Nova Vlada – stari problemi: Šta očekuje opozicija?

Posle dva i po meseca otkako je Miloš Vučević podneo ostavku, javnost u Srbiji dobila je u ponedeljak (14. april) ujutru imena novih ministara nove Vlade koju će voditi endokrinolog Đuro Macut, ujedno član osnivačkog odbora novog pokreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Među imenima predloženih ministara za sastav nove Vlade nalaze se i neka koja su i do sada zauzimala različite resore, ali i deset novih lica.

Sastav nove Vlade trebalo bi pred poslanicima da se nađe u utorak (15. aprila), najavila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Produbljivanje krize i kupovina vremena

Još jedan korak ka produbljivanju krize i kupovina vremena vladajuće stranke – tako predstavnici opozicije sa kojima je „Vreme” razgovoralo, komentarišu sastav nove Vlade.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz poslaničke grupe Ekološki ustanak kaže da je izbor nove Vlade „samo još jedan pokušaj šminkanja stvarnosti koja je tragična”.

Kako kaže, nije iznenađen imenima ministara.

„To su sve isti preparirani ljudi. Ovo je zapravo prelazna Vlada. Vučić je sastavio prelaznu Vladu čiji je rok kratak, jer ovo što se dešava u Srbiji i način na koji on misli da nastavi da vlada, ne može da traje dugo. Na silu vladati državom, kako je on (Aleksandar Vučić) zamislio, nije moguće”, kaže Jovanović.

Kako dodaje, „pitanje je vremena do kada će ovaj tragični cirkus onih koji vladaju trajati”.

Za Đorđa Pavićevića, poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) spisak ministara nije ohrabrujuć, a kako kaže, ova Vlada gora je od dosadašnje, te da čitav sastav vlade ide ka daljem zaoštravanju situacije i ka tome da Srpska napredna stranka (SNS) želi da održava vlast pomoću sile.

„Posebno su problematična neka imena, recimo ministar pravde (Nenad Vujić) koji je jako kršio zakon ili ministra prosvete (Dejan Vuk Stanković) koji već najavljuje da će kontaktirati službe bezbednosti da napadaju studente sa sve ovom interpretacijom da je pad nadstrešnice bio teroristički napad, a ne greška i korupcija. U tom smislu će na kraju ispasti da su studenti teroristi ili da smo svi mi teroristi, a ne da su oni ljudi koji su odgovorni za ubistvo 16 ljudi”, kaže Pavićević.

Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije kaže da je nova Vlada samo produžetak agonije i dolivanje ulje na vatru.

„Aleksandar Vučić ignoriše stanje u društvu, ignoriše građane Srbije i to što oni više ne podržavaju njegovu politiku i njegovu vlast. Na to odgovara Vladom kontinuiteta koja apsolutno ništa neće da promeni, jer je potpuno nebitno ko personalno nju čini, ali su važne poruke koje on šalje”, kaže Aleksić.

Među novim imenima posebno izdvaja budućeg ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

„Čovek koji je stalni analitičar Pinka i Informera i koji otvoreno preti studentima i profesorima univerziteta. To može da nas vodi ka zaključku da će on biti spreman da se po nalogu predsednika države krene u obračun i represiju prema univerzitetima u blokadi. Oni nisu spremni da prihvate realnost, zato što su opijeni vlašću i ne mogu da prihvate da pobunjeni građani na čelu sa univerzitetima u blokadi i studentima neće više da prihvate ništa. Ovo što oni sada rade nije rešavanje krize, nego njeno produbljivanje”, kaže Aleksić.

Zanimljivo je, dodaje, što se u ovoj Vladi nalaze četiri imena koji su osnivači Pokreta za narod i državu, a to su i Đuro Macut i Demo Beriša i Bela Balint, pa čak i Boris Bratina, poznat po tome što je palio zastavu Evropske unije.

„On stalno govori da neko hoće na vlast kroz prelaznu vladu bez izbora, a on ubacuje ljude iz pokreta koji još ne postoji”, kaže Aleksić.

Kako dodaje, danas je najvažnije na kojoj ste strani istorije.

„Oni, a i Macut, izabrali su da budu na strani onih koji 13 godina razaraju državu Srbiju i njene institucije, na strani kriminala i korupcije, na strani totalitarizma, nesloboda, gaženja Ustava i zakona, maltretiranja građana Srbije. Oni su izabrali tu stranu istorije naspram strane koju predstavljaju studenti, a to je mladost, budućnost, perspektiva, patriotizam, instituceje, Ustav i zakoni. To što oni rade, vođeno je ili ličnim interesima ili naivnošću. Ne mogu da prihvatim da je profesor Macut naivan”, kaže Aleksić.

Kako pojašnjava, reč je o lukrativnim motivima da se u ovom trenutku, u ovakvoj pobuni u državi Srbiji, stane na stranu autokratskog režima Aleksandra Vučića naspram većine pobunjenih građana, a pre svega studenata, s obzirom na to da je i on sam profesor.

