Ako postoji grafički roman koji bi trebalo uvrstiti u lektiru za osnovnu i srednju školu, to je Ja ubijam divove Džoa Kelija i Kena Nimure o problemima odrastanja, trauma, vršnjačkog nasilja i gubitka
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
Da li od detinjstva zanemarena osoba može da uz nečije vođstvo promeni tok svoje sudbine? Ili ne može, pa čak i kada je taj dobrodušni pastir Bog lično – teme su serijala Linkoln
Dilan Dog je začet u Sklavijevom romanu koji je objavljen kad je strip već bio popularan, pa se zato misli da je strip osnova romana a ne obrnuto, a roman je zatim pretočen u film za koji većina smatra da je ekranizacija stripa, a ne romana. Svima je zajednička filozofija da je svaki oblik egzistencije užas
Stripski prvenac Sare Novaković britkim stilom i iskrenim jezikom obraća se mlađoj čitalačkoj publici pružajući jedinstveni uvid u toksične veze i autodestrukciju
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Marti Misterija je u svesti čitalaca uspevao da stvori želju da se sazna više, da se spozna svet i da znanje nije mana već prednost – jer se zahvaljujući znanju, a ne mišićima, izvukao iz brojnih neprilika
Šta bi se desilo kada bi se sin prekaljenog i obožavanog autora stripova, koji je ujedno takođe strip autor, susreo sa živim likom iz očevog serijala – pitanje je kojim se bavio Igor Kordej u Teksas Kid, moj brat
Leon od Gudre je 1993. godine bio reakcija na tada aktuelni kapitalistički model. Ispostavilo se, međutim, da njegovi autori Silvan Šome i Nikolas de Kresi nisu bili dovoljno maštoviti jer je svet postao mnogo dekadentniji nego što su oni predvideli
[caption id="attachment_4990358" align="alignright" width="225"] ...[/caption]
No, šta je to u Urasavinom stvaralaštvu što toliko izdiže ovaj medij od puke zabave do stadijuma ozbiljne forme devete umetnosti?
Pre svega, Urasavino narativno umeće i ozbiljan pristup stvaranju likova, pa tek potom crtački talenat koji nesumnjivo poseduje. Ali poseduju ga i mnogi drugi, neki i veće od njega, pa opet ne uživaju takav status kao ovaj šezdeset šestogodišnji mangaka i muzičar.
Ključno delo u njegovoj evoluciji od jednog u mnoštvu imena autora stripa u Japanu upravo je Monster (Monstrum), koji je nedavno prvi put objavljen u Srbiji, u beogradskoj izdavačkoj kući Darkwood. Urasava je Monster stvarao od 1995. do 2001. godine, i to je ključno ostvarenje koje mu je obezbedilo svetsku slavu. Pre toga je deset godina bio na sceni sa naslovima poput trilera Pineapple Army, kriminalističko-avanturističkog Master Keaton i sportske mange Yawara! o devojčici koja trenira džudo. Ali nastankom serijala Monster sve se promenilo. Kompleksnost i slojevitost priče, same njene razmere i opipljiva ljudskost likova lansirali su Urasavu u sam vrh manga scene.
Na prvi pogled, radnja ovog serijala sačinjenog od devet knjiga po više od četiri stotine strana, može se opisati kao čisti triler. Ali to je daleko od istine pošto je Urasava u ovom slučaju stvorio priču koja u sebi sažima brojne žanrovske nijanse i motive.
Priča prati nadarenog neurohirurga Kenza Tenmu, doktora japanskog porekla koji živi i radi u bolnici u Diseldorfu, u Zapadnoj Nemačkoj pre pada Berlinskog zida. Jedna prosta odluka između operacije nad ranjenim dečakom koji je prvi stigao u bolnicu i gradonačelnikom koji je doživeo moždani udar menja Tenmin život. Naime, on bira da se ogluši o naređenje direktora i spase mladića pred kojim je budućnost. I to je početak kraja njegove karijere. Dok mu se sva vrata zatvaraju, on nalazi utehu u tome što je spasao jedan mladi život i prekinuo niz kompromisa u odnosu na struku na koje je bio prinuđen.
