Dule Vujošević
Alhemičar na čelu podmorniceDuško Vujošević je bio stvaralac. Ponos, koji je zvao privilegijom, nosio je i onda kada se borio za izgubljenu stvar. Što je bilo i važnije od svih brojnih trijumfa
Duško Vujošević je bio stvaralac. Ponos, koji je zvao privilegijom, nosio je i onda kada se borio za izgubljenu stvar. Što je bilo i važnije od svih brojnih trijumfa
Da li uopšte postoji osoba koja bi se uhvatila u koštac sa problemima i izazovima, uz brojne političke pritiske i bočne udare koji idu uz opis posla predsednika KK Partizan? Istorija ovog kluba je pokazala da je formula za ozdravljenje sledeća – neophodno je da crno-beli promene gotovo kompletan igrački kadar i pronađu igrače koje će publika zavoleti, a potom i kvalitetnog trenera koji će navijačkoj armiji vratiti osećaj zajedništva, nade i kompetencije
Željko Obradović više nije trener “Partizana”. Otišao je jer nije mogao više, i uz reči koje predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću ne ostavljaju prostor ni za šta osim da podnese ostavku. Navijači nisu dočekali da dosanjaju “jedan davni san”. Kako je jedan čovek postao više od košarke i kako je došlo do neslavnog kraja
Istorija košarke u našoj zemlji je takva da od Finske ne sme da se izgubi nikada, pogotovo ne u osmini finala Evropskog prvenstva. Kad ono…
Poraz od Turske šalje košarkaše Srbije u teži deo kostura, ali je hitnije pitanje da li će forma biti bolja za eliminacione utakmice i kakav će biti bolnički izveštaj
U noći između četvrtka i petka, duelom omraženih rivala iz istočne divizije Filadelfija Iglsa i Dalas Kaubojsa, startuje željno čekana sezona najvažnijeg američkog sporta
Češka je pobeđena već u prvoj četvrtini, a važnije od toga je bilo da su svi imali prostora i da uhvate formu i da se odmore
Pred punom dvoranom u Rigi, Srbija je uspela da izdrži nalet domaće selekcije i dođe do trijumfa od 84:80. Najzaslužniji za novu pobedu bio je Nikola Jokić, koji je meč završio sa 39 poena i 10 skokova
Srbija je pobedila Portugal, ali teže nego što se očekivalo. Povreda kapitena Bogdana Bogdanovića zasenila je slavlje i donela novu brigu pred meč sa Letonijom
Ova ekipa voli da igra zajedno, i to je jasno u svakoj utakmici koju igraju. Estonija od prvog minuta nije imala mrvu šansi
Srbija je na papiru najbolja ekipa. Na klupi imamo iskusnog i trofejnog stratega, koji je uspeo da iznova stvori čuveni "kult reprezentacije”, a na terenu grupu momaka koja poseduje veliki kvalitet, ali i motiv da konačno stigne do zlata. Vrlo je važno što sastav reprezentacije Srbije nije trpeo velike promene, pa Pešić može da računa na sve one koji su prošlog leta umalo savladali SAD u jednoj od najboljih utakmica u istoriji košarke
Ako je postojala i trunka sumnje, nakon svega čemu smo prisustvovali u poslednjih desetak meseci, sa sigurnošću se može tvrditi da je košarka sport broj jedan u našoj zemlji. Prisustvovali smo strahovitom oslobađanju energije
Veća Evroliga za koju se plaća i dalje je daleko najbolja opcija za Partizan i Zvezdu. U taj haos ulazi i proširenje ABA lige, sve više utakmica, koledži koji masno plaćaju klince i evropska NBA divizija kao pretnja ili šansa…
Majkl Meloun nije možda stvarno trenirao Jokića kako se igrači inače treniraju, ali ga je pustio da igra i tako učinio uslugu košarci. Sad je Meloun najuren, a Denver ostavljen sa pitanjima kako da napravi bolji tim oko najboljeg košarkaša današnjice
Kada se uzme u obzir šta je do sada osvojio i koliki uticaj ima na svet biciklizma, a da ima svega 27 godina, zastrašujuće je pomisliti kako će izgledati biografija Tadeja Pogačara kada bude pri kraju karijere
NBA liga beleži pad gledanosti pa se traga za uzrocima. Mnogi su uvereni da ogroman broj šuteva za tri poena, koji ima matematičko opravdanje, čini košarku jednoličnom i dosadnom. Ali, šta tu uraditi?
