Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski
U centru Zagreba, u ulici koja danas nosi ime po Nikoli Jurišiću, hrvatskom plemiću, vojskovođi i diplomati iz 16. veka, na broju 24 nalazi se umetničko blago sakriveno od očiju javnosti.
Reč je o vitražima koji i danas ukrašavaju prozore oko stepeništa ove trospratnice, a 1924, pre tačno 100 godina, naslikao ih je slavni srpski umetnik Sava Šumanović.
Te godine je, naime, Aladar Baranji napravio adaptaciju ove zgrade koja je 1902. sagrađena za jevrejsku porodicu Dajč Maceljski.
Jurišićeva ulica u urbanom pejzažu grada Zagreba počela je da se formira vrlo kasno. Do 1878. su je zvali Puževom ulicom, a protezala se od Petrinjske do Vrtlarske ulice (danas Palmotićeva). Tokom 18. i početkom 19. veka bila je tek krivudavi puteljak kojim je u jednom delu tekao potok Medveščak napajajući okolna polja i vrtove. Naime, na čitavom prostoru između današnje Jurišićeve, Petrinjske i Draškovićeve ulice prostirale su se obrađene poljoprivredne površine. Tu su, prema pisanju istoričara Franje Buntaka, imali vrtove, polja i oranice stanovnici Vlaške ulice i pripadnici cehova krznara, remenara, sedlara, krojača i obućara.
Danas se pak u Jurišićevoj nalaze neke od najskupljih nekretnina u Zagrebu.
Kroz masivna drvena vrata ulazimo u predvorje zgrade na broju 24 i odmah tu, na samom početku stepeništa, dočekuje nas prvi od šest Savinih vitraža.
Pet ih je ostalo neoštećeno, dok na jednom nedostaje donji deo, telo žene koja prede vunu. Međutim, identičan motiv ponavlja se na još jednom vitražu, pa je moguće rekonstruisati kako je izgledao. Ostale slike predstavljaju muškarce i žene, seljaka, drvoseču, majku sa bebom, ženu sa korpom u kojoj su hlebovi…
Inače, porodica Dajč Maceljski koja je izgradila ovu trospratnicu bila je čuvena po trgovini drvnom građom u Austrougarskoj i Kraljevini Jugoslaviji. Zahvaljujući ocu porodice Filipu Dajču, car Franjo Josip I im je potkraj 1910. dodelio ugarsko-hrvatsko plemstvo sa dodatkom Maceljski, prema Maceljskoj šumi u Zagorju, na samoj granici sa Slovenijom.
Filip Dajč je 1860. u Zagrebu otvorio skromnu trgovinu koja je brzo napredovala zahvaljujući naglom razvoju i prerastanju Zagreba u industrijsko, trgovačko i kulturno središte. Zbog porasta potražnje za građevnim drvetom firma je počela da se bavi šumskom proizvodnjom i preradom crnogoričnog drveta, a od 1884. mnogo rentabilnije hrastovine, zadržavajući proizvodnju i trgovinu ogrevnim i tehničkim drvetom, kao i daskama.
Filipova firma eksploatisala je mnoga šumska zemljišta, među kojima šumu plemićke porodice Sermage u Hrvatskom zagorju, šumu Česma kraj Bjelovara te državnu šumu Žutica. Mnogi članovi porodice stradali su za vreme Drugog svetskog rata i Holokausta.
Porodici Dajč pripadala je i Lea Dajč (1927–1943), najmlađa glumica koja je ikada stala na daske HNK (sa 5 godina) pa su je prozvali i “hrvatskom Širli Templ”.
Gestapo i ustaše su u noći s 2. na 3. maj 1943. uhapsili sve preostale Jevreje u Zagrebu, njih 1.700, a među njima, zajedno s majkom i bratom i Leu. Deportovali su ih u Aušvic u stočnom vagonu u kome je bilo 75 ljudi. Njih 25 je umrlo u vagonu, Lea je bila jedna od njih. Imala je 16 godina. Svedoci kažu da je Leino srce prepuklo od tuge jer nije mogla da izdržati bol i gorčinu koja ju je zadesila. Leina majka i brat ubijeni su u gasnoj komori odmah po dolasku, dok je otac kraj rata dočekao u bolnici u kojoj se skrivao. Stjepan Dajč je umro 1959. u Zagrebu, pokopan je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju, a na nadgrobnoj ploči je i Leina slika.
Holokaust je preživela i Vanja Dajč Maceljski, Filipova praunuka i ćerka Roberta i Hilde Dajč Maceljski. Robert, koji je zajedno sa suprugom ubijen u Aušvicu, imao je jednu od najvećih kolekcija umetničkih slika u Zagrebu u kojoj su se nalazila brojna dela, od starih majstora do slikara moderne poput Milivoja Uzelca, koji je na jednom platnu ovekovečio i njegovu ćerku Vanju.
Kako Vanja nije imala naslednike, njena poćerka Bet Bird Poker sada potražuje slike koje su porodici Dajč ustaše oduzele, a nalaze se u nekoliko hrvatskih muzeja.
Kada je 1924. Sava Šumanović oslikao vitraže kraj stepeništa kuće Dajč Maceljski, ni on niti naručioci ovog umetničkog dela nisu mogli da slute kako će za manje od dve decenije svi postati žrtve nacističkog bezumlja.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