I dok ovaj inicijalni zaplet može da posluži kao dobra osnova za nekakvu kvalitetnu dramu, pa čak i triler, tu stupa na scenu Urasavina genijalnost. I to čak u dva aspekta. Prvi je i najznačajniji za kultni status koji uživa ovo remek-delo japanskog stripa: doktor Tenma prekasno shvata da je zapravo spasao život jednom monstrumu, što objašnjava i naslov serijala. Mladi Johan je čudovište u ljudskom obliku, sociopata koji ni trunku ne vrednuje ljudski život.
A druga genijalnost Naokija Urasave? Pa, osim samog načina kojim vodi radnju, briljantne i britke stripske naracije u kojoj mu nema premca u modernom stripu i van granica matične zemlje, u Urasavinim rukama je sve ovo navedeno zapravo samo vrh ledenog brega. Priča se proteže na više od tri i po hiljade strana, a sve ovo opisano je tek uvod u radnju na prvih stotinak strana.
Priča o Tenmi i Johanu će se odigrati u rasponu od više godina, dosta nakon pada Berlinskog zida i spajanja Istoka i Zapada, što takođe igra važnu ulogu u ovom žanrovski kompleksnom delu. Od migrantskih pitanja u Nemačkoj devedesetih, preko nelegalnih eksperimenata nad decom u Istočnoj Nemačkoj tokom hladnog rada, pa sve do dirljivih ljudskih priča i neverovatnih i neočekivanih preokreta i otkrovenja, Monster i Urasava pripovedaju unutar jednog dela ono za šta mnogi autori nisu u stanju da kažu za života.
Za Urasavu je Monster bio samo inicijalna kapisla stvaralaštva. Nakon toga je stvorio još nekoliko relevantnih – pa čak i relevantnijih – remek-dela devete umetnosti kao što su Pluto i 20th Century Boys. Prvi je Urasavina reinterpretacija i maestralna nadogradnja čuvene priče The Greatest Robot on Earth iz serijala Astro Boy Osamua Tezuke, drugog legendarnog japanskog mangake. Ali 20th Century Boys je delo u kojem je Urasavin talenat najviše došao do izražaja i unisono se veliča zbog ovog dela širom planete. Taj psihološki triler sa elementima naučne fantastike, postapokaliptičnog žanra i brojnih drugih uticaja nije moguće opisati jednom rečju. To je, najjednostavnije rečeno, delo koje dotad nije viđeno u svetskom stripu i teško da će neko ponoviti nešto slično. U poslednjih dvadeset godina svakako se nije pojavio neko ko bi mu mogao parirati, uprkos bogatstvu japanskog stripa.
Onda se postavlja pitanje zašto je pored takve popularnosti i kultnom statusu Monster tek sada prvi put objavljen u Srbiji, i to dvadeset i pet godina od završetka u matičnoj zemlji?
Odgovor je lak – baš zbog statusa ovog autora. Naime, trenutno ne postoji ozbiljniji izdavač mangi na našim prostorima da nije pokušao da dobije makar neki naslov Naokija Urasave. Ali odgovor japanskih vlasnika licence uvek je bio odlučno “ne”. Za Japance su njegova dela sam vrhunac dometa ovog medija i ne prepuštaju prava na njega olako. Uslovi za to su rigorozni ako se uopšte dođe do dela da se o njima razgovara. Najčešći odgovor je da izdavač mora još da se dokaže u ovoj oblasti (japanskim mangama). A i ako se dođe do drugog stepena razgovora, novac tu igra najmanju ulogu. Šogakukan, u čijim se rukama nalaze dela Naokija Urasave, traži da se do krajnjih detalja ispoštuje svaki aspekt izdanja, uz rigorozne kontrole pri odobrenju materijala. Ne zato što misle da će tako zaraditi više, već zato što poštovanje prema Urasava-senseju ide to tih razmera.
Utoliko je bilo veće iznenađenje što je beogradski Darkwood dobio licencu za ovaj serijal. I samo ostaje nada da se na ovome neće završiti. Sada kad je bedem pao, moguće je očekivati da će Darkwood ili neki drugi izdavač doneti još hvalevrednih dela jednog od najvećih autora stripa. Bilo koje da se objavi, nemoguće je doneti pogrešnu odluku.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'U ponoru ljudske duše',
pubdate: '2026-04-29 23:13:14',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Japan,Naoki Urasava,Strip",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'U ponoru ljudske duše',
'pageContent': 'Naoki Urasava je autor koji već decenijama apsolutno dominira japanskom scenom stripa. Njegova popularnost prevazilazi ovaj medij do te mere da uživa kultni status među čitaocima i poštovanje širom sveta. U svakoj ozbiljnijoj priči o mangi kao formi umetnosti – što ona i jeste isto kao i svaka druga forma stripa – ime Naokija Urasave se smešta rame uz rame sa legendarnim Osamuom Tezukom, koji se s pravom naziva “bogom mange”.
[caption id="attachment_4990358" align="alignright" width="225"] ...[/caption]
No, šta je to u Urasavinom stvaralaštvu što toliko izdiže ovaj medij od puke zabave do stadijuma ozbiljne forme devete umetnosti?
Pre svega, Urasavino narativno umeće i ozbiljan pristup stvaranju likova, pa tek potom crtački talenat koji nesumnjivo poseduje. Ali poseduju ga i mnogi drugi, neki i veće od njega, pa opet ne uživaju takav status kao ovaj šezdeset šestogodišnji mangaka i muzičar.
Ključno delo u njegovoj evoluciji od jednog u mnoštvu imena autora stripa u Japanu upravo je Monster (Monstrum), koji je nedavno prvi put objavljen u Srbiji, u beogradskoj izdavačkoj kući Darkwood. Urasava je Monster stvarao od 1995. do 2001. godine, i to je ključno ostvarenje koje mu je obezbedilo svetsku slavu. Pre toga je deset godina bio na sceni sa naslovima poput trilera Pineapple Army, kriminalističko-avanturističkog Master Keaton i sportske mange Yawara! o devojčici koja trenira džudo. Ali nastankom serijala Monster sve se promenilo. Kompleksnost i slojevitost priče, same njene razmere i opipljiva ljudskost likova lansirali su Urasavu u sam vrh manga scene.
Na prvi pogled, radnja ovog serijala sačinjenog od devet knjiga po više od četiri stotine strana, može se opisati kao čisti triler. Ali to je daleko od istine pošto je Urasava u ovom slučaju stvorio priču koja u sebi sažima brojne žanrovske nijanse i motive.
Priča prati nadarenog neurohirurga Kenza Tenmu, doktora japanskog porekla koji živi i radi u bolnici u Diseldorfu, u Zapadnoj Nemačkoj pre pada Berlinskog zida. Jedna prosta odluka između operacije nad ranjenim dečakom koji je prvi stigao u bolnicu i gradonačelnikom koji je doživeo moždani udar menja Tenmin život. Naime, on bira da se ogluši o naređenje direktora i spase mladića pred kojim je budućnost. I to je početak kraja njegove karijere. Dok mu se sva vrata zatvaraju, on nalazi utehu u tome što je spasao jedan mladi život i prekinuo niz kompromisa u odnosu na struku na koje je bio prinuđen.
I dok ovaj inicijalni zaplet može da posluži kao dobra osnova za nekakvu kvalitetnu dramu, pa čak i triler, tu stupa na scenu Urasavina genijalnost. I to čak u dva aspekta. Prvi je i najznačajniji za kultni status koji uživa ovo remek-delo japanskog stripa: doktor Tenma prekasno shvata da je zapravo spasao život jednom monstrumu, što objašnjava i naslov serijala. Mladi Johan je čudovište u ljudskom obliku, sociopata koji ni trunku ne vrednuje ljudski život.
