Šta bi Elenor Rigbi danas videla sa prozora

Elenor Rigbi iz čuvene pesme Bitlsa iz 1966. o usamljenim ludima – skupljala je pirinač u crkvi posle svadbe, čekala danima na prozoru i živela u snovima. U crkvi je i umrla, a na njenu sahranu nije došao niko. Usamljen je bio i otac Mekenzi iz iste pesme, dok je pisao govor za misu koji niko neće čuti.

Setio sam se njih dvoje na pragu Katedrale u Liverpulu, najveće crkve i najvećeg verskog objekta u Ujedinjenom Kraljevstvu uopšte. Njen masivni toranj visok čak 101 metar vidi se iz gotovo svih delova grada i podsetio me je na toranj jedne druge liverpulske zgrade – Georges Dock Buildinga, art deko remek-dela iz 1934.

Kada prilazite katedrali, učini vam se da je građena negde u srednjem veku, toliko je monumentalna. A onda, neki detalji na ulaznoj porti odaju je – reč je o hramu građenom u 20. veku, između 1904. i 1978. Sa dužinom od 189 metara, Katedrala u Liverpulu je najduža crkva na svetu a peta po ukupnoj veličini. Pored ove anglikanske u gradu postoji i rimokatolička – Metropolitenska katedrala Krista kralja. Udaljene su jedna od druge manje od kilometar, a spaja ih Hope Street.

Ovde nije kraj rekordima u vezi sa ovim hramom. Orgulje, delo radionice “Henry Willis & Sons”, najveće su u Ujedinjenom Kraljevstvu i sa čak 10.268 cevi – jedan od najvećih muzičkih instrumenata na svetu. Kada smo ušli u crkvu, bila je nedelja i samo njen prednji deo služio je za bogosluženje dok je ostatak mogao da se razgleda.

Vratimo se nakratko ponovo Elenor Rigbi i ocu Mekenziju. Osamdesetih godina 20. veka neko je otkrio da se na groblju Crkve Sv. Petra u Liverpulu nalazi nadgrobni spomenik porodice Rigbi na kojem se, između ostalih, nalazi i ime Elenor koja je umrla 1939. u 44. godini. U blizini se nalazi i grob porodice Mekenzi. Pol Makartni je posle tvrdio da, iako je sa Lenonom često prolazio kroz portu Crkve Sv. Petra, nije tu našao insiraciju za ime u pesmi i da je njegova Elenor Rigbi potpuno fiktivna osoba.

Naime, u prvoj verziji pesme junakinja se zvala Dejzi Houkins, a sveštenik je krpio svoje čarape pod imenom otac Mekartni. Kasnije je autor sklopio naslov pesme kombinujući imena Eleonor po glumici iz filma Help i Rigbi po imenu lanca prodavnica iz Liverpula, a ime sveštenika je našao listajući telefonski imenik. Uprkos tome, brojni poklonici Bitlsa i danas obilaze grob ove Elenor Rigbi uvereni da je to upravo ona iz pesme.

U liverpulskoj Stanley Street nalazi se spomenik fiktivnoj Elenor Rigbi sa natpisom “All the Lonley People”.

Povod mog dolaska u Liverpul dakako nije bilo istraživanje korena, po mnogima, najvećeg svetskog benda koji je potekao upravo iz ovih ulica i pabova. Došao sam da gledam fudbalsku utakmicu Liverpool – Crystal Palace i proglašenje ovogodišnjeg šampiona engleske Premijer lige. Međutim, kada kročite u ovaj grad, Bitlsi će vas pratiti na svakom koraku. Statue četvorice članova grupe nalaze se na Pier Headu, blizu luke, otkrivene su 2015. i delo su vajara Endija Edvardsa. Gradu Liverpulu donirao ih je The Cavern Club u kojem su Bitlsi nastupali u ranim godinama. Ispred The Cavern Cluba nalazi se statua Džona Lenona. Kompanija Norwegian Cruise Lines na četiri svoja kruzera ima Cavern Clubove u kojima nastupaju tribjut bendovi koji sviraju Bitlse.

U gradu postoje dva muzeja posvećena Bitlsima: The Beatles Story, u luci, blizu njihovog spomenika i Liverpool Beatles Museum u centru grada, nedaleko od The Cavern Cluba. U oba ulaznica košta 20 funti, izlažu nešto memorabilija, fotografije, hronološke fakte, muziku po fazama i to je to. Nekako mi se činilo da Bitlsi zavređuju veći, savremeniji i interaktivniji muzej.

