Aletrnativni „ruski Nobel” za književnost za „globalnu većinu”

Dok se globalni kulturni prostor sve otvorenije deli po političkim linijama, iz Moskve stiže još jedna inicijativa koja ide u smeru stvaranja paralelne kulturne stvarnosti. Ovoga puta Rusija planira stvaranje književne nagrade koja bi bila pandan Nobelovoj nagradi u toj oblasti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin podržao je inicijativu pisca Zaharа Prilepina za osnivanje međunarodne književne nagrade koja bi „bila oslobođena političke pristrasnosti”. Putin je najavio da će Ministarstvu spoljnih poslova izdati odgovarajuće instrukcije kako bi se projekat realizovao.

„To je dobra ideja. Talentovani ljudi koji postižu izuzetne rezultate i predstavljaju ih našoj zemlji i svetskoj čitalačkoj publici treba da imaju alternative“, rekao je Putin, a prenosi Tass. Najavio je da će zajedno sa saradnicima lično raditi na inicijativi.

Šta bi bio alternativni ruski Nobel

Prilepin je ranije predložio stvaranje književne nagrade koja bi predstavljala interese „globalne većine“, kao alternativu Nobelovoj nagradi, koju je nazvao „postkolonijalnom“ i ocenio da je tokom poslednjih decenija postala politički instrument.

Kao „dokaz“ je naveo antiratno pismo koje je potpisalo dvadesetak bivših nobelovaca nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prema njegovim rečima, nova nagrada bi trebalo da uvede „razumnu igru“ u svetsku kulturu.

Kao mogući model navodi se ruska nacionalna nagrada „Slovo“ (ili „Reč“), ustanovljena 2024. godine, čiji je i sam Prilepin laureat za roman „Magla“.

Ideja koja se pominje

U novembru 2025. državna komisija za kulturu razmatrala je sličan projekat, uz predlog saradnje sa zemljama BRIKS-a, kao i državama Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev izjavio je da se o toj temi „aktivno raspravlja širom regiona“, dok je čelnik Unije pisaca Rusije Vladimir Medinski ocenio da Nobelova nagrada „značajno gubi svoju poziciju“.

Razvožajev je dodao da je Rusiji potrebna prestižna i finansijski snažna nagrada koja bi vrednovala „dubinu i doprinos svetskoj kulturi“, a ne aktuelne političke trendove.

Debata je dodatno pojačana nakon što je Nobelovu nagradu za književnost 2025. dobio mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, što je Prilepin nazvao „političkom odlukom u službi zapadne ideologije“.

Oskar, Zlatni globus, Evrovizija…

Ove inicijative uklapaju se u širi pokušaj Moskve da razvije paralelne međunarodne kulturne platforme. Najpoznatiji primer je obnova muzičkog takmičenja Intervizija, zamišljenog kao alternativa Evroviziji.

Intervizija je postojala još u vreme Hladnog rata kao pandan Evroviziji za zemlje istočnog bloka, a njena savremena verzija stvorena je 2025. i okupila je učesnike iz „prijateljskih“ država, među kojima su zemlje BRIKS-a, ali i Srbija.

Ranije se govorilo o inicijativama za pokretanje alternativnih filmskih nagrada u Rusiji koje bi bile pandan Oskaru i Zlatnom globusu.

To, međutim, tek treba da dođe na red.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!