Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Paskvale Frizenda jedan je onih umetnika koje publika svrstava u klasike italijanske Boneli produkcije kao što su Galijeno Feri, Klaudio Vila, Roberto Dizo, Đankarlo Alesandrini, Galep i slični njima, iako to nije.
Paskvale Frizenda se pojavio tek devedesetih, kad su scenarista Đankarlo Berardi i crtački mag Ivo Milaco odlučili da pokrenu svoj nekadašnji serijal Ken Parker.
Bio je to neobični revizionistički vestern čiji je ozbiljni pristup bio dijametralan sa tada popularnim serijalima. Ken Parker nije prezao da se uhvati u koštac sa teškim temama američkog Divljeg zapada, niti da u sebi predstavi neizmernu dozu melanholije i realizma. No, čak i oni koji nisu smatrali Kena Parkera zanimljivim u narativnom smislu, nisu mogli da spore umeće Iva Milaca kao grafičkog tvorca i autora ključnih epizoda.
Za taj projekat, Berardiju i Milacu bili su potrebni crtači koji bi izneli zahtevan ritam serijala. Tu se, među njima, našao i Paskvale Frizenda.
“Paskvale je ušao u moj studio zahvaljujući crtežu Kenove ruke u rukavici sa mekanim obrubom. Veština koju je narednih godina novi kolega uspeo da pokaže, uz neobičnu predanost u suočavanju sa kratkim rokovima mesečne produkcije, predstavljala je ogromnu podršku za časopis”, napisao je kasnije Frizendin mentor Ivo Milaco.
Frizenda se već u prvim epizodama Kena istakao kao jedan od najinovativnijih i crtački najsposobnijih autora. Do tada se u amaterskim i ranim radovima za magazin “Sajborg” uglavnom bavio naučnofantastičnim temama. Ali u vesternu je Frizenda pokazao neprevaziđeno umeće i on će postati jedna od najvažnijih tema u njegovom stvaralaštvu.
Izdavačka kuća “Serđo Boneli” je 1997. godine pokrenula novi vestern-horor serijal Magični Vetar, i Paskvale Frizenda je postao jedan od prvih autora koji su se pridružili novom timu. Nije slučajno što su njemu poveravane ključne epizode ovog serijala. Njegova tanka linija i poigravanje senkama savršeno hvataju neophodnu kombinaciju horora i prljavog Divljeg zapada. Na njegovim tablama se mešaju dekadencija civilizacije i lepota otvorenih prostranstava. A dinamika okršaja na njegovim tablama predstavlja divni kontrast sa spokojnim i snovitim panelima koji se nalaze već stranu ili dve kasnije. Frizendine pepeljaste senke evociraju umeće Batalje, dok se u kadriranju primećuje direktni uticaj Iva Milaca. Tu su i drugi uzori, ali uprkos svemu, Frizenda je uspevao da vešto balansira i izgradi sopstveni stil vredan poštovanja.
Nakon Magičnog Vetra, Frizenda je ostao veran “Boneliju” i usledio je njegov dotad najambiciozniji projekat – Patagonija.
Crtanje Velikog Teksa, godišnjeg specijalnog izdanja, poverava se samo najvećim umetnicima. Frizenda je dobio čast da nacrta album Patagonija po scenariju Maura Bozelija na 224 strane. Bile su mu potrebne tri godine da se izbori sa zadatkom, ali 2009. rezultat je bio kruna njegove karijere i jedan od najimpresivnijih albuma Velikog Teksa (Veseli četvrtak, 2018; vidi “Vreme” broj 1423). Pored ovog specijalnog izdanja, Frizenda je nacrtao i jednu upečatljivu epizodu redovnog serijala Teks po scenariju Maura Bozelija, u kojoj se osvrnuo na susret izmišljenog rendžera i stvarne legende Divljeg zapada, sudije Roja Bina (Tajna sudije Bina, Veseli četvrtak, 2026).
Naredne godine Frizendinog stvaralaštva obeležila je dalja saradnja sa izdavačkom kućom “Serđo Boneli”. Nacrtao je 46. svesku serijala Le storie pod nazivom Krv i led (Phoenix press, 2022), gde je na impresivan način u tehnici laviranog tuša opisao košmarnu verziju jednog odreda tokom Napoleonovog napada na Rusiju. A potom je po scenariju Mauricija Kolomba nacrtao drugu od tri adaptacije Dedvuda Dika Džoa R. Lensdejla s naslovom Između Teksasa i pakla (Veseli četvrtak, 2021). Tim povodom Kolombo je zapisao: “Njegovi crteži su čak poboljšali moje režiserske instrukcije. Možda smo bili nekako neobično mentalno povezani. Ili je to možda jednostavno bilo zato što smo imali skoro isti ukus u vizuelnom i čitalačkom smislu”.
Ne treba zaboraviti ni Peux Épaisses, naučnofantastični strip rađen za francusko tržište, kao ni Tatarsku pustinju iz 2024, adaptaciju čuvenog romana Dina Bucatija, koju sam Frizenda smatra svojim najkvalitetnijim autorskim radom. Publika ga je u velikoj meri prigrlila, kao i sve ostale njegove radove.
Zaista, Frizendin grafički izražaj nije teško zavoleti. Njegova lakoća stvaranja ne žrtvuje perfekcionizam zarad kvantiteta. On crta polako, oprezno i detaljno, promišlja o svakom elementu crteža – opčinjavajuće je s kakvom lakoćom sve to radi.
Portfolio njegovih radova Paskvale Frizenda artbook: Crteži 1985–2021. nedavno objavljen u Srbiji (Veseli četvrtak, 2026), jedan je od retkih artbukova posvećenih stripu na ovim prostorima. Frizenda je svojim umećem i popularnošću opravdao potrebu da se jedna takva monografija nađe pred publikom. U knjizi je presek njegovog stvaralaštva u periodu kada je od anonimnog crtača u Italiji postao zapaženo i respektabilno ime u svetu stripa na međunarodnom nivou. A poseban kuriozitet su Frizendine lične opservacije o nastanku pojedinih crteža i tabli, koje pružaju jedinstven uvid u njegov kreativni proces.
Malo je sadašnjih crtača evropskog stripa koji se danas mogu meriti sa snagom grafičkog izražaja Paskvalea Frizende. Niti ih je mnogo koje je publika tako lako prihvatila.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Mislila sam da sam ugrabila odličnu imejl adresu. Onda su počele da stižu porudžbine imenoprezimenjakinje, od flastera za podizanje grudi do kubanskih eliksira protiv raka. Ispostavilo se da nas sa tuđim životima u inboksu ima mnogo
“Živimo u svemiru, na planeti koja se kreće ogromnom brzinom, kao svemirski brod, na kojoj je sve povezano, pa budućnost čovječanstva ovisi o opstanku pčela, šuma i rijeka. Biologija se transformisala u ekologiju”
Singlica Proplakat će zora prodata je u 300.000 primeraka i Kovač je postao neopoziva zvezda SFRJ. A onda je odbio da peva pod Pavelićevom slikom i sinu poklonio pištolj
FSS je saopštio da je istekao zakonom predviđeni rok za podnošenje kandidatura u okviru izbornog procesa, ali da se nijedan kandidat nije prijavio za navedene funkcije
Broj „Vremena“ posle istorijskih izbora bio je rasprodat pa smo ga doštampali. Požurite da nabavite svoj primerak.
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