Stižemo pred Anfield, stadion Liverpool F. C. dva sata pred početak utakmice. Anfield je sagrađen 1884. godine i deveti je po starosti na svetu. Svih devet najstarijih fudbalskih stadiona na svetu su, naravno, u Engleskoj. Anfield je u početku bio dom Evertona (1884–1891), da bi nakon njegovog preseljenja na Goodison Park postao i do današnjeg dana ostao stadion Fudbalskog kluba Liverpul. Čak 13 puta je renoviran i rekonstruisan i današnji kapacitet mu je 61.000 navijača.

foto: robert čoban

U onoj gužvi koju su već stvorili navijači pristigli da na vreme uđu na stadion pažnju mi privlači natpis “You’ll Never Walk Alone”. Reč je, naravno, o himni kluba, inače pesmi iz mjuzikla Carousel iz 1945. Kasnije sam je čuo na stadionu iz grla desetina hiljada navijača i zaista je zvučala moćno.

Primetio sam i Memorijalnu tablu sa imenima 97 poginulih navijača u Hilsboro tragediji. Reč je o događaju koji se zbio 15. aprila 1989. na stadionu Hillsborough u Šefildu, u Engleskoj, na utakmici Liverpula i Notingem Foresta kada je došlo do stampeda mase na delu tribina u kojem su bili navijači Liverpula. Tragičan bilans – 97 mrtvih i 766 ranjenih što je znatno više od tragedije na stadionu Heysel u Briselu, u Belgiji 1985. gde je takođe igrao Liverpul (sa Juventusom, finale Evropskog kupa) kada je poginulo 39 a ranjeno više od 600 navijača. U gradu se nalazi još jedno obeležje posvećeno ovoj tragediji. Spomenik kružnog oblika sa reljefom koji prikazuje šta se dogodilo tog dana 1989. u Šefildu i natpisom: ”Hillsborough disaster, we will remember them”. Zanimljivo je da se u svetu o tragediji na Hilsborou, iako je bila veća po broju žrtava, manje zna, a ona na Hejselu se uvek uzima kao prekretnica “posle koje je Margaret Tačer zavela red među navijačima”.

Početak utakmice Liverpul – Kristal Palas sačekali smo u “Carlsberg loži” (čuveni danski proizvođač piva dugogodišnji je sponzor Liverpula). Pre šest godina u Mančesteru sam prisustvovao utakmici u loži kluba Manchester United i imao prilike da se uverim koliko je fudbal ozbiljna industrija u ozbiljnim zemljama poput Velike Britanije.

I ovde u loži na Anfildu obilazili su nas stari igrači Liverpula, nekadašnje zvezde, fotografisali se sa navijačima, razgovarali sa njima dok su konobari iznosili hladno pivo i vruće mesne pite u poluvremenu.

Utakmica je završena izjednačenim rezultatom 1:1 – domaći klub potvrdio je lidersko mesto na čelu tabele i postao šampion engleske Premijer lige.

Odlučili smo da prošetamo od stadiona do hotela kroz masu razdraganih navijača.

Tu bi se završila ova reportaža da dan kasnije, kada sam već bio u avionu između Londona i Jerevana, u koji sam išao na konferenciju, nije stigla vest o incidentu na ulicama Liverpula koji je izazvao vozač što je uleteo u masu navijača koja je slavila titulu. Incident se dogodio, dan nakon utakmice, kada je 53-godišnji Pol Dojl automobilom uleteo u masu. Povređeno je 79 osoba, od kojih četiri teško, među kojima i jedno dete. Povređeni su starosti od devet do 78 godina. Dojl se pojavio na saslušanju pred sudom u Liverpulu i nije se izjasnio o krivici, preneli su britanski mediji. On je optužen za opasnu vožnju i još šest tačaka, među kojima je i namerno nanošenje teških telesnih povreda. Optužbe se odnose na povrede dvojice dečaka, dve žene i dva muškarca. Više od 50 ljudi dobilo je pomoć u bolnici, a sedam osoba je zadržano na lečenju. Ukoliko bude proglašen krivim, Dojl bi mogao da dobije maksimalnu kaznu doživotnog zatvora. Posle incidenta policija je navela da se ne radi o terorizmu, ali nije utvrdila motiv.

“Nije mlad, beo je! Britanac, rođen na ostrvu. Priznajte da to nije ono što ste očekivali!”, bio je jedan od komentara na društvenim mrežama koji je aludirao na činjenicu da su mnogi očekivali da za volanom vide mladog čoveka, migranta, verovatno islamske veroispovesti.

Da je Elenor Rigbi ostala na svom prozoru, šta bi danas videla? Muškarca, belca iz njene nacionalne i socijalne grupe kako uleće automobilom među nedužne ljude i gazi ih. U kakvom svetu žive unuci Bitlsa i jesmo li smo danas još depresivniji i usamljeniji od Elenor Rigbi i oca Mekenzija sa početka priče?