Reč je o velikom prostoru na Novom Beogradu na području bivše fabrike IMT u Bloku 64 za koji je 2021. usvojen Plan generalne regulacije
Na delu zemljišta gde se nekada nalazila Industrija motora i traktora (IMT), između ulica Jurija Gagarina i Zemunske, kompanija ABL Solvent Davora Macure planira izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa od 278.743 kvadrata.
Javna prezentacija urbanističkog projekta je u toku, a o detaljima ovog projekta piše portal Gradnja.rs, a prenosi N1.
Grad Beograd oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u okviru bloka IMT, između ulica Jurija Gagarina i Zemunske.
Urbanistički projekat potpisuju Ana Šuman, kao odgovorni urbanista i Milan D. Rašković kao odgovorni projektant, iz Bureau Cube Partners. Investitor projekta je beogradska kompanija ABL Solvent biznismena Davora Macure, inače vlasnika Alta banke.
Reč je o velikom prostoru na Novom Beogradu na području bivše fabrike IMT u Bloku 64 za koji je 2021. usvojen Plan generalne regulacije, dok je pre dve godine predstavljen master plan po rešenju beogradskog biroa ZAP koje je kartakterisalo kule visine i do 160 metara, u delu ka Ulici omladinskih brigada.
Urbanistički projekat koji je trenutno na javnom uvidu, kako se objašnjava na portalu Gradnja.rs, obuhvata tek deo prostora IMT-a ka Egipatskoj ulici (nekadašnjoj Zemunskoj), odnosno dve građevinske parcele – GP2 i GP4 – ukupne površine oko 37.934 m², formirane od delova katastarskih parcela KP 2129/5 i KP 2908 u KO Novi Beograd.
Planirani kompleks sastoji se od devet lamela raspoređenih na dve parcele, sa kombinovanom namenom – poslovni sadržaji predviđeni su u prizemlju, dok su stanovi organizovani na spratovima iznad.
Maksimalna spratnost objekata ide do tri podzemne etaže, prizemlja, 20 spratova i povučene etaže visine do 68,5 metara, dok su pojedine lamele niže, do devet spratova.
Ukupni kapaciteti jasno ukazuju na projekat velikog obima. Predviđeno je ukupno 1.656 stambenih jedinica, od čega 648 na parceli GP2 i 1.008 na parceli GP4, kao i 44 poslovna prostora i 32 poslovna apartmana. Parkiranje je rešeno u okviru podzemnih garaža kroz više faza realizacije, sa ukupno 2.268 parking mesta.
Ukupna bruto površina objekta je 278.743 kvadrata, a od toga nadzemno 191.446 metara kvadratnih.
U pogledu urbanističkih parametara, indeks zauzetosti nadzemnih etaža u rešenju iznosi oko 33,5 odsto na GP2 i 33,19 odsto na GP4, što je u skladu sa maksimalno dozvoljenih 35 odsto.
Istovremeno, oko dve trećine površine ostaje slobodno, sa približno 68–69 odsto slobodnih i zelenih površina, uključujući i više od 15 odsto zelenila u direktnom kontaktu sa tlom.
U okviru kompleksa planiran je i depandans predškolske ustanove na parceli GP4, kapaciteta do 80 dece, sa obaveznim dvorištem i zasebnim pristupom. Takođe je predviđeno formiranje kontinuiranog koridora pešačke promenade kroz blok, u skladu sa smernicama plana detaljne regulacije.
Projekat je planiran za faznu realizaciju, pri čemu svaka faza mora funkcionisati nezavisno, bez prenošenja obaveza iz jedne faze u drugu.
Zainteresovana javnost može izvršiti uvid u urbanistički projekat i dostaviti primedbe do 6. aprila. Detalji o rokovima i mestu izlaganja dostupni su na sajtu Grada Beograda.
ABL Solvent iz Zemuna postao krajem 2021. vlasnik poslovnog kompleksa Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu. Ovo preduzeće kupilo je, iz stečaja, imovinu nekadašnjeg giganta u Zemunskoj ulici broj 26.
Vlasnik ABL Solventa je, prema podacima Agencije za privredne registre, Davor Macura, u čijem je stoprocentnom vlasništvu i kompanija Alta pay grupa – većinski vlasnik Alta banke Beograd.
Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je tada da je država, kršeći Zakon o stečaju, imovinu od 1,8 milijardi evra prodala za samo 51 milion i to gubitašu – firmi ABL Solvent.
Istraživanje VOICE-a pokazalo je da je preduzeće bez ikakvih prihoda postalo najveći kupac potraživanja banaka u Srbiji, tako što mu je Agencija za osiguranje depozita, mimo znanja Privrednog suda, prodala najvredniju imovinu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Gotovo svaka Expo izložba organizovana u iole demokratskom društvu imala je i svoju „No Expo“ stranu. Od Osake 1970, preko Vankuvera 1986, Hanovera 2000. i Milana 2015, do Osake 2025 – pitanja ostaju slična, menjaju se samo kulise. A Beogradu je, izgleda, zapala kulisa u obliku krastavca
Uprkos milijardama dinara javnog novca uloženog u zbrinjavanje napuštenih životinja, mnogi psi ne dočekaju udomljavanje zbog loših uslova u prihvatilištima. Zbog korupcije i nedostatka jasne strategije ovaj problem nikako da se reši
Napadi na imovinu tužilaca su i napadi na same tužioce i njihove porodice, što ukazuje na eskalaciju ugrožavanja bezbednosti javnih tužilaca i pokušaja uticaja na njihov rad i postupanje u predmetima
„Novinari naših medija sumnjaju da se stvari ovde neće zaustaviti, te da će se nastaviti sa smenama urednika, a u nameri da se preostali nezavisni i profesionalni mediji upodobe u skladu sa željama aktuelnog režima“, poručili su sindikati
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
