Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Paskvale Frizenda jedan je onih umetnika koje publika svrstava u klasike italijanske Boneli produkcije kao što su Galijeno Feri, Klaudio Vila, Roberto Dizo, Đankarlo Alesandrini, Galep i slični njima, iako to nije.
Paskvale Frizenda se pojavio tek devedesetih, kad su scenarista Đankarlo Berardi i crtački mag Ivo Milaco odlučili da pokrenu svoj nekadašnji serijal Ken Parker.
Bio je to neobični revizionistički vestern čiji je ozbiljni pristup bio dijametralan sa tada popularnim serijalima. Ken Parker nije prezao da se uhvati u koštac sa teškim temama američkog Divljeg zapada, niti da u sebi predstavi neizmernu dozu melanholije i realizma. No, čak i oni koji nisu smatrali Kena Parkera zanimljivim u narativnom smislu, nisu mogli da spore umeće Iva Milaca kao grafičkog tvorca i autora ključnih epizoda.
Za taj projekat, Berardiju i Milacu bili su potrebni crtači koji bi izneli zahtevan ritam serijala. Tu se, među njima, našao i Paskvale Frizenda.
“Paskvale je ušao u moj studio zahvaljujući crtežu Kenove ruke u rukavici sa mekanim obrubom. Veština koju je narednih godina novi kolega uspeo da pokaže, uz neobičnu predanost u suočavanju sa kratkim rokovima mesečne produkcije, predstavljala je ogromnu podršku za časopis”, napisao je kasnije Frizendin mentor Ivo Milaco.
Frizenda se već u prvim epizodama Kena istakao kao jedan od najinovativnijih i crtački najsposobnijih autora. Do tada se u amaterskim i ranim radovima za magazin “Sajborg” uglavnom bavio naučnofantastičnim temama. Ali u vesternu je Frizenda pokazao neprevaziđeno umeće i on će postati jedna od najvažnijih tema u njegovom stvaralaštvu.
Izdavačka kuća “Serđo Boneli” je 1997. godine pokrenula novi vestern-horor serijal Magični Vetar, i Paskvale Frizenda je postao jedan od prvih autora koji su se pridružili novom timu. Nije slučajno što su njemu poveravane ključne epizode ovog serijala. Njegova tanka linija i poigravanje senkama savršeno hvataju neophodnu kombinaciju horora i prljavog Divljeg zapada. Na njegovim tablama se mešaju dekadencija civilizacije i lepota otvorenih prostranstava. A dinamika okršaja na njegovim tablama predstavlja divni kontrast sa spokojnim i snovitim panelima koji se nalaze već stranu ili dve kasnije. Frizendine pepeljaste senke evociraju umeće Batalje, dok se u kadriranju primećuje direktni uticaj Iva Milaca. Tu su i drugi uzori, ali uprkos svemu, Frizenda je uspevao da vešto balansira i izgradi sopstveni stil vredan poštovanja.
Nakon Magičnog Vetra, Frizenda je ostao veran “Boneliju” i usledio je njegov dotad najambiciozniji projekat – Patagonija.
Crtanje Velikog Teksa, godišnjeg specijalnog izdanja, poverava se samo najvećim umetnicima. Frizenda je dobio čast da nacrta album Patagonija po scenariju Maura Bozelija na 224 strane. Bile su mu potrebne tri godine da se izbori sa zadatkom, ali 2009. rezultat je bio kruna njegove karijere i jedan od najimpresivnijih albuma Velikog Teksa (Veseli četvrtak, 2018; vidi “Vreme” broj 1423). Pored ovog specijalnog izdanja, Frizenda je nacrtao i jednu upečatljivu epizodu redovnog serijala Teks po scenariju Maura Bozelija, u kojoj se osvrnuo na susret izmišljenog rendžera i stvarne legende Divljeg zapada, sudije Roja Bina (Tajna sudije Bina, Veseli četvrtak, 2026).
Naredne godine Frizendinog stvaralaštva obeležila je dalja saradnja sa izdavačkom kućom “Serđo Boneli”. Nacrtao je 46. svesku serijala Le storie pod nazivom Krv i led (Phoenix press, 2022), gde je na impresivan način u tehnici laviranog tuša opisao košmarnu verziju jednog odreda tokom Napoleonovog napada na Rusiju. A potom je po scenariju Mauricija Kolomba nacrtao drugu od tri adaptacije Dedvuda Dika Džoa R. Lensdejla s naslovom Između Teksasa i pakla (Veseli četvrtak, 2021). Tim povodom Kolombo je zapisao: “Njegovi crteži su čak poboljšali moje režiserske instrukcije. Možda smo bili nekako neobično mentalno povezani. Ili je to možda jednostavno bilo zato što smo imali skoro isti ukus u vizuelnom i čitalačkom smislu”.
Ne treba zaboraviti ni Peux Épaisses, naučnofantastični strip rađen za francusko tržište, kao ni Tatarsku pustinju iz 2024, adaptaciju čuvenog romana Dina Bucatija, koju sam Frizenda smatra svojim najkvalitetnijim autorskim radom. Publika ga je u velikoj meri prigrlila, kao i sve ostale njegove radove.
Zaista, Frizendin grafički izražaj nije teško zavoleti. Njegova lakoća stvaranja ne žrtvuje perfekcionizam zarad kvantiteta. On crta polako, oprezno i detaljno, promišlja o svakom elementu crteža – opčinjavajuće je s kakvom lakoćom sve to radi.
Portfolio njegovih radova Paskvale Frizenda artbook: Crteži 1985–2021. nedavno objavljen u Srbiji (Veseli četvrtak, 2026), jedan je od retkih artbukova posvećenih stripu na ovim prostorima. Frizenda je svojim umećem i popularnošću opravdao potrebu da se jedna takva monografija nađe pred publikom. U knjizi je presek njegovog stvaralaštva u periodu kada je od anonimnog crtača u Italiji postao zapaženo i respektabilno ime u svetu stripa na međunarodnom nivou. A poseban kuriozitet su Frizendine lične opservacije o nastanku pojedinih crteža i tabli, koje pružaju jedinstven uvid u njegov kreativni proces.
Malo je sadašnjih crtača evropskog stripa koji se danas mogu meriti sa snagom grafičkog izražaja Paskvalea Frizende. Niti ih je mnogo koje je publika tako lako prihvatila.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Od 1.858 brodova na 58. Barkolani u Trstu, najvećoj regati na svetu, Skiperi i polaznici IYT škole Sailing School Srbija zauzeli su 101. mesto
Željko Obradović vraća se u Beograd, ovog puta kao trener Panatinaikosa, u prvom susretu protiv Partizana od odlaska s klupe crno-belih. Arena je rasprodata, a večerašnji evroligaški duel donosi susret bivšeg trenera i kluba čiji je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
