Kada je Irvin Jalom (našoj publici poznat pre svega po knjigama Krvnik ljubavi, Kad je Niče plakao, Lečenje Šopenhauerom, Problem Spinoza) iskoračio iz sfere psihijatrije u sferu literature tkajući priče za koje je inspiraciju dobio, između ostalog, i u radu sa svojim pacijentima, nije ni slutio da će ohrabriti mnoge kolege širom sveta da se i sami oprobaju kao pisci.
...…
Jedna od njih je i psihijatar i psihoterapeut Vanja Mandić Maravić, autorka romana Strana B. U ovom prvencu, koji je istovremeno i priča o ljubavi, preživljavanju ljubavnog brodoloma, preispitivanju dimenzija razarajuće strasti, razumevanju dinamike odbacivanja i prihvatanja, autorka iscrtava svojevrsnu mapu duhovnog i psihičkog sazrevanja glavnog junaka, a da ni jednog trenutka ne pomislimo da je priča koju nam predstavlja u romansiranoj formi jedna od mnogih sa kojima se susretala u svojoj praksi.
Strana B je knjiga o odraslom čoveku Ivanu Novakoviću, koji kroz individualne krize iznalaženja ili potvrđivanja životnih orijentira i vrednosti, vodeći neprekidni unutrašnji dijalog, prepun sumnji, suočavanja sa sopstvenim ponorima, pogrešnim odlukama i slabostima, polaže – kako to sugeriše autorka – popravni ispit iz sopstvenog detinjstva.
Prolazeći kroz bolni vrtlog sećanja na svoju upravo prekinutu trogodišnju vezu, tragajući za smislom reči koje su kao ljubavnici jedno drugom upućivali, glavni junak se suočava sa bolom rastanka i pitanjima na koja niko ne može da mu ponudi konačan odgovor. Prateći faze patnje, a time i faze promene ostavljenog muškarca, roman Strana B otvara brojna komunikološki važna pitanja, o tome šta uvek ostane neizrečeno, šta se ne može saopštiti, koliko je teško voditi unutrašnji dijalog i ući u zdravu i otvorenu komunikaciju sa drugim ljudima i sa sobom.
Glavni junak je običan urbani muškarac, ni po čemu upečatljiv, naizgled nezanimljiv, ali istovremeno i onaj koji svoju prosečnost nosi sa izvesnom dozom ponosa, kako to na jednom mestu sugeriše autorka. Štaviše, jedna od vrednosti ove knjige sadržana je u činjenici da je njena autorka svojim pripovedanjem, zanimljivom arhitektonikom priče i neretko humorom, učinila da ljubavni jadi i egzistencijalna kriza smisla njenog junaka (sa kojima se svako od nas u nekim trenucima susreće!) postanu uzbudljiva i šarmantna pripovest koja se čita u dahu.
Možda je i najveća vrednost ovog romana sadržana u činjenici da je Vanja Mandić Maravić, iako psihijatar i psihoterapeut, uspela da izađe iz zone komfora svoje profesije. Odustajući od stručne terminologije, posebno od zavodljivosti psihoterapijske interpretacije faza kroz koje prolazi njen junak, autorka je Ivana Novakovića lišila zamke samopsihologizovanja, koje je mirne duše moglo da bude integrisano u literarne pasaže njegove refleksije, i time učinila ovo štivo zanimljivim i nepretencioznim.
Način na koji je Strana B ispričana, a posebno činjenica da svako poglavlje nosi naslov određene muzičke numere, kao svojevrstan simbolički putokaz čitanja i razumevanja lavirinta radosti i patnje, smisla i besmisla, bliskosti i distance, postaje još intrigantniji kada shvatimo, da kao i stari nosioci zvuka, i život uvek ima i stranu A i stranu B.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
