Autori Njuzneta za “Vreme” o satiri u Srbiji, izborima, političkim pritiscima, Ribnikaru…

Ekipa satiričara koja stoji iza Njuz neta radi, piše i snima već 13 godina. Poslednjih deset godina uspešno pišu i realizuju satiričnu emisiju “24 minuta sa Zoranom Kesićem”, a nedavno su proslavili desetogodišnjicu emitovanja.

Sa autorma Njuz neta Jelisavetom Miletić, Markom Dražićem, Viktorom Markovićem i Nenadom Milosavljevićem razgovarali smo o satiri u Srbiji danas, koliko im stvarnost “kvari” posao, rezultatima izbora, političarima koji lažu, ali i najpozitivnijim i najgorim stvarima koje su nam se dogodile u godini koju polako ispraćamo

Najveći šok Nestorović

Tek je drugi dan posle izbora, reakcije na neregularnosti su burne, čelnici opozicije su otpočeli štrajk glađu.

„Znali smo svi da će na izborima biti muljanja, ali mislim da su prizori autobusa punih glasača iz Bosne ispred Arene, nešto u šta niko nije mogao da poveruje. Nekako smo verovali da će se truditi da takve stvari prikriju, ovog puta su se toliko osilili da ove stvari rade skoro pa transparentno,“ kaže Marko Dražič.

Njemu je od izbornih rezultata, najveći šok Nestorovićev rezultat, što, kako kaže, samo pokazuje koliko svi mi živimo u mehurima, jer je do juče bio uveren da su ljudi na njega zaboravili otkako se više ne priča o koroni.

„Često nam čitaoci kažu da smo preterali i da ne postoje teme sa kojima se treba šaliti. Mi ne mislimo da smo mi ti koji preteruju, nego realnost. Zato apelujemo na realnost da ne preteruje i poručujemo realnosti da nije ok da se na ovaj način sprda sa nama, kaže Viktor Marković.

Jelisaveta Miletić misli da je dobra vest da će još dugo imati pregršt materijala za njihove potkaste i emisiju, kao i da je loša vest da će još dugo imati pregršt materijala.

„Izgleda da se volja građana neće iskazati samo na izborima, već i na ulicama. Videćemo koji će izborni sistem doneti bolju promenu,“ smatra Miletić.

2023. godina veoma teška za satiru u Srbiji

Koliko im zaista kao satiričarima ometa posao realnost u Srbiji, i da li je ona sama postala satira i uopšte, kakva je situacija za satiričare u Srbiji, jedan od autora Nenad Milosavljević kaže da je 2023. godina za satiru u Srbiji bila teška.

„Sve teže mogu ispratim šta se dešava i sve su luđe vesti, i iz godine u godinu pričamo istu priču, ali stvarno mislim da je ova godina dosad bila ubedljivo najgora. To je dobro za emisiju, tu je lakše obraditi neki događaj ali i tu smo nailazili na neke slučajeve da kad vidimo snimak pomislimo: „Šta da kažemo na ovo“?

Dodaje da je situacija sa pisanjem tekstova za sajt pravi pakao jer gomilu tema je sada nemoguće obraditi, a realnost u Srbiji, je kaže Nenad, njima otežala posao.

Dražić se ne slaže skroz sa time i kaže da misli da je za ljude koji se bave satirom vrlo inspirativno u Srbiji, ali da je za ostatak naroda jako loša situacija u zemlji.

„Svi koji se bavimo satirom, rado bismo pristali da imamo malo manje inspirativne vesti i da teže dolazimo do stvari koje radimo ukoliko bi to dovelo do normalnijeg društva. Nekad je jako teško dati naš odgovor koji treba da bude luđi od onog koji je stvarno prava vest i ono što je još problem je kada ti iz godine u godinu gledaš iste likove,“ kaže Dražić.

Kako kaže, već 10 godina imaju jednog glavnog aktera skoro svih njihovih tekstova, potkasta i emisije.

„Nadamo se da ćemo ubuduće imati još neke likove jer često možemo da završimo rečenicu umesto našeg predsednika, ali i da je počnemo. I tačno znamo šta će on reći, postalo je zamorno,“ smatra Dražić.

Foto: Marija Janković

Milosavljević kaže da sve češće ne može lično da se distancira od onoga što gleda.

„Ok je dok Dačić peva pa kao ha ha Dačić peva baš je smešan,  ali ovo su sad već toliko ozbiljne stvari da ne možeš samo da obradiš satirično, a da te ne dotakne lično, a kad te dotakne lično, postoji rizik da se to i vidi, a ne bi trebalo da se vidi u onome što radimo,“ dodaje on.

„I u meni se generisao bes“ kaže Jelisaveta i dodaje da joj je teško da izađe iz njega.

„Ne možeš više da zezaš na neke stvari jer je previše toga i nije ti više ni smešno, ni zabavno, i koliko god bilo predvidivo sve što vlast radi, kao što kaže Marko, da možemo da nastavimo rečenice i jesu isti akteri, oni ipak ne prestaju da iznenađuju. Konstantno iskaču neke nove afere i gluposti koje su napravili tako da mi uvek imamo posla i teme za komentarisanje, kaže ona.

Marković misli da sve bilo lakše smo svi šizofreni, u smislu da postoje oni kao satiričari i oni kao ljudi, da odvoje ta dva.

„Super je sve za mene kao satiričara, ali za mene kao za čoveka i nije baš super, zaključuje on.

Na to da li im političari uzimaju hleb iz usta, Dražić kaže da im je za pisani deo najteže jer je to esencija Njuz neta, jer ako ti izvrneš neku ludačku vest, ona je samo manje normalnija i manje smešna, tako da je dobro što rade emisiju sa Kesićem već deset godina i potkast gde ne moraju da izokrenu vest, nego da je na zabavan način komentarišu.

Viktor kaže da su neke teme obradili i po nekoliko puta u poslednjih deset godina, i sad treba naći sedmi ugao  za istu stvar koja se dogodila.

O političkim pritiscima

Jelisaveta kaže da nemaju nikakav urednički pritisak jer su su se za to „izborili“ ali da u svom radu nailaze na finansijsku blokadu.

„Recimo potkast našeg opsega u smislu gledanosti bi prirodno bio mnogo više sponzorisan od komercijalnih sponzora, ali prosto to nije slučaj zato što ne smeju, jer nije samo pitanje potkasta koji se bavi politikom, pa niko neće da ima veze sa time, već činjenica da niko ne sme da ima veze sa nekim ko na taj način ima veze sa politikom. Mislim da bi to bilo drugačije da ne živimo ovakve političke pritiske,“ smatra Miletić.

Dražić kaže da im ljudi iz nekih firmi često kažu kako privatno jako vole ono što oni rade, ali da njihova kompanija ne može i ne sme ni da pomisli da bude prijatelji potkasta.

„Kada negde gostujemo, po unutrašnjosti uglavnom, i onda nam se slična blokada dešava, samo u fizičkom prostoru. Ne možemo da nađemo mesto gde bismo nastupili, održali tribinu ili potkast, ne možemo da pdržimo nikakav događaj recimo u nekog gradskoj biblioteci ili Domu kulture grad jer grad upravlja njima, a taj gradi baš ne bi voleo da nam da prostor,“ kaže Marković.

Kako kažu, te restrikcije su mnogo jače danas nego pre deset godina.

„Apsolutno nemamo nikakav pristup javnim prostorijama i čak smo i prestali da pokušavamo da dobijemo neki prostor poput biblioteke ili Doma kulture jer situacija je takva da ne samo da ne možemo da dobijemo te prostor, nego negde ne možemo da dobijemo bilo kakav prostor, to je sada na tom nivou. Vrlo često se pojavi neki „poslednji Mohikanac“ u nekom gradu koji sme i koji je zaratio sa vlastima i ne zanima ga ništa.

Jelisaveta kaže da često ljudi koji ih ugoste kažu da ih ne bi čudilo ni da im dođe inspekcija, pa sama činjenica da oni ugrožavaju nekoga time što rade tribinu i potkast , ne donosi najbolji osećaj na svetu.

„Voleli bismo da odemo kod nekoga u goste a da taj neko ne trpi posledice,“ kaže ona.

Dražića ohrabruje ipak činjenica da u svakom gradu postoji jedan taj „poslednji Mohikanac“, i to su uglavnom neki stariji, bivši rokeri ili pankeri koji imaju buntovan stav i ne boje se nikoga.

