Smrtonosna enigma

To je, kažu, najveća, a možda je i najmisterioznija nesreća u istoriji ruske i sovjetske avijacije: niko od 224 putnika nije preživeo pad putničkog „erbasa A321“ ruske kompanije, na lizing uzetog od Holanđana, registrovanog u Irskoj, održavanog u Turskoj, koji je pao na Sinaju.

Ruski putnički avion „erbas A321“, koji je 31. oktobra 2015. ujutru poleteo iz egipatskog letovališta Šarm el Šeik za Sankt Peterburg, srušio se posle 25 minuta leta na Sinaju, u planinskoj oblasti Hašana, 35 kilometara južno od mediteranskog grada Al Ariša.

Sudeći po podacima portala Flightradar24.com, avion je pre nego što je počeo da pada bio na visini od 10.210 metara, kretao se brzinom od 404 čvora (748 km/h), da bi dva minuta kasnije brzina aviona naglo pala na 184 čvora, a zatim na 93 čvora (172 km/h). Visina leta je smanjena na 8649 metara – avion je padao gotovo vertikalno po stopi od oko 1,8 kilometara po minuti – i nestao sa radara.

„Njujork tajms“ citira zamenika generalnog direktora za organizaciju letova avio-kompanije Kogalimavije (Metrodžet) Aleksandra Smirnova, koji objašnjava da to divlje kretanje aviona „erbas A321“, koji je najpre usporio, a onda naglo počeo da pada, govori da je u poslednjih 20 sekundi posada pokušavala da uspostavi kontrolu nad letelicom.

Prema egipatskoj kontroli leta, pilot ruskog aviona, međutim, nije tražio pomoć dispečera, niti je ikoga obavestio o vanrednoj situaciji u avionu. Aerodrom u Larnaki na Kipru je takođe saopštio da „erbas A321“ kompanije Kogalimavije nije tražio hitno sletanje. Ruski izvori su zaključivali da se posada možda u toku nastale krize nije oglasila zato što je na neki način bila radno onesposobljena.

Pronađene krhotine pilotske kabine su manje oštećene nego pojedini delovi aviona koji su goreli do topljivosti. Ruski list „Izvestija“ 31. oktobra, pozivajući se na podatke portala egipatskog lista „Al-Masry Al-Youm“, piše kako su neki očevici sa Sinaja tvrdili da su videli da je avion goreo padajući.

RASPAD AVIONA NA VELIKOJ VISINI: Oko 150 tela, uključujući izgorele leševe, kao i ostaci aviona, rasuti su na površini velike elipse smrti čija je dužina osam, a širina četiri kilometra. U avionu su se nalazile 224 osobe, 217 putnika i sedam članova posade: 63 muškarca, 138 žena, 17 dece starosti između dve i 17 godina. Za nekoliko parova tu se tragično završio medeni mesec proveden na čarobnim plažama i koralnim grebenima letovališta Šarm el Šeik.

Nakon što su egipatski vojni avioni otkrili olupinu aviona, egipatski spasilački timovi, koji su u 45 vozila hitne pomoći stigli na mesto pada aviona u planinskom području Hašana, izvukli su iz olupine tela najmanje stotinu ljudi koji su umrli u sedištima, vezani sigurnosnim pojasevima.

Ako je ta činjenica koju su saopštili Egipćani, tačna, ona bi u budućoj istrazi mogla da ukaže i na neko vanredno stanje u avionu, pošto se obično očekuje da se posle 21 minuta leta, dakle posle poletanja aviona i dostizanja njegove optimalne visine na početku mirne faze leta, putnicima poruči da mogu da odvežu svoje sigurnosne pojaseve. Avion se, kako izgleda, raspao baš u onoj fazi leta koju mnogi smatraju najbezbednijom.

Na satelitskom snimku površina na kojima su nađeni delovi aviona, koji je objavila pres služba ruskog ministarstva za vanredne situacije, jedna hrpa krhotina je uočljiva s desne strane podaleko od mesta pada najvećeg dela aviona, dve grupe krupnijih krhotina su podalje s leve strane, od kojih je jedna vidljiva podaleko ispred olupine aviona.

Nakon prve provizorne inspekcije olupina izvršni direktor Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta Viktor Soročenko je rekao za rusku TV RT da, na osnovu činjenice da su fragmenti razbacani na tako velikoj površini, pretpostavlja da je „erbas A321“ uništen u vazduhu, a ne da se razbio kada je pao na zemlju.