A druga genijalnost Naokija Urasave? Pa, osim samog načina kojim vodi radnju, briljantne i britke stripske naracije u kojoj mu nema premca u modernom stripu i van granica matične zemlje, u Urasavinim rukama je sve ovo navedeno zapravo samo vrh ledenog brega. Priča se proteže na više od tri i po hiljade strana, a sve ovo opisano je tek uvod u radnju na prvih stotinak strana.
Priča o Tenmi i Johanu će se odigrati u rasponu od više godina, dosta nakon pada Berlinskog zida i spajanja Istoka i Zapada, što takođe igra važnu ulogu u ovom žanrovski kompleksnom delu. Od migrantskih pitanja u Nemačkoj devedesetih, preko nelegalnih eksperimenata nad decom u Istočnoj Nemačkoj tokom hladnog rada, pa sve do dirljivih ljudskih priča i neverovatnih i neočekivanih preokreta i otkrovenja, Monster i Urasava pripovedaju unutar jednog dela ono za šta mnogi autori nisu u stanju da kažu za života.
Za Urasavu je Monster bio samo inicijalna kapisla stvaralaštva. Nakon toga je stvorio još nekoliko relevantnih – pa čak i relevantnijih – remek-dela devete umetnosti kao što su Pluto i 20th Century Boys. Prvi je Urasavina reinterpretacija i maestralna nadogradnja čuvene priče The Greatest Robot on Earth iz serijala Astro Boy Osamua Tezuke, drugog legendarnog japanskog mangake. Ali 20th Century Boys je delo u kojem je Urasavin talenat najviše došao do izražaja i unisono se veliča zbog ovog dela širom planete. Taj psihološki triler sa elementima naučne fantastike, postapokaliptičnog žanra i brojnih drugih uticaja nije moguće opisati jednom rečju. To je, najjednostavnije rečeno, delo koje dotad nije viđeno u svetskom stripu i teško da će neko ponoviti nešto slično. U poslednjih dvadeset godina svakako se nije pojavio neko ko bi mu mogao parirati, uprkos bogatstvu japanskog stripa.
Onda se postavlja pitanje zašto je pored takve popularnosti i kultnom statusu Monster tek sada prvi put objavljen u Srbiji, i to dvadeset i pet godina od završetka u matičnoj zemlji?
Odgovor je lak – baš zbog statusa ovog autora. Naime, trenutno ne postoji ozbiljniji izdavač mangi na našim prostorima da nije pokušao da dobije makar neki naslov Naokija Urasave. Ali odgovor japanskih vlasnika licence uvek je bio odlučno “ne”. Za Japance su njegova dela sam vrhunac dometa ovog medija i ne prepuštaju prava na njega olako. Uslovi za to su rigorozni ako se uopšte dođe do dela da se o njima razgovara. Najčešći odgovor je da izdavač mora još da se dokaže u ovoj oblasti (japanskim mangama). A i ako se dođe do drugog stepena razgovora, novac tu igra najmanju ulogu. Šogakukan, u čijim se rukama nalaze dela Naokija Urasave, traži da se do krajnjih detalja ispoštuje svaki aspekt izdanja, uz rigorozne kontrole pri odobrenju materijala. Ne zato što misle da će tako zaraditi više, već zato što poštovanje prema Urasava-senseju ide to tih razmera.
Utoliko je bilo veće iznenađenje što je beogradski Darkwood dobio licencu za ovaj serijal. I samo ostaje nada da se na ovome neće završiti. Sada kad je bedem pao, moguće je očekivati da će Darkwood ili neki drugi izdavač doneti još hvalevrednih dela jednog od najvećih autora stripa. Bilo koje da se objavi, nemoguće je doneti pogrešnu odluku.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-29 23:13:14',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