Osvojivši srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, naša reprezentacija je obezbedila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu i Lilu, koje je najavljivano kao najjače svih vremena. Amerikanci su poslali baš sve najbolje što su imali, Francuzi su, predvođeni senzacionalnim Viktorom Vembanjamom, želeli da se predstave u najboljem svetlu na domaćem terenu, a po medalju su došli i aktuelni svetski prvaci Nemci. Za razliku od pojedinih prethodnih prvenstava, ovaj put je i Srbija poslala najbolje što je imala
Sve je bilo spremno za veliku feštu i najvažniji trenutak u istoriji skijanja kao sportske discipline. Mikaela Šifrin je stigla u rodnu Ameriku, u ski odmaralište Kilington u Vermontu, na planinu gde su njeni roditelji otišli na prvo zajedničko putovanje. Stigla je po jubilarnu, nenadmašnu, mitsku 100. pobedu u Svetskom kupu, ali je planove pokvario težak pad koji je zabrinuo gledaoce širom planete
Sve što ste hteli da znate o novim pravilima potrošnje u košarkaškoj Evroligi, a niste imali koga da pitate. Jer, da se ne lažemo, dosta je komplikovano
Kao i sve velike ekipe, Srbija je najbolju partiju odigrala u pravo vreme. To nije bilo dovoljno za pobedu (91:95), ali jeste za gotovo 37 minuta vođstva protiv jednog od najjačih timova u istoriji košarke, u jednoj od najboljih utakmica u istoriji košarke. “Počastvovan sam što sam bio deo ove utakmice. Ovo je bila jedna od najboljih utakmica u mom životu.” Ako takvo nešto izjavi selektor američke reprezentacije Stiv Ker, nama ne preostaje ništa drugo nego da se složimo sa čovekom koji je osvojio pet NBA titula kao igrač i četiri kao trener
Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)
Umesto o kalkulacijama i potencijalnim ukrštanjima, obično je pametnije voditi računa o stvarima na koje se može direktno uticati, kao što su igra i atmosfera unutar reprezentacije. Svetislav Pešić je iskusan stručnjak koji je više puta demonstrirao sposobnost koja je zlata vredna u turnirskim sistemima – da mu ekipa deluje ne kao skup najboljih pojedinaca već kao skup pojedinaca koji najbolje funkcionišu zajedno. Prvi znaci su ohrabrujući
Prilikom gostovanja na TV Prva, Aleksandar Vučić je izlaganje najtrofejnijeg evropskog trenera okarakterisao kao “napad na državu” i rekao kako “ništa ne bi bilo od Zvezde i Partizana da nema države”. Tom prilikom je istakao i kako KK Partizan nije uplatio ni dinar za poreski dug od prikupljenog novca kroz akciju skupljanja pomoći “Jedan Partizan imamo” što je zabrinulo brojne navijače crno-belih koji su u tu svrhu donirali novac. Kako tu stvari zapravo stoje
Košarkaško nasleđe koje su za sobom ostavili velikani poput profesora Nikolića, Ivkovića, Žeravice, Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Bodiroge, Đorđevića, Danilovića i mnogih drugih, sigurno je jedan od razloga zbog kojih se u Srbiji na košarku gleda kao u Južnoj Americi na fudbal, dakle, kao na religiju, pitanje života i smrti, stvar kućnog vaspitanja i tradicije. Košarkaški teren je svetinja, bilo da se radi o betonu u parku iza zgrade ili poprištu finala Svetskog prvenstva i NBA lige. Ljude u Srbiji, večno zaljubljene u magičnu igru pod obručima, mora radovati činjenica da su svoje ljubimce gledali kao najvažnije aktere evropskih i svetskih takmičenja tokom ove godine
Svoju hrabrost i ljudskost je iznova dokazivao, pa je u jeku rata odlazio u Zagreb na sahranu Draženu Petroviću, a predsednika kućnog saveta Sulju branio od podivljalog nacionalizma komšiluka.
Možda je na kraju i istinita ona Balaševićeva tvrdnja da je sa deset hiljada Duška Vujoševića mogao da spase Jugoslaviju.
Nikome nije podilazio, a svi su ga pratili. Večito posvađane navijače je ujedinio u „časovima ljubavi“, a Partizan načinio jednim od najvećih klubova na svetu.
Nije uspeo da se oprosti pobedom, ali je „aristokratskom borbom za unapred izgubljenu stvar“ i odbijanjem da odstupi od svojih stavova dokazao da nikada veći pobednik od njega nije postojao.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Alhemičar na čelu podmornice', pubdate: '2026-04-10 15:45:31', authors: authors, sections: "Mozaik", tags: "Duško Vujošević,In memoriam", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Alhemičar na čelu podmornice', 'pageContent': 'Jedna teorija u američkom novinarstvu kaže da je istinsku sportsku legendu dovoljno osloviti nadimkom, a da svi znaju o kome se radi.
Nije „Dule“ baš jedinstven nadimak. Pa ipak, svi znaju da se misli na jednu od najvećih legendi jugoslovenskog sporta, košarkaškog učitelja, jedinstvenog Duška Vujoševića.