Koliko bi ovakva vlast mogla da traje?

Sagovornici „Vremena” ne očekuje dugoročnost ovakve Vlade.

„Ne mislim da će ova vlada trajati dugo, jer mi već imamo situaciju da vlast ne može da upravlja velikim državnim sistemima, ne može da održava javni red i mir, osim uz velike napore da upotrebi prinudu, ali i da taj aparat sile više nije baš slepo poslušan i da želi da učestvuje u toj vrsti sukoba, tako da ćemo imati neku vrstu produžene krize. Što pre vlast shvati da ustvari mora da ustupi, toliko ćemo se svi manje mučiti”, kaže Đorđe Pavićević.

Kako dodaje, prelazna vlada ili vlada ekpesrata jedino je mirno rešenje u trenutnoj situaciji, dok sva druga rešenja vode do sukoba ili do potencijalnih krvoprolića.

Aleksandar Jovanović Ćuta smatra da je reč o prelaznoj vladi i da je pitanje vremena do kada će ona trajati.

„To je kupovina vremena za nešto što mora da se desi, jer Srbijom se ovako više vladati ne može”, smatra Aleksandar Jovanović Ćuta.

Miroslav Aleksić smatra da bi vlast, da želi dobro državi i njenim građanima, pristala da razgovaraju o prelaznoj ili ekspertskoj vladi koja im je predložena.

„Oni to nisu prihvatili i nastavljaju da rade ono što su radili 13 godina i nastavljaju da se ponašaju kao da im Srbija pripada i da su je nasledili”, kaže Aleksić.

Kako dodaje, važno je da se nastavi sa insistiranjem za formiranje ekspertske ili prelazne vlade.

„Vidim da studenti već govore o njoj. Nebitno je kako se zove, bitan je njen cilj, a to su uslovi za održavanje fer i poštenih izbora, koji će morati da se dogode na kraju ovog puta da bi se kriza razrešila i zato će nam pred te izbore biti potrebna oročena prelazna vlada, oročeno izvršno telo. I naravno, ukoliko ona ne uspe da reši zahteve studenata, što bi trebalo da bude imperativ, rešavaće posle izbora ta neka nova vlada u slobodnoj Srbiji”, priča Aleksić.

Zajedničko delovanje

Jovanović očekuje da će predsednik Vučić morati da raspiše izobre, a da je na studentima, profesorima, političkim strankama, nevladinim organizacijama, sindikatima, poljoprivrednicima, ekološkim i drugim organizacijama da se dogovore i zajedno naprave listu i program čiji je cilj smena režima.

„Svi zajedno bi trebalo da se pripremamo za nove izbore i radimo na izbornim uslovima koji sigurno nikad neće biti idealni. Jedini način da svi koji su protiv, koji zaista žele promene, se dogovore i konačno sednu zajedno i naprave zajedničku listu.”

Ukoliko se to ne dogodi, neće biti smene režima, kaže Jovanović.

„Očekivati od Vučića da će bilo šta da menja nije realno. Nema slobodnih institucija, nema slobode govora, nema vladavine prava u zemlji u kojoj vlada Aleksandar Vučić, to je u teoriji nemoguće. Svi zajedno moramo da budemo na jednoj strani. Za to je potreban dogovor, a ne ograđivanje svih koji ovo zaista žele da nešto menjaju”, kaže Jovanović.

Kako dodaje, dok god se jedni od drugih budu ograđivali, te promene neće doći.

„Svi zajedno moramo na jednu stranu. Za to je potreban dogovor. To zavisi od studenata koji su u ovom trenutku najvažniji politički faktor. Koliko vidim, oni su sve bliži ideji da bez političkog rešenja ovde neće biti ispunjenja njihovih zahteva. Dok je Vučić na vlasti, nema slobodnih insitutcija. To su njihovi zahtevi, nema ispunjenja nijednog njihovog zahteva sve dok je on na vlasti. Jedini način da se on menja je na izborima”.

Da svi koji žele promenu režima moraju da se ujedine, smatra i Miroslav Aleksić.

„I opozicija i studenti i poljoprivrednici i profesori i lekari i nastavnici svi smo  danas jedno. Danas svi činimo većinu u Srbiji koja želi da spase ovu zemlju, institucije u Srbiji i njenu budućnost od uzurpatora. Svi zajedno ćemo morati u jednom trenutku da nađemo način kako ćemo da stavimo tačku na ovo dalje razaranje Srbije i produbljivanje ove krize”, kaže Aleksić.

Pad Vlade i rokovi

Vlada premijera Miloša Vučevića pala je krajem januara u jeku studentskih protesta. Vučević je pred kamerama podneo ostavku 28. januara, ali je ona konstatovana u Skupštini Srbije tek 18. marta.

Tada je krenuo i tridesetodnevni rok za izbor novog mandatara i ministara.

Predlog za izbor Đura Macuta kao novog mandatara izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. aprila.

Rok za formiranje nove Vlade ističe 18. aprila.