Dejan Vuk Stanković biće novi ministar prosvete, a Nenad Vujić ministar pravde u “ratnoj” Vladi Đura Macuta. Sprema se obračun sa nepokornim univerzitetima, javnim tužiocima i sudijama
Najave da će Dejan Vuk Stanković i Nenad Vujić biti novi ministri prosvete odnosno pravde deluju kao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić posredstvom novog mandatara Đura Macuta pravi „ratnu“ Vladu čiji je cilj pre svega obračun sa nepokornim univerztitetima i srednjim školama, odnosno javnim tužiocima i sudijama.
Dejan Vuk Stanković je diplomirao, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Na Učiteljskom fakultetu radi od 2003. godine, na kome je profesor na predmetu Filozofija sa etikom i nastavnik na predmetima Obrazovanje za medije, Filozofija obrazovanja i vaspitanja i Uvod u demokratiju i građansko vaspitanje.
Učestvovao je u brojnim projektima Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ministarstva za nauku, Beogradske otvorene škole, škole New School For Social Research iz Njujorka, Univerziteta za javnu politiku i bezbednost iz Mađarske i drugih.
U njegovoj biografiji napominje se i da je od 2023. godine stalni kolumnista tabloida „Kurir“, a objavljuje i stavove i mišljenja u listu „Politika“.
Kao politički analitičar često nastupa u medijima, najčešće onim bliskim aktuelnoj vlasti, pri čemu ne bira reči za Vučićeve neistomišljenike.
Krajem 2024. podneo je kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Jedini protiv studentskih blokada
Dejan Vuk Stanković jedini je profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se na početku studentske blokade ovog fakulteta izjasnio protiv studenata u blokadi, na sastanku Dekanskog kolegijuma i šefova katedri.
Stanković je pre dva meseca ocenio da su blokade u vezi sa četvrtim studentskim zahtevom otišle „u pravcu političkih zahteva koji nemaju mnogo veze sa poboljšanjem položaja studenata i univerziteta u procesu studiranja i nastave.“
„Mislim da je ovde igra mnogo šira, da je ovde politički ulog i da ispunjavanje ovih zahteva ne znači nužno i prekid blokada. Postoje još tri zahteva, niko ne zna zašto postoji zid ćutanja u pogledu njihovog ispunjenja, pri čemu je očigledno da su neki od tih zahteva gotovo izvesno ispunjeni“, rekao je tada Dejan Vuk Stanković.
On je tada ukazao i da to pokazuje da se svi ti zahtevi „u stvari sabiraju u jedan zahtev, a to je da dođe do promene legitimne i legalno izabrane vlasti“.
Stanković je ocenio da se taj zahtev „kamufliran kroz studentsku pobunu i četiri studentska zahteva“.
„Kao što vidite, proces koji se tiče nadstrešnice, odnosno neposredne odgovornosti za njen pad, traje i takođe dolazi do paralelnih procesa koje vrši tužilaštvo, koji se tiču koruptivnih radnji. Postoji apsolutna posvećenost države da to uradi, a sa druge strane postoji zid ćutnje koji pokazuje da stvari nisu čiste“, dodao je Stanković.
Nenad Vujić je završio Pravni fakultet u Beogradu, gde je položio i pravosudni ispit.
Od januara 2010. godine je direktor Pravosudne akademije, a od 2013. je član, a od 29. decembra 2017. godine i predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.
Specijalista je za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, kao i prava sindikata.
Na sajtu Pravosudne akademije navedno je da je Vujić od septembra 2005. do decembra 2009. godine bio direktor Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje.
Od januara 2004. godine do septembra 2005. bio je koordinator za ljudska prava u Pravosudnom centru za obuku i stručno usavršavanje. U okviru toga bio i član radne grupe za usklađivanje zakona Zajednice Srbije i Crne Gore sa zakonima Evropske unije.
Od aprila 2000. godine do kraja 2003. obavljao je nekoliko različitig funkcija u Norveškom izbegličkom centru u Kraljevu i Nišu.
Vujić je od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio kao pravni savetnik u Fondu za humanitarno pravo. Pružao pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, kao i vodio istragu i izveštavanje o nestanku Srba i kidnapovanih ljudi. Bio zadužen i za kontrolu prava etničkih manjina.
Krivična prijava DRI
Državna revizorska institucija (DRI) je nakon sprovedenih revizija finansijskih izveštaja i poslovanja Pravosudne akademije za 2020. i 2021. godinu utvrdila nepravilnosti na Pravosudnoj akademiji i naložila toj akademiji da ih ispravi.
Vujiću je stavljeno na teret što je Pravosudna akademija isplaćivala zarade korisnicima početne obuke i nakon što bi oni tu obuku završili, a radni odnos im je dodatno produžavan na određeno vreme više puta po šest meseci.
Budući da do ispravki nije došlo, DRI je Upravnom odboru Pravosudne akademije podnela zahtev za Vujićevo razrešenje. DRI je i Višem tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv Vujića.
Upravni obor Pravosudne akademije jednoglasno je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za Vujućevu smenu. Više tužilaštvo u Beogradu odbilo je krivičnu prijavu uz ocenu da je neosnovana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Žan-Klod van Dam, veliki prijatelj Kosova i Albanaca, odlukom gradske vlasti postao je počasni gost Niša, a ukazana mu je i čast da otvori prvi Međunarodni filmski festival. Nešto je tu čudno
Na snimku koji je napravio Banjalučanin koga je pozvala žena „ispred filijale Srpske napredne stranke“ čuje se kako ga ona pita da li bi pristao da ga posete „kolege iz mobilnog tima“ i očitaju njegovu ličnu kartu iz Srbije - kako bi ga prijavili za glasanje
Koliko će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću njegov predizborni „cirkuski karavan“ od sela do sela, režiran dijalog sa narodom koji se svaki put otrgne u monolog, pomoći da sa se biračima nametne kao budući premijer Srbije
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