Ruski list „Komersant“ piše, pozivajući se na neimenovane eksperte, da je moguće da se avion raspao na velikoj visini zbog nagle dekompresije koja je uzrokovala slom čitave konstrukcije aviona. Stručnjaci s kojima su saradnici lista „Komersant“ razgovarali savetuju da se ne žuri ni sa jednim zaključkom, pa ni sa povlačenjem paralele između sadašnje nesreće na Sinaju i one kod Čerkaska iz marta 1997, nastale, verovatno, zbog lošeg održavanja aviona. Tada je kod Čerkaska, na visini od 6000 metara, dekompresiju aviona „an-24“ Stavropoljske akcionarske avio-kompanje izazvao do tada neprimećeni duboki erozivni proces u kabini toaleta, koji je bio nastao tokom prethodne eksploatacije aviona u afričkim zemljama. Ta dekompresija je uzrokovala lančani havarijski proces, pad aviona i pogibiju 47 osoba.

Ruski listovi su takođe preneli informaciju da su među krhotinama „erbasa A321“ nađeni i predmeti koji ne pripadaju avionu, a da su to možda ostaci ronilačke boce (u kojoj se u normalnim okolnostima, suprotno uvreženom mišljenju, ne nalazi komprimovan kiseonik, već običan vazduh).

Egipatske vlasti su na početku saopštavale da istraga na mestu pada aviona pokazuje kako se avion srušio usled tehničke greške, pa su to ponovile i 3. novembra kada je na portalu egipatskog lista „Al-Masry Al-Youm“ objavljena tvrdnja neimenovanog izvora iz međunarodne istražne komisije da je pre nego što je avion udario u zemlju na desnoj strani repa nastalo oštećenje, čiji je uzrok tehnički kvar unutar letelice ili namerno oštećenje.

U analizi objavljenoj u „Komersantu“ ukazuje se na to da jedan od razloga pada aviona može biti i oštećenje turbine pogonskog motora, čije lopatice, ako se otkinu, mogu leteći da seku krilo aviona poput motorne testere.

PODSEĆANJE NA LOKERBI: Dekompresiju kabine aviona je mogao da izazove i udarni talas manje bombe smeštene u prtljažnik aviona; ali su mogli da je izazovu i eventualno otpali delovi motora; ili lom nekog dela konstrukcije zbog zamora materijala ili tehničke neispravnosti.

Američki visoki zvaničnik odbrane rekao je televiziji NBC njuz, u ponedeljak, 2. novembra, da je američki izviđački satelit otkrio infracrveni toplotni bljesak na mestu na Sinaju na kome se „erbas“ srušio u vreme kada se to desilo. Neki američki obaveštajni analitičari smatraju da je to mogla biti neka vrsta eksplozije na samom avionu, ili na rezervoaru, ili eksplozija bombe, ali njihov satelit, koji služi da locira ispaljivanje raketa, nije registrovao indikacije da je avion srušen raketom zemlja–vazduh.

Profesor Majkl Klark, generalni direktor tink-tank organizacije Royal United Services Institute, procenio je za BBC da indicije da se avion u vazduhu raspao na dva dela ne ukazuju na mehanički kvar, već sugerišu da je možda reč o eksploziji u avionu.

Neki eksperti su ovu sinajsku katastrofu poredili s katastrofom „boinga 747“ avio-kompanije „Pan Amerikan“ u decembru 1988. kod Lokerbija, u kojoj je poginulo 270 ljudi, a čije je razaranje izazvala mala količina plastičnog eksploziva zamaskirana u tranzistorskom prijemniku koji je u kabinu prošvercovao čovek iz Libije, kasnije osuđen na doživotnu robiju. Eksplozija je napravila rupu veličine lubenice i izazvala dekompresiju aviona i njegov slom.

Funkcioner firme Kogalimavija Smirnov saopštio je da, što se tiče kontrole bezbednosti bagaža, nema osnova za sumnju u egipatsku službu bezbednosti na aerodromu Šarm el Šeik, te da nije bilo i da nema ni zamerki koje se tiču goriva tankovanog u avion, pošto se gorivo uzima iz stanica koje su sertifikovane. Takođe je naglasio da avion nisu opsluživali egipatski tehničari, jer je za te poslove bio angažovan isključivo ruski personal.

Neka vrsta pojačane pažnje i ruskih i egipatskih službi bezbednosti bi se mogla očekivati u za Egipat važnoj, a za ruske turiste primamljivoj turističkoj zoni Šarm el Šeik, koja je 2005. bila meta terorističkih napada.

Prema podacima egipatskog ministarstva za civilnu avijaciju svi registrovani putnici u avionu bili su ruski državljani. Iz nekih vesti proizilazi da je u avionu bilo i nekoliko Ukrajinaca, no ne navodi se da li su i oni imali ruski pasoš.

Pozivajući se na lokalnu meteorološku opservaciju, BBC javlja da su vremenski uslovi u tom regionu bili relativno benigni, pa, u prvim analizama mogućih uzroka nesreće nije pominjan eventualni uticaj neke peščane oluje, niti je bilo asocijacija na svojevremeni incident u Indoneziji kada je putnički avion uleteo u oblak vulkanske prašine koja se topila na lopaticama turbina avionskih motora i, stvarajući naslage rastopljenog stakla, onemogućavala njihov rad. Avionski saobraćaj nad čitavom Evropom bio je obustavljen zbog bojazni od čestica vulkanske lave koju su nosili visoki vetrovi nakon erupcije onog islandskog vulkana teško pamtljivog imena Ejafjalajokul 16. aprila 2010.

SLETANJE NA PETU: Bivši predsednik Nacionalnog mena-džmenta za bezbednost transporta SAD Mark Rosenker je podsetio da je 16. novembra 2001. godine na aerodromu u Kairu oštećen rep ovog „erbasa A321“, koji je tada pripadao libanskoj kompaniji Midle east airlines. Ovakvi incidenti u avijaciji su, inače, poznati pod nazivom „dodir petom“.

Neke ranije nesreće su pokazale da se na drugim tipovima aviona dešavalo da baš delovi ugrađeni tokom popravki u takvim incidentima oštećenog repa aviona ponekad hoće da se slome – zato što često nisu bili istog kvaliteta kao originali. Loša popravka oštećenog repa je 1985. verovatno bila uzrok pada japanskog putničkog aviona u kojem je ubijeno 520 od 524 ukrcana putnika, što je najgori incident jednog aviona u istoriji, podseća BBC. Sudeći po nekim analizama eksperata za avionske nesreće, ta vrsta loma posle popravke se međutim, do sada nije desila na avionima tipa „erbas“.

Kogalimavija je saopštila da su remont tog 2001. oštećenog aviona, tada u vlasništvu libanske kompanije Midle east airlines, obavili specijalisti kompanije Erbas u svojim pogonima, da su potpisali garanciju za korišćenje tog aviona do kraja njegovog radnog veka i da nisu zahtevali da se obavlja neka nova posebna kontrola zamenjenih delova.

Taj „erbas A321“ je posle popravke i provere pušten u eksploataciju koja, inače, za avione te vrste traje 11 do12 miliona časova naleta – ako avion nije imao havariju. Ovaj avion je, kako navode predstavnici Kogalimavije, „srednje star“, jer je za 18 godina eksploatacije „preleteo“ tek polovinu svog „radnog veka“.

Posle popravke taj avion su na smenu koristile turska kompanija Onur er, saudijska Saudi arabijan erlajn, Čam vings iz Sirije, a onda ga je preuzela ruska kompanija Kogalimavija, čiji funkcioneri sada tvrde da su u vreme kada su preuzeli taj avion sprovedene uobičajene tehničke provere; da je tehnički personal kompanije proveravao funkcionalnu ispravnost i dokumente o istoriji eksploatacije aviona i čekirao sve remonte, te da avion ne bi bio primljen, da je tada primećena neka greška. Avion „erbas A321“ predstavnici kompanije Kogalimavija inače opisuju kao veoma moderan sa sistemom upravljanja usavršenim radi korigovanja eventualnih pilotskih grešaka.

Funkcioneri kompanije Kogalimavija kažu da su 26. oktobra 2015. (pet dana pre nesreće) na moskovskom aerodromu Domodedovo (jednom od dva domicilna aerodroma ove kompanije) oba njihova „erbas“ aviona prošla baroskopski test, tokom koga nisu uočeni nikakvi problemi. Kažu i da je 2014. takođe bila provedena provera takozvanog zamora materijala vitalnih delova aviona.

Član uprave Ruske asocijacije pilota i vlasnika vazduhoplova Leonid Košeljev je u izjavi za list „Izvestija“ primetio da podatke o svim tehničkim karakteristikama tog aviona treba zapravo tražiti u Irskoj, u kojoj je avion registrovan.

