Predlog za prevođenje

02.septembar 2026. Jaroslav Pecnik

Ruska emigracija u vrtlogu istorije

Dana Hašková a kolektiv, Osobnosti emigrace z územi Ruské řiše v meziválečném Československu – Biografický slovnik,
Slovanský ústav Akademie věd České republiky, Praha, 2023

Veliko pitanje

26.avgust 2026. Dragan Radovančević

Zašto je normalan život često dosadan

Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi

Rudan

In memoriam

18.avgust 2026. A.P.

Vedrana Rudan (1949-2026): Život bez dlake na jeziku

Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti

Intervju: Kruno Lokotar, urednik

29.jul 2026. Ivan Milenković

U vrtu knjiga

Ako neko zna da generira intenzivan jezik, ostalo se može naučiti. Obrnuto je puno teže. Pisanje traži posvećenost, ne ide uz stotinu ostalih poslova, traži žrtvu samoće, izolacije, udubljivanja, ako je to žrtva. Instantnost se lako prepozna, nekada s njome i urednički riskira. Ali sve je jasno, ako ne pre, na drugoj knjizi. Sve to ne znači da je neko nepogrešiv, dolaze trendovi i generacije koje nužno ne razumemo

In memoriam: Slavenka Drakulić, spisateljica (1949-2026)

21.jun 2026. Bratislav Nikolić

Pisati o onome o čemu se ćuti

Hrvatska književnica i novinarka Slavenka Drakulić preminula je u 77. godini. Drakulić je bila jedna od najprevođenijih hrvatskih književnica, rođena je u Rijeci 4. jula 1949. i živela u Zagrebu i Stokholmu. Karijeru je počela kao novinarka, nakon završenih studija komparativne književnosti i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pisala je za "Start", zagrebački nedeljnik "Danas" i NIN i bila jedna od novinarki koje su uvele feminističke teme u javnu raspravu. Tim povodom, podsećamo se njenog intervjua koji je ona dala za "Vreme" prošle godine

Monopol nad znanjem

17.jun 2026. prof. dr Aleksandar Selakov

Monokultura silicijumskog uma

Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete

Intervju: Damir Karakaš, pisac

10.jun 2026. Vojislava Crnjanski Spasojević

Neznalice najbolje od svega znaju da mrze

Nisam ni lijevo ni desno, nego iznad, pa makar ko neki majmun na drvetu, a odatle dobro vidim kako živimo u stanju loše beskonačnosti, u sakatom društvu bez empatije, ljudi su ispunjeni unutarnjom prazninom, truli od politike, u očima im se vidi svaka nepročitana knjiga

Intervju: Drago Pilsel, novinar i publicista

03.jun 2026. Bratislav Nikolić

Odrastao sam s Pavelićevom slikom iznad kreveta

Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću

Intervju: Rene Karabaš

29.april 2026. Sonja Ćirić

O kćeri koja je želela da bude sin

“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”

Aleksandar Dimitrijević

Unutrašnji glas

22.april 2026. Aleksandar Dimitrijević

Bard’s Day

Jedan američki šekspirolog tvrdio je da je Šekspir izumitelj savremenih ljudi, da nam je on pokazao kako možemo da izrazimo svoja osećanja i oblikujemo svoje identitete. Što se tiče prvog, nama danas deluje neobično da ljudi nekada nisu umeli rečima da ispolje zaljubljenost, ljubomoru, pohlepu, ambicioznost ili tugovanje. Sva je ova osećanja Šekspir, makar do tog istorijskog trenutka, najbolje opisao, a neka je čak opisao prvi u čitavoj istoriji književnosti

Sukob Izraela i Irana (2)

22.april 2026. Vladimir Ajzenhamer

Iranski politički magični realizam

I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama

Pavel Vilikovski, klasik slovačke i srednjoevropske književnosti

22.april 2026. Jaroslav Pecnik

Ono što (ne)možemo (sa)znati o čovjeku

Zadatak je književnosti – ako ona uopšte i ima bilo kakav zadatak – uhvatiti se ukoštac sa prividima, propitati ne samo smisao života i čovekovog bivanja već smisao kao takav, samu “prirodu” smisla, odnosno odgovoriti na pitanje: kako doći do spoznaje? To je ključna ideja literature koju, uveren je Vilikovski, mora, daleko više od same priče, zanimati čin “pripovedanja priče”. U tomu se i kriju (s)misao i tajna ljepote i umjetnosti

Povodom knjige

18.mart 2026. Anđa Cerović

Kome su još potrebni lideri?

O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva

Intervju: Vladimir Stakić, novinar

11.mart 2026. Bratislav Nikolić

Prebojiti nije isto što i zamazati

Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže