Toplotni rekordi u 2023. godini, a 2024. biće još toplija

Poslednji dani decembra protiču uz vreme koje nije tipično za ovo doba godine. Dnevne temperature kreću se oko 15 stepeni Celzijusa, a najniže su daleko od minusa.

Nakon 2016, tutulu najtoplije preuzima ova, 2023. godina. Obeležile su je superćelijske oluje, poplave, pojava El Ninja, fenomena koji se pojavljuje na četiri ili sedam godina kad se u delu zapadnog Pacifika nagomilava topla voda.

Klimatolog Vladimir Đurđević objašnava za “Vreme” da kada se razlije topla voda, onda se iz okeana transportuje velika količina toplote u atmosferu i da te godine u proseku budu toplije nego godine kada se ne dogodi fenomen El Ninjo.

Međutim, kaže da je to tek 10 odsto od onoga šta je sve uticalo da ova godina bude najtoplija, da je globalno zagrevanje dugoročni proces i da planeta biva sve toplija.

Novi rekordi u novoj godini

Na pitanje kakva će biti naredna godina Vladimir Đurđević odgovara da su predikcije grube, ali da sigurno znamo da se vrhunac El Ninja dešava od decembra pa do marta naredne godine. To bi znači da vrhunac tog fenomena, kada se najviše energije prenosi iz Pacifika u atmosferu, tek predstoji.

“Obično godina, ne ova u kojoj se pojavi El Ninjo, već naredna ima još veću anomaliju i bude još toplija”, ukazuje Đurđević i dodaje da veliki istraživački centri najavljuju da su velike šanse da će 2024. godina biti toplija od protekle, te da se tek 2025. može očekivati da se taj trend zaustavi.

Do čega može dovesti toplija planeta? Naš sagovornik navodi da to znači više ekstremnijih događaja.

“Tokom sledeće godine možemo očekivati širom planete razne klimatske ekstreme koje smo imali prilike i ove godine da vidimo”, kaže Đurđević, te da se ne može predvideti kada i gde će se dogoditi, kao i to da li će zahvatiti i naš region.

Svakako se, kaže, može očekivati veliki broj toplotnih talasa, poplava, intenzivnih padavina, suše i slično.

Više klimatskih ekstrema

Đurđević upozorava da ceo svet živi u povećanom riziku od suočavanja sa klimatskim ekstremima koji su krajnji ishod klimatskih promena, te da oni doprinose velikim materijalnim štetama i gubicima ljudskih života.

Ovog leta građani su se suočavali i sa superćelijskim olujama. Sve to, kaže naš sagovornik, ne mora da znači da će i ovog leta biti superćelijskih oluja, ali da su velike šanse da će u bliskoj budućnosti biti oluja kakve smo imali ove godine.

“To će da eskalira sve dok budemo dodavali ugljen-dioksid u atmosferu. Svake godine dodamo više ugljen-dioksida nego prethodne i to se desilo i 2023, iako su sve zemlje potpisale Pariski sporazum”, objašnjava on.

Prema tom sporazumu potpisnice bi trebalo da počnu da smanjuju količinu  ugljen-dioksida koju dodaju u atmosferu kako bi se ovaj proces zaustavio.