„Izvestija“ 2. novembra citira i bivšeg pilota i eksperta za avijaciju Aleksandra Podubnog, koji smatra da je prilično teško naći glavnog odgovornog za taj „erbas A321“: ruska kompanija uzela je avion na lizing od Holanđana, avion je registrovan u Irskoj, a njegova „letna starost“ proveravana je u Turskoj, u kojoj 2014. obavljen redovni tehnički pregled i provera „zamora metala“.

Direktori Kogalimavije tvrde da njihova analiza informacija o pet poslednjih letova tog aviona pokazuje da posade nisu zabeležile neku primedbu na tehničko stanje tog aviona.

To direktno protivreči izjavi Natalije Truhačeve, supruge Sergeja Truhačeva, četrdesetpetogodišnjeg kopilota zlosrećnog „erbasa A321“, koja je ruskom kanalu NTV rekla da se njen muž pre leta za Sinaj žalio da je tehničko stanje aviona daleko od poželjnog.

Sergej Truhačev je, inače, bivši vojni pilot koji je učestvovao u ruskoj vojnoj kampanji u Čečeniji, pa je nakon učešća u vojnim operacijama otišao u penziju, da bi pre nekoliko godina odlučio da ipak „ostane na nebu“ i da se pridruži kompaniji Kogalimavija.

KRIVIČNI POSTUPAK: Služba Ruske Federacije za nadzor transporta Rostransnadzor naložila je avio-kompaniji Kogalimavija da prizemlji svoje avione „erbas A321“, dok se ne utvrdi uzrok nesreće lajnera „A321“.

Na osnovu člana 263. ruskog Krivičnog zakona „Kršenje bezbednosnih pravila za kretanje i korišćenje vazduha, mora ili unutrašnjeg vodenog transporta“ ruski istražni komitet je pokrenuo krivični postupak protiv avio-kompanije Kogalimavija zbog toga što se srušio njen avion „erbas A321“, sa 224 putnika i članova posade.

Avio-kompanija Kogalimavija je osnovana 17. maja 1993, a 1. maja 2012. je „rebrendirana“ i dobila je novi naziv – Metrodžet. Od juna 2013. ta avio-kompanija je ušla u sastav međunarodnog turističkog holdinga TH&C (koji je nastao 2004, a daleke početke ima 1996. u turskom juvelirskom setu Arte iz Antalije).

Pod imenom Metrodžet vozila je ruske putnike u Egipat, Tursku i Španiju. Prema podacima Rosavijacije, od januara do septembra 2015. prevezla je oko 780.000 ljudi, što je, po obimu prevezenih putnika, stavlja na 19. mesto među ruskim avio-kompanijama. Prema BBC-ju, to su najčešće nedeljni paket-aranžmani s prevozom koji koštaju 500 do 600 dolara.

Prema moskovskom listi „Izvestija“, Kogalimavija je u ekonomskim problemima: kasni sa isplatom plata i duguje značajnu sumu ruskom penzionom fondu, a takvo njeno stanje zapadni izveštači povezuju sa sankcijama. Dok u kompaniji tvrde da njihove ekonomske teškoće nisu uticale na održavanje aviona, u ruskom političkom miljeu jačaju glasovi da se onemogući prevoz putnika koji obavljaju male nesolidne kompanije, već da se taj posao poveri ruskim državnim kompanijama, a i da se zabrani prevoz putnika avionima koji su pretrpeli oštećenja u udesima.

SPOLJNI FAKTOR: Trećeg dana posle sinajske nesreće, u ponedeljak, 2. novembra, predstavnici kompanije Kogalimavija su pokušali da se odbrane od raznih sumnji po pitanju njihovog nemara. „Mi isključujemo tehničku neispravnost vazduhoplova, mi isključujemo grešku pilota“, saopštio je zamenik generalnog direktora za organizaciju letova Smirnov, naglasivši da je glavni pilot aviona Valeri Nemov imao više od 12.000 sati naleta, uključujući i 3860 sati na „erbasu A321“ i da za to vreme nije bilo nikakvih incidenata.

Taj zamenik generalnog direktora je na brifingu naglasio da je nesreću verovatno izazvalo neko spoljno združeno mehaničko i fizičko sadejstvo na vazduhoplov.

Iz Rosaviacije je odmah posle toga došla izjava direktora Aleksandra Neradaka da mišljenja o tome kako je pad aviona „erbas A321“ mogao izazvati spoljni uzrok – nisu zasnovane na realnim faktima. On je takođe pozvao avijatičarsku zajednicu da se uzdrži od prevremenih zaključaka, pošto tek počinje istraga, koja se vodi u svim pravcima, pa nijedan mogući uzrok pada aviona nije unapred isključen.

TVRDNJA VILAJETA SINAJA: S obzirom na to da je tzv. Islamska država odmah nakon početka angažovanja ruske vojne avijacije u Siriji objavila da će se osvetiti Rusiji, prvo pitanje je, očekivano, glasilo: „Da li su ruski putnički avion nad Sinajem oborili džihadisti?“

Ruski sajt Rosbiznis konsalting, pozivajući se na agenciju AFP, 31. oktobra 2015. piše da je organizacija Vilajet Sinaj, egipatski ogranak u Rusiji zabranjene organizacije Islamska država (ID) preko elektronskih mreža preuzela odgovornost za rušenje aviona, ali da su egipatske vlasti u prvim izjavama isključivale mogućnost da je avion oboren nekom diverzantskom akcijom, te da je i ruski ministar transporta Maksim Sokolov već posle prvih pregleda pronađenih delova „A321“ izjavio da u prvi mah ništa ne ukazuje na to da je avion pogođen raketom.

Ekstremisti iz lokalne filijale Islamske države na Sinaju imaju pokretne prenosive rakete zemlja–vazduh (MANPADS) koje je moguće lansirati sa ramena, međutim, jedan stručnjak za bezbednost iz Bahreina izjavio je za BBC da je avion, ako je leteo na visini od 31.000 stopa, kako je objavljeno, bio izvan dometa projektila MANPADS.

Malo je verovatno da izraelska ili egipatska vojska tu, na Sinaju, uz izraelsko–egipatsku granicu, ne bi uočile da tamo postoji nešto krupnije i opasnije. Dve zemlje su potpisale mirovni sporazum 1979, ali budno paze na Sinaj, na kome je bilo aktivnosti ekstremističkih grupa. Izraelska armija je, kako prenosi Rojters, nadgledanjem iz vazduha aktivno pomagala da se locira nestali ruski avion nad Sinajskim poluostrvom, a ponudila je i drugu pomoć.

TURISTIČKI LET NAD RATNOM ZONOM: BBC podseća da se mesto nesreće nalazi u području gde se egipatska vlada bori sa džihadističkim pobunjenicima, ali da su egipatski bezbednosni izvori rekli Rojtersu da nema indikacija da je avion bio oboren ili razoren eksplozijom. Ruski avion je nad Sinajem leteo u normalnom režimu i nije bilo nikakvih informacija o zatvaranju prostora za civilni vazdušni saobraćaj zbog konflikta na Sinaju, koji inače, s promenljivim intenzitetom, dugo traje.

Grupa ruskih istražitelja i kriminalističkih eksperata je otišla na Sinaj, gde će u dogovoru sa nadležnim organima, u skladu sa normama nacionalnog i međunarodnog prava, raditi zajedno sa Egipćanima, Ircima, Francuzima, Nemcima. U izveštaju predsedniku Vladimiru Putinu, koji je 1. novembar proglasio za dan žalosti u Rusiji, predstavnici ruske vlade su saradnju sa Egipćanima opisali kao veoma konstruktivnu.

Prve indicija o nesreći, o čijim uzrocima će se istraživati verovatno nekoliko godina, mogle bi da se pojave kada budu pročitani zapisi sa „flajt rikordera“, takozvane crne kutije koja je pronađena na Sinaju.

Videće se da li će ti prvi nalazi smanjiti „količinu politike“ u slučaju sinajske katastrofe, koju inače okružuje mnogo nagađanja povezanih s ruskom akcijom u Siriji, pa i sa licitacijama o tome da je nesreća možda i posledični rezultat zapadnih sankcija zavedenih Rusiji. Na učestala pitanja o tome da li je pad aviona islamistički odgovor na rusko vojno angažovanje u Siriji, Putinov portparol Dmitri Peskov odgovara da su to dva apsolutno odvojena pitanja koja ne treba povezivati. Političku boju toj istrazi daje svakako i egipatska osetljivost kada je u pitanju delovanje islamskih ekstremista, imidž egipatske vojske, pa i bezbednost Egipta kao turističke destinacije.