Biografije
Jedan od nas, samo malo drugačiji
Kieran Williams, Václav Havel; s engleskog preveo Luka Šeput; Matica hrvatska, Zagreb, 2026.
In memoriam: Slavenka Drakulić, spisateljica (1949-2026)
Pisati o onome o čemu se ćuti
Hrvatska književnica i novinarka Slavenka Drakulić preminula je u 77. godini. Drakulić je bila jedna od najprevođenijih hrvatskih književnica, rođena je u Rijeci 4. jula 1949. i živela u Zagrebu i Stokholmu. Karijeru je počela kao novinarka, nakon završenih studija komparativne književnosti i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pisala je za "Start", zagrebački nedeljnik "Danas" i NIN i bila jedna od novinarki koje su uvele feminističke teme u javnu raspravu. Tim povodom, podsećamo se njenog intervjua koji je ona dala za "Vreme" prošle godine
Monopol nad znanjem
Monokultura silicijumskog uma
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Intervju: Damir Karakaš, pisac
Neznalice najbolje od svega znaju da mrze
Nisam ni lijevo ni desno, nego iznad, pa makar ko neki majmun na drvetu, a odatle dobro vidim kako živimo u stanju loše beskonačnosti, u sakatom društvu bez empatije, ljudi su ispunjeni unutarnjom prazninom, truli od politike, u očima im se vidi svaka nepročitana knjiga
Intervju: Drago Pilsel, novinar i publicista
Odrastao sam s Pavelićevom slikom iznad kreveta
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Književnost
Knjiga protiv zla vremena
Drago Mažar, Dva kurira,
Srpsko narodno vijeće iz Zagreba i Arhiv Republike Srpske iz Banjaluke, 2025.
Intervju: Rene Karabaš
O kćeri koja je želela da bude sin
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Unutrašnji glas
Bard’s Day
Jedan američki šekspirolog tvrdio je da je Šekspir izumitelj savremenih ljudi, da nam je on pokazao kako možemo da izrazimo svoja osećanja i oblikujemo svoje identitete. Što se tiče prvog, nama danas deluje neobično da ljudi nekada nisu umeli rečima da ispolje zaljubljenost, ljubomoru, pohlepu, ambicioznost ili tugovanje. Sva je ova osećanja Šekspir, makar do tog istorijskog trenutka, najbolje opisao, a neka je čak opisao prvi u čitavoj istoriji književnosti
Sukob Izraela i Irana (2)
Iranski politički magični realizam
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Pavel Vilikovski, klasik slovačke i srednjoevropske književnosti
Ono što (ne)možemo (sa)znati o čovjeku
Zadatak je književnosti – ako ona uopšte i ima bilo kakav zadatak – uhvatiti se ukoštac sa prividima, propitati ne samo smisao života i čovekovog bivanja već smisao kao takav, samu “prirodu” smisla, odnosno odgovoriti na pitanje: kako doći do spoznaje? To je ključna ideja literature koju, uveren je Vilikovski, mora, daleko više od same priče, zanimati čin “pripovedanja priče”. U tomu se i kriju (s)misao i tajna ljepote i umjetnosti
Književnost
Narator kao pukotina
Srđan Valjarević, Narator je konačno progovorio i Roman o agoniji i vedrini; Laguna, 2024. i 2025.
Književna kritika
Zapis(nic)i pasionirane čitateljice
Tatjana Gromača, Osvajanje čitalačkog prostora, Sandorf, Zagreb, 2025.
Rusija
Aletrnativni „ruski Nobel” za književnost za „globalnu većinu”
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
In memoriam
Božo Koprivica (1950–2026)
Božo Koprivica, dramaturg i pisac, preminuo je 20. marta u 76. godini u Beogradu.
Povodom knjige
Kome su još potrebni lideri?
O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva
Intervju: Vladimir Stakić, novinar
Prebojiti nije isto što i zamazati
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Priče
Vuk koji glumi žabu (za 120 evra)
Ugo Kornija, Basne iz popravnog doma, prevela sa italijanskog Mirjana Ognjanović; Makart, Plato, Beograd, 2025.
Povodom knjige
Kad u liku Predsednika prepoznate Roberta Fica
Zatvarajući stranice romana Svinja, čitalac može da konstatuje: tu su na jednom mestu svi oni – ljudi koji su nam ukrali budućnost
Povodom knjige
Kako je otmica devojke postala krivično delo
Propisi o braku našli su se među prvim zakonskim aktima donetim sa namerom da se iskoreni nazadno i uspostavi poredak koji bi Srbiju približio idealu “hrišćanske i uljudne Evrope”, o čemu priča knjiga Brak u modernoj Srbiji
Iz novog broja
Zašto Miljenko Jergović više ne krade knjige
Pisac Miljenko Jergović za „Vreme“ priča o knjizi „1983“ gde se sudara sa 17-godišnjim sobom. I pomalo priča o nama, društvu i politici
Književnost
Loš asketa i umorni hedonista
Kruno Lokotar: Limited edition; Buybook, Sarajevo/Zagreb, 2025
Srpski PEN centar
Vek Srpskog PEN centra
Istorija Srpskog PEN centra neobično je zanimljiva i uzbudljiva kao retko koje druge umetničke i kulturne acocijacije u Srbiji u proteklom veku
Teofil Pančić (1965–2025): Godinu dana posle
Duge rečenice i široke radosti
Jezik Teofila Pančića najviše je nalik lavini: kreće se ogromnom brzinom i krši sve pred sobom. Zatrpa li te – gotov si. Doduše, obrušiće se na tebe samo ako si zaslužio. Nije uočeno da je lavina poklopila bilo koga ko tu lavinu nije prizvao glupošću, bezobzirnošću, gmizavošću ili izborom da zaudara na fašizam
Intervju: Laslo Vegel, književnik
Studentski pokret ima dublje korene od dnevne politike
“Viktor Orban je počeo kao stipendista Soroša, nastavio kao istaknuti liberal, ali je prepoznao dominantni vrednosni sistem mađarskog društva i pomerio se ka desnom centru, gde je stekao trajnu vlast. Aleksandar Vučić je krenuo sa krajnje desnice, s vremenom je svoje mesto potražio na desnom centru, gde je takođe stekao trajnu vlast. Obojica su za glavne protivnike označili liberalizam i levicu”