„U manjim sredinama postoji i taj problem što znaš da ljudi koji tu dođu su svesni toga da će biti negde zabeleženo da su došli, kao na primer nakon tribine u Subotici kada su čuli da su tu bila dva policajca u civilu, i ti ljudi su svesni da su i oni hrabri samo zato što dođu u neki kafić i slušaju Njuzovce sat vremena,“ zaključuje Dražić.

Šta ih je najviše pogodilo u 2023. godini

„Definitivno taj maj, ubistva u Ribnikaru i Mladenovcu, to je bio totalni šok i ne znam ni da li sam i dalje procesuirao šta se sve dogodilo,“ odgovara prvi Milosavljević.

Marković kaže da su temu ubistava obradili posle nekoliko dana, možda čak i nedelja, dok su došli k sebi, i da su imali nekoliko tekstova na sajtu, a tema je obrađena i u emisiji sa Kesićem.

Dražić kaže da su svi bili zatečeni i da je cela država bila u šoku, i da postaneš svestan da je ljudima nešto potrebno da dobiju u tom trenutku, ali nisi svestan šta možeš da im pružiš.

„I sa Kesićem smo imali veliku dilemu, i odlučili smo da ta prva epizoda nakon užasnih događaja, uopšte ne bude ni najmanje smešna, već da on zaista proba da kroz razgovore sa više ljudi iz struke dobije neke odgovore“, kaže Dražić.

Nenad kaže da se i na njihovom sajtu sve svelu na kritiku vlasti koji se nisu pojavili na mestu događaja i jednostavno nisu bili dobri u tom trenutku.  Ubrzo su krenuli i protesti i njihov fokus je bio na njima i na neprimerene selfije čelnih ljudi u vlasti.

„Moja supruga i ja smo bili kod kuće kada su zvanično potvrdili informacije o ubistvima dece i samo se pogledali i počeli da plačemo zajedno i mislim da je to tada bila reakcija većine ljudi,“ kaže Nenad.

Da li bi se nešto ublažilo da je neko iz vlasti tog dana došao na lice mesta, Jelisaveta kaže da je to samo jedan detalj, ali da ne treba da zaboravimo i sramne istupe zvaničnika sa spiskovima, neadekvatno reagovanje u toj situaciji. Protesti nakon ubistva su joj, mešutim, dali neki vid utehe i nadu.

„Ideja da nas nije malo i da se budimo, i da imamo pravo da izađemo i dignemo glas, kao i ta ogromna količina ljudi na ulicama, je meni bio najvažniji utisak ove godine,“ kaže Jelisaveta.

Nenad smatra da su političari tih dana mogli samo da budu normalni i da imaju nastup sa pijetetom, međutim, političari iz vlasti su u roku od nekoliko dana počeli da se svađaju i da polemišu, i odgovaraju nekome iz opozicije na tu temu, i nije mogao da veuje da ne mogu da se kontrolišu ni u toj tragičnoj situaciji.

„Meni je taj selfi najneverovatniji utisak ove godine i svega što se desilo nakon samo sedam dana da se oni keze i sprdaju, da su se slikali, i odlučili da je to kul i rekli evo sad ćemo da okačimo to na mreže. To je bila njihova svesna odluka i poruka,“ kaže Dražić i pita se da li se oni toliko plaše naroda, kada nisu smeli da se pojave na licu mesta.

Viktor kaže da ima jedan skorašnji utisak kada se prijavio da bude kontrolor na izborima.

„Došlo mi je do glave da je moja jedina dužnost da sve vreme budem fokusiran, kao i hiljade drugih kontrolora, da te hiljade drugih nekih ljudi koji rade za vlast, ne bi pokrali. Na obuci sam saznao koliko ima načina da te pokradu, to me je baš smorilo.

Šta ih je obradovalo u 2023.

Dražića često sportisti umeju da usreće, i kako kaže,njega su  košarkaši Srbije najviše obradovali sa srebrnom medaljom na Svetskom prvenstvu.

„To je bio jedan divan događaj, pogotovo što nismo očekivali i nešto pozitivno je ovo što je Jelisaveta pomenula, taj osećaj kada si iz nedelje u nedelju na ulici, i kad vidiš taj broj ljudi, to me je vratilo u ranu mladost i proteste 1996. i taj osećaj da nisi sam, da je moguće da se nešto promeni,“ kaže Dražić.

Nenadu su protesti „Srbija protiv nasilja“ isto pozitivan događaj.

„Bio sam oduševljen kada je padala kiša i kada su počele priče da li će da bude ljudi ili neće, a ja vidim reku ljudi i samo sam pomislio ’Ok ovo izgleda neće da pukne’. Tada su na proteste izašli ljudi za koje znam pouzdano da nisu imali nikakvu aktivističku ulogu deset godina unazad, i apolitični su i tada sam pomislio pomislio da to dotaklo ljude,“ kaže Milosavljević.

„Ima jedna stvar, a to je kada su u Skupštini krenuli da targetiraju glumce, nebitno sad koja je profesija u pitanju, ali mi se jako svidelo i ohrabrilo me da cela jedna ekipa ljudi iz neke struke staje iza tih pojedinaca i da se tokom tih napada osećaš malo zaštićenije, kad rulja iz Skupštine krene preko tabloida na tebe, ima ko da stane iza tebe,“ kaže Jelisaveta Miletić.

„Jokić je osvojio NBA“ ispaljuje Marković i dodaje da je to stvarno bio lep osećaj, ali da, naravno, moraš da se potrudiš da ignorišeš podršku Vučiću, jer „šta da radiš, ali dobro igra basket.“

Marko dodaje da se naši sportisti jako trude da nas usreće ali u isto vreme da nas jako razočaraju.

„Neverovatno je koliko smo imali sunovrata sportista u prošloj godini, od Dejana Stankovića koji ruši pola Slavije, nekih Piksijevih izjava, Jokićeve podrške vlasti, „zaključuje Dražić.

Ko nas najviše u politici laže

Autori Njuz neta su se jednoglasno složili da je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kako kažu „on je naš šampion proteklu deceniju“.

“Ajde to što laže, nego smo svi frapirani s kakvom lakoćom on laže. Normalan i pristojan čovek i kad laže ti vidiš da mu je neprijatno, vidiš da to radi jer mora, a ta lakoća s kojom Vučić izgovara neke rečenice, kao recimo, da nije pročitao baš neki tekst, dok sve ostalo pročita, on ne trepne dok laže,“ misli Dražić.

Nenad misli da je i predsednik već počeo malo da se gubi u tome šta je sve slagao, jer računa na kratko pamćenje ljudi.

„Tužno je to što on dolazi na televiziju dva ti puta nedeljno i laže, i nema on jednu laž po gostovanju, tužno je da si većinu života posvetio tome da lažeš.“, kaže Dražić.

Jelisavetu najviše nervira činjenica da naše društvo nema kolektivno sećanje i da onda sve što „taj čovek izgovori prolazi isključivo i samo zato što niko nije u fazonu „pa čekaj,  je l ovo istina ili nije“, nego samo sedimo i slušamo, niko ne postavlja pitanje da li je to tačno, kad je šta rekao.

„Što bismo to proveravali kada je to predsednik“, nadovezuje se Marković.

Pozitivno iznenađenje u politici

„Meni je kul kako govori i nastupa Radomir Lazović i mislim da se od trenutka kada su ušli u Skupštinu, do danas, da se dodatno isprofilisao i ima tu kombinaciju prostodušnog narodnog čoveka koji rezonuje sa širom narodnom masom, a ima i zadržanu dozu aktivizma iz Ne davimo Beograd,“ kaže Jelisaveta. Sa tim se slaže i Dražić.

Marković dodatno pohvaljuje Sergeja Trifunovića što se povukao iz politike, i dodaje da mu je Pavle Grbović ok, i da je sve bolji i bolji.

Što se tiče Nenada, prema njegovom mišljenju „procvetali“ su Pajtić i Ćuta, iako Pajtić nije više u politici, misli da je sve duhovitiji na Tviteru.

„Sada imaš da čuješ više od njega nego kad je bio u politici i svi se pitaju zašto nije tako radio i govorio dok je bio predsednik DS“.

„Mislim da je dobro što je Ćuta dobio priliku da gostuje na nekim režimskim medijima, i voleo bih da ga češće viđam u takvim situacijama, jer mislim da se on šamara na putu do studija i kad dođe u studio bukvalno obriše patos sa svima koji su tu, misli Milosavljević.

Od Dobrice može da se sazna za sve borbe koje se vode u Beogradu, zaključuje Jelisaveta, što je jako značajno za nju  i nas kao građane.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com