenik Aleksandra Mijasnikijana (1886–1925), sovjetskog revolucionara jermenskog porekla, takođe jednog od najbližih Lenjinovih saradnika. Poginuo je u misterioznoj avionskoj nesreći 1925, godinu dana nakon Lenjinove smrti.
Nastavljam dalje, prelazim Most pobede sa kojeg se prvi put vide snežni vrhovi Aratata, planiskog vrha koji je nacionalni simbol Jeremnije, ali se nalazi u susednoj Turskoj. Penjem se stepenicama do Muzeja Ararat posvećenom jednom od navećih jermenih brendova – konjaku “Ararat”. Tu je pre dve godine održan Welcome Party za goste “Jerevanskog dijaloga”.
[caption id="attachment_4996917" align="aligncenter" width="670"] Skulpture fudbalera[/caption]
Spuštam se sa brda na kojem je Muzej Ararat i pored fudbalskog stadiona Hrazdan nailazim na jednu bizarnu grupu skulptura. Tačnije 15 njih, sa velikim peharom ispred. Reč je o figurama igrača fudbalskog kluba “Ararat” koji je 1973. osvojio Prvenstvo Sovjetskog Saveza. Spomenik je podignut 2016, tada je bilo 19 statua, ali su četiri od njih ukradene 2020. Ukradene su statue trenera Nikite Simonijana i trojice igrača. Do danas nisu vraćane ili ponovo postavljene.
Penjem se polako uz brdo Cicernakaberd i ispred mene iz šume izranja Obelisk, deo maločas pomenutog Memorijala za žrtve genocida nad Jermenima gde je Makron postavio venac.
[caption id="attachment_4996916" align="alignright" width="225"] Tabla za drvo Borisa Tadića[/caption]
Kad se 1965. obeležavala 50. godišnjica genocida, javila se zamisao o postavljanju spomenika, koji je po nacrtima arhitekata Kalašjana i Mkrtčjana dve godine kasnije postavljen na brdu Cicernakaberd. Obelisk visok 44 metra simbolizuje preporod Jermena, a 12 blokova postavljenih u krug predstavlja 12 izgubljenih pokrajina na području današnje Turske. Unutar tog kruga gori večna vatra. Od spomenika vodi park sa zidom dugim 100 metara na kojem su zapisana imena krajeva za koje se zna da su u njima vršeni pokolji. Na kraju tog parka je 1995. otvoren mali muzej s osnovnim podacima o događajima, kao i fotografijama nemačkih fotografa (turskih saveznika u Prvom svetskom ratu) i publikacija o genocidu na raznim jezicima. Pored muzeja je prostor gde strani državnici, kao u Jad Vašemu, sade spomen-drveće. Tu sam pronašao i drvo koje je 2009. zasadio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Sa Cicernakaberda odlično se vidi snegom prekriven vrh Ararata. Tu je, prema Bibliji i brojnim legendama, nakon Velikog potopa stala Nojeva arka. Razmišljam o ovom mestu i stihovima jedne stare pesme Bore Čorba: “Da li je ljudski rod zaslužio Nojev brod ili je to samo varka – i ne postoji Nojeva barka”.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Snegovi Ararata',
pubdate: '2026-05-27 22:43:27',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Ministarstvo spoljnih poslova,Yerevan Dialogue,Jermenija,Jerevan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Snegovi Ararata',
'pageContent': 'Tri godine zaredom dolazim u prestonicu Jermenije na konferenciju “Yerevan Dialogue” koju organizuje Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje u nameri da proširi svoju “meku moć” širom Evrope i sveta. Ove godine “Jerevanskom dijalogu” prethodio je 8. Samit Evropske političke zajednice koji je okupio gotovo sve evropske lidere u toj zemlji. Samo jedan od njih, Emanuel Makron, ostao je i na “Jerevanskom dijalogu”.
Tokom ove tri godine pratio sam, sa jedne strane, promenu fokusa programa konferencije – od rata u Ukrajini preko VI do rata u Persijskom zalivu. Sa druge strane, beležio sam i promenu atmosfere u samom Jerevanu – od jedne od geografski najistočnijih prestonica Evrope sa mirisima Azije i šmekom Sovjetskog Saveza, kao sa vidnim ožiljcima od ratova koje su Jermeni proteklih decenija vodili sa susednim Azerbejdžanom, do grada što počinje da liči na savremenu evropsku metropolu. Naime, Jermenija je danas jedina zemlja u Zakavkazju čije je rukovodstvo jasno okrenuto ka EU integracijama. U Gruziji je na vlasti antievropski i proruski režim, dok je Azerbejdžan od raspada SSSR-a zemlja između “stabilokratije” i otvorene diktature.
Veče uoči početka “Jerevanskog dijaloga”, na državnoj večeri koju su Emanuelu Makronu priredili predsednik Jermenije Vahan Hačaturijan i premijer ove zemlje Nikol Pašinjan, kada su se gosti malo opustili, glavni gost je uzeo mikrofon i zapevao La Bohème kao svoj omaž Šarlu Aznavuru, legendarnom francuskom šansonjeru jermenskog porekla. Potom je otpevao i Les Feuilles Mortes Iva Montana, a tokom njegove muzičke tačke za bubnjevima mu se pridružio i premijer Pašinjan koji je, naime, poznat kao veliki ljubitelj muzike. Ima čak i svoj bend koji se zove “Verchaban”, a koji je prvi koncert imao u januaru ove godine.