Dule je ostavio za sobom nenadoknadivu prazninu u domaćem sportu i kulturi.
Još u mladosti, neizlečivo se zaljubio u košarku koja mu je kasnije, uz insulin, bila svakodnevno neophodna za život. O košarci je neprestano razmišljao, pa je primenu u okviru svog posla tražio i poukama iz drugih sfera.
U knjigama, slikama i pozorišnim predstavama je tražio predah i beg od košarke u kojoj „sreća traje kao mački muž, a sa porazima se živi“.
[caption id="attachment_4986411" align="aligncenter" width="2560"]
Vujošević je trenersku karijeru započeo veoma rano, još u srednjoškolskim danima, uvidevši da neće biti neki igrač u sportu koji tako voli. Strast je zadovoljavao posmatrajući treninge starijih kolega i zapisujući što je čuo.
Nije preskakao stepenice već je sa velikim uspehom vodio mlađe kategorije. Osvajao je titule u bivšoj Jugoslaviji sa pionirima, kadetima i juniorima, pre nego što je sa 27 godina dobio priliku da vodi seniorski tim Partizana.
Po obimu rada i metodologiji, Vujošević je nalikovao trenerima američkih univerziteta. Mladima je pružao pažnju, vreme i ljubav, a tražio samo posvećenost.
Veoma je cenio ljude potpuno posvećene onome čime se bave. Govorio je da je svako, pa i čistač cipela na ulici, može da napravi umetničko delo.
Od igrača je zahtevao odricanja, jer je verovao da je to jedini način da razviju krila. Najviše je tražio od najdarovitijih koji imaju obavezu prema talentu.
Nije postojao mladi igrač koji je zaslužio priliku, a da mu je Dule nije ukazao. Neretko je šansu davao mladiću pre nego veteranu pa i u neizvesnim završnicama. Stvaranje pobedničkog mentaliteta znalo je biti važnije od ishoda jedne utakmice.
Sagledavši šta je sve osvojio i kakve su karijere njegovi učenici postigli, jasno je da je bio u pravu.
[caption id="attachment_4986419" align="aligncenter" width="1440"]
Temelj Duletovih uspeha – a najviše ih je imao sa Partizanom – zasnivao se na radu i kvalitetnom treningu. Umeo je da kaže kako „čovek koji naporno radi nije spreman lako da gubi“, a ovu su maksimu njegovi igrači mahom prihvatali.
Stoga je pažnju u selekciji pridavao proceni karaktera, tražeći pojedince koji su spremni da ogule kolena i daju poslednji atom snage. One koji neće remetiti ono najvažnije –tim.
Duletov Partizan, kako je voleo da kaže, „nije bio skup najboljih pojedinaca, već pojedinaca koji najbolje funkcionišu zajedno“. Tražio je od igrača da budu kao posada podmornice u kojoj nema prava na grešku i kao specijalna jedinica koja ima svoju mantru i svoje šifre.
Dule nikada nije imao sredstva da dovodi najbolje igrače, ali nigde nije pisalo da ne sme da ih pravi. Sakrivao bi ključeve dvorane pre treninga.
Vujoševićeva znatiželja je među rekvizite na treninzima Partizana dovela stolice, metle i gumene rukavice.
Svaki je trening pripreman pažljivo, a trajao dugo. Na kraju su igrači morali biti bolji nego na početku. Da bi se znoj alhemijom pretvorio u zlato, kako je voleo da kaže, satima bi se šutiralo, trčalo, skakalo, prekidalo, ispravljalo, ponavljalo... svakog dana.
Prazna dvorana je bila Duletovo kraljevstvo u koje su samo retki dobijali pristup. U košarkaškim krugovima je poznata priča Džonatana Dživonija, američkog analitičara specijalizovanog za praćenje mladih igrača, koji je u zlatnim danima Partizana poželeo da prisustvuje treningu crno-belih.
Nije dočekan raširenih ruku, već je ulaz morao da „plati“ gomilom video materijala i izveštaja o talentovanim košarkašima. Prizor unutar dvorane ga je dodatno zatekao – kvalitet rada je bio na najvišem mogućem nivou, a preciznost u pripremi predstojeće utakmice takva da je pomislio da se radi o finalu Olimpijskih igara.
Kada je upitao jednog od pomoćnika ko je naredni protivnik, dobio je odgovor da je u pitanju jedan od slabijih timova u domaćoj ligi.
[caption id="attachment_4986423" align="aligncenter" width="1062"]
Ako je Dule Vujošević bio u pravu kada je rekao da se sport može smatrati vrstom umetnosti, onda su njegovi mandati u Partizanu remekdela.
Uzeo je tu 23 trofeja, pobedio u 633 utakmice od 916. Po tome Dule važi za najvećeg trenera u istoriji Partizana.
