Kratko podsećanje na Dečje novine, najvećeg izdavača stripa u socijalističkoj Jugoslaviji i šire, i njegove čudnovate početke
U periodu od druge polovine 50-ih godina prošlog veka pa do raspada socijalističke Jugoslavije, strip izdavaštvo je bilo široko rasprostranjeno i cenjeno – dovoljno je pomenuti tiraže koji su se merili u stotinama hiljada i desetine redovnih edicija. Naravno, rasprostranjenost i tiraži nisu merilo ugleda i uticaja, pa je strip imao i svojih problema, i u najboljem slučaju je smatran jeftinom razbibrigom, ali se išlo i do toga da se smatra šundom i štetnim po omladinu. Pitanje je da li je takav status bio lošiji po izdavaštvo nego danas kad su tiraži stostruko manji – u najboljem slučaju – a ugled daleko veći i strip se smatra formom umetnosti. No, to je neka druga priča.
Počeci najvećeg strip izdavača u SFRJ bili su i više nego skromni i neočekivani. Koreni Dečjih novina naziru se 12. januara 1957. godine kada su u Gornjem Milanovcu dva nastavnika Osnovne škole “Takovski partizanski bataljon” sa grupom učenika pokrenuli školski list (u kom je strip imao značajnu poziciju) po imenu “Dečja politika” u tiražu od 1.000 primeraka. List je razgrabljen. Sasvim očekivano, dnevni list “Politika” se pobunio zbog imena, pa je već sledeći broj preimenovan u “Dečje novine”. Školski list je tokom prvih godina sa mesečnog prešao na petnaestodnevno, pa i na nedeljno izdavanje, a tiraž se veoma brzo popeo na šestocifren. Časopis se distribuirao širom republike, pa i Jugoslavije. Pet godina nakon osnivanja, časopis napušta okvire škole i redakcija osniva novinsko izdavačko preduzeće Dečje novine. Ostalo je istorija.
Borisav Čeliković, jedan od autora izložbe “Strip u Dečjim novinama: počeci (1957–1964)”, koja je u Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu otvorena do 4. aprila, kaže da je “od samog početka strip u Dečjim novinama imao svoje mesto. U prva tri školska godišta izlaženja to su bili stripovi Desimira Žižovića Buina, samoukog umetnika iz Gornjeg Milanovca. Svaki broj školske 1956/7. imao je Buinov autorski pečat – kaiš stripa sa dogodovštinama đaka prvaka i po nekoliko ilustracija. Tako je započela saradnja koja će trajati nekoliko decenija, koliko je Buin bio saradnik Dečjih novina”.
Od 1958. godine izdavaštvu Dečjih novina pridružuje se i čuveni strip Nikad robom sa još čuvenijim likovima Mirka i Slavka, što je kasnije postalo zasebna publikacija, a strip sa ovim junacima je objavljivan u oko šeststo epizoda. Važan segment Dečjih novina u tom periodu činile su dogodovštine iz NOB-a i dece, ali i dragocene stripove iz nacionalne istorije i narodnih predanja. Buin je bio autor nekih od njih, poput Aždaja i carev sin, Smrt vojvode Prijezde i drugih. O ovom periodu govori i monografija Od Buina do Marvela i Diznija Borisava Čelikovića, prva od četiri planirana toma o Dečjim novinama.
Školske 1959/60. godine Buinu se pridružuje tada osamnaestogodišnji Miodrag Đuričić, a za njim i Leo Korelc, Toma Kurta, Nikola Mitrović Kokan pa i renomirani pripadnici beogradske škole karikature i animiranog filma – karikaturista Aleksandar Klas, Slobodan Milić i Radoslav Rade Ivanović. Formira se poseban talas autorskog domaćeg stripa, koji bi dosegao ko zna kakve vrhunce da sve nije dovedeno u pitanje turbulentnim događajima početkom sedamdesetih. Naime, nakon Kongresa kulturne akcije u Kragujevcu 1971, kada je strip svrstan u šund i došlo do javnog spaljivanja ovakvih publikacija, nametnut je poseban “porez na šund” koji je predstavljao dodatni finansijski namet izdavačima u Srbiji. Kao najtiražniji i najveći izdavač u to vreme, Dečje novine su bile posebno pogođene tim izdatkom. S druge strane, to je pružilo priliku da izdavači u ostalim republikama i pokrajinama, na koje se ova regulativa nije odnosila, uzmu svoj deo kolača.
Ali Dečje novine su bile prevelike da bi izgubile bitku. Promenama forme i formata, kao i raznim izdavačkim eksperimentima, Dečje novine su uspele da opstanu. Najveća žrtva u tome je domaći strip pošto se u skladu sa zakonima tržišta i Dečje novine polako okreću licencnom stripu. Pokreću se revije u kojima su se domaći autori našli rame uz rame sa svetski poznatim naslovima. Već u prvom broju Eks almanaha iz 1974. objavljen je američki Den Deri kraj Herloka Sholmesa Furtingera i Julesa. A onda je usledila poplava sličnih revija poput Supera, Ju stripa (koji je zadržao orijentaciju domaćeg stripa) i Biser stripa (orijentisanog prevashodno prema licencnom frankovonom stripu poput Mek Koja, Bluberija, Gastona, Taličnog Toma, uz izlete u američku produkciju).
Uprkos poteškoćama u izdavaštvu, Dečje novine su sve to vreme zadržale slavu i status najvećeg strip izdavača na području SFRJ. Domaći autori su zahvaljujući Dečjim novinama dobijali priliku da se okušaju i u izdavaštvu van granica te zemlje, i veliko je pitanje kako bi izgledalo izdavaštvo na ovim prostorima da nije došlo do sveopšteg raspada i ratova. Nikad nećemo saznati. Ali se možemo prisetiti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na izborima 5. maja 1935. godine glasalo se između vladine i opozicione liste. Vlast je pred izbore zastrašivala učitelje i učene ljude otkazima i hapšenjem, opozicione kandidate je nazivala saveznicima ustaša i optuživala ih da su organizovali atentat na kralja, inostrane novinare je sprečavala da izveštavaju…
Kao po šablonu, isto ovo što se sad dešava na Novoj.rs, dešavalo se na Televiziji Novi Sad oktobra 1990. godine
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
Zvuči neverovatno, ali tako je - AI crvi uskoro bi mogli da se šire i preko kućnih uređaja
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