Tih dana, gde god se francuski predsednik pojavio, pratile bi ga ovacije; u jednom momentu, na ulici, ljudi su spontano zapevali Marseljezu što je scena kakva se, moram priznati, veoma retko viđa u savremenom svetu. Osim kada nije do detalja izrežirana, što ovde po svemu sudeći nije bio slučaj.
Kada sam dan kasnije otišao do Memorijala žrtvama genocida nad Jermenima na brdu Cicernakaberd nad klancem reke Hrazdan, u predgrađu Jerevana, zatekao sam tamo svež venac sa Makronovim potpisom. Francuska je, naime, jedna od zemlja koje su prve priznale da je to što se dogodilo u Otomanskoj imperiji za vreme Velikog rata između 1915. i 1917. bio genocid.
Naime, svaka iz svojih razloga, nisu sve zemlje jedinstvene u tome kako nazvati ovaj događaj u kojem je, prema različitim istorijskim izvorima, ubijeno između 600.000 i 1.500.000 Jermena. Neke od zemalja koje zvanično ne priznaju termin “genocid” kada je reč o ovom događaju su i Izralel i Srbija.
Poslednjeg dana konferencije rešio sam da od svog hotela u centru grada do brda Cicernakaberd prošetam i na taj način osetim Jerevan.
Na rubu parka koji nosi ime “2.800 godišnjice Jerevana”, 1931. podignut je spomenik Stepanu Šahumijanu (1878–1918), sovjetskom revolucionaru iz Jermenije, boljševiku koji je zbog svoje uloge tokom Oktobarske revolucije dobio nadimak Kavkaski Lenjin. Statua je napravljena od crvenog granita i nalazi se ispred zida sa sedam pilona. Šahumijana su u grupi 26 komesara iz Bakua (njihova verzija 7 sekretara SKOJ-a) ubili 1918. vojnici Srednjokaspijske diktature, države koja je postojala od avgusta do septembra 1918. a osnovali su je sovjetski menjševici i jermenski kontrarevolucionari pod zaštitom Velike Britanije, kako bi sprečili prodor Vojske Otomanske imperije u dubinu Kaspijskog basena.
Nešto dalje, na rubu Vardanijevog parka, omeđenog ulicama koje nose imena Italije i Bejruta, nalazi se impresivni spomenik Aleksandra Mijasnikijana (1886–1925), sovjetskog revolucionara jermenskog porekla, takođe jednog od najbližih Lenjinovih saradnika. Poginuo je u misterioznoj avionskoj nesreći 1925, godinu dana nakon Lenjinove smrti.
Nastavljam dalje, prelazim Most pobede sa kojeg se prvi put vide snežni vrhovi Aratata, planiskog vrha koji je nacionalni simbol Jeremnije, ali se nalazi u susednoj Turskoj. Penjem se stepenicama do Muzeja Ararat posvećenom jednom od navećih jermenih brendova – konjaku “Ararat”. Tu je pre dve godine održan Welcome Party za goste “Jerevanskog dijaloga”.
[caption id="attachment_4996917" align="aligncenter" width="670"] Skulpture fudbalera[/caption]
Spuštam se sa brda na kojem je Muzej Ararat i pored fudbalskog stadiona Hrazdan nailazim na jednu bizarnu grupu skulptura. Tačnije 15 njih, sa velikim peharom ispred. Reč je o figurama igrača fudbalskog kluba “Ararat” koji je 1973. osvojio Prvenstvo Sovjetskog Saveza. Spomenik je podignut 2016, tada je bilo 19 statua, ali su četiri od njih ukradene 2020. Ukradene su statue trenera Nikite Simonijana i trojice igrača. Do danas nisu vraćane ili ponovo postavljene.
Penjem se polako uz brdo Cicernakaberd i ispred mene iz šume izranja Obelisk, deo maločas pomenutog Memorijala za žrtve genocida nad Jermenima gde je Makron postavio venac.
[caption id="attachment_4996916" align="alignright" width="225"] Tabla za drvo Borisa Tadića[/caption]
Kad se 1965. obeležavala 50. godišnjica genocida, javila se zamisao o postavljanju spomenika, koji je po nacrtima arhitekata Kalašjana i Mkrtčjana dve godine kasnije postavljen na brdu Cicernakaberd. Obelisk visok 44 metra simbolizuje preporod Jermena, a 12 blokova postavljenih u krug predstavlja 12 izgubljenih pokrajina na području današnje Turske. Unutar tog kruga gori večna vatra. Od spomenika vodi park sa zidom dugim 100 metara na kojem su zapisana imena krajeva za koje se zna da su u njima vršeni pokolji. Na kraju tog parka je 1995. otvoren mali muzej s osnovnim podacima o događajima, kao i fotografijama nemačkih fotografa (turskih saveznika u Prvom svetskom ratu) i publikacija o genocidu na raznim jezicima. Pored muzeja je prostor gde strani državnici, kao u Jad Vašemu, sade spomen-drveće. Tu sam pronašao i drvo koje je 2009. zasadio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Sa Cicernakaberda odlično se vidi snegom prekriven vrh Ararata. Tu je, prema Bibliji i brojnim legendama, nakon Velikog potopa stala Nojeva arka. Razmišljam o ovom mestu i stihovima jedne stare pesme Bore Čorba: “Da li je ljudski rod zaslužio Nojev brod ili je to samo varka – i ne postoji Nojeva barka”.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-27 22:43:27',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