U dva navrata – 1988 i 2010 – išlo se do završnih turnira Evrolige. San o evropskom tronu mu se nije ostvario, ali je 1989. osvojio evropski Kup Radivoja Koraća savladavši u finalu veoma snažnu ekipu Kantua.
Prikupljanje domaćih trofeja je započeo 1987. titulom prvaka Jugoslavije, tada najjače lige u Evropi, a dve godine kasnije je riznici dodao i Kup Jugoslavije. U 21. veku, ostvario je sa Partizanom dominaciju u srpskoj i regionalnoj košarci – 11 šampionskih titula, pet trofeja Jadranske lige i četiri domaća kupa.
Omiljeno priznanje Duletu Vujoševiću je predstavljao trofej „Aleksandar Gomeljski“, koji mu je 2009. godine dodeljen kao najboljem treneru Evrope.
Epitet stvaraoca pratio ga je kroz čitavu karijeru. Dule je, međutim, i u ovom pogledu bio jedinstven, pa je uspevao da stvori i rezultate i igrače. Počevši od Divca, Danilovića i Đorđevića, preko Vujanića, Krstića i Veličkovića, do Pekovića, Bogdanovića i Milutinova.
U pauzama između boravaka u Partizanu, Vujošević je radio u Španiji, Italiji, Rusiji, Francuskoj i Rumuniji. Nije mu se ostvarila želja da predvodi seniorsku reprezentaciju one Jugoslavije, ali je zato sedeo na klupama Srbije i Crne Gore, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Vest o njegovoj smrti je odjeknula širom Evrope, pa su se velikani biranim ečima opraštali, a o njegovom životu su pisali i španska Marka, francuski Lekip i italijanska Gazete delo sport.
[caption id="attachment_4986428" align="aligncenter" width="1200"]
Ne bi bilo pravedno da se Duletova zaostavština posmatra kroz puko nabrajanje trofeja.
Samo oni koji su živeli u vreme zaglušujuće buke Pionira i čudesnih uspeha Partizana mogu svedočiti o sinergiji terena i tribina koju je pokretao legendarni trener crno-belih.
Bio je inspiracija, heroj, predvodnik, odmetnik, General.
Uz njega je sve bilo moguće jer „realnost nije briga na koju se ne treba obazirati“, a svaka bi prepreka samo dokazivala kako „put do zvezda nije posut ružama, nego trnjem“.
Strani košarkaši su pričali srpskim jezikom, a utakmice Partizana su svrstavane u turističke atrakcije Beograda. Igrači su davali sve od sebe iako su plate – ili kako je Dule imao običaj da kaže, stipendije – mesecima kasnile, hraneći se ljubavlju i zahvalnošću navijača.
Sve dok je Duško Vujošević sedeo na klupi, simpatizeri crno-belih su verovali da će sve na kraju biti kako treba.
Duletove reči se nikada nisu dovodile u pitanje, pa ni kada Unikahu nazove Huventudom, Božić pomeša sa Uskrsom, a španskog sudiju Perez Pereza preimenuje u Sančez Sančez.
Pozorno su praćeni njegovi nastupi i religiozno čitane knjige koje je preporučivao. Tako je ostalo i dugo nakon što je poslednji put sedeo na klupi Partizana, a o tome govori i nedavna anegdota.
U izdavačkoj kući Geopoetika, zaposleni su jednog dana primetili kako je prodaja njihove knjige – Uve Vitštok, „Februar 33“ – iznenada skočila. Nisu se bunili, ali su želeli da saznaju šta je razlog tome. Odgovor su ubrzo dobili – Dule Vujošević je ovu knjigu preporučio u jednoj emisiji.
Pokazalo je to da njegove reči i dalje imaju veliku težinu, a potvrdilo da brojni protivnici sa pravom zaziru od njegove javne kritike.
[caption id="attachment_4986430" align="aligncenter" width="960"]
Duško Vujošević je odbijao da pliva nizvodno, smatrajući da je „važnije biti u miru sam sa sobom, nego sa celim svetom“.
Svoju hrabrost i ljudskost je iznova dokazivao, pa je u jeku rata odlazio u Zagreb na sahranu Draženu Petroviću, a predsednika kućnog saveta Sulju branio od podivljalog nacionalizma komšiluka.
Možda je na kraju i istinita ona Balaševićeva tvrdnja da je sa deset hiljada Duška Vujoševića mogao da spase Jugoslaviju.
Nikome nije podilazio, a svi su ga pratili. Večito posvađane navijače je ujedinio u „časovima ljubavi“, a Partizan načinio jednim od najvećih klubova na svetu.
Nije uspeo da se oprosti pobedom, ali je „aristokratskom borbom za unapred izgubljenu stvar“ i odbijanjem da odstupi od svojih stavova dokazao da nikada veći pobednik od njega nije postojao.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-04-10 15:45:31', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });