Poznata je logika medija if it bleeds, it leads – što više krvi, to veća vest. Uopšte, u svetu i svakodnevici većine ljudi ima mnogo više nespektakularnih, dosadnih događaja… ali, redovno stanje nikad nije vest.
U medijima pak je obratno – ratovi, naoružavanje, katastrofe, afere… Dodajte na to sve društvene mreže pune neproverenih informacija i laži i imate koktel da se drogirate lošim vestima do mile volje.
A to sve pojačava nesigurnost i strahove pa se čovek često pita – gde ja živim.
„Pod stalnom smo paljbom loših vesti“, kaže nemački klinički psiholog Jirgen Margraf, profesor na Rurskom univerzitetu u Bohumu i jedan od vodećih stručnjaka za lečenje anksioznosti.
„I ja pratim jedan blog uživo o ratu u Ukrajini, ali gledam ga jednom dnevno i svakako ne kad legnem u krevet. Ko ekscesivno konzumira ratne vesti ili napise o poplavama, sušama i požarima, o krizi svetske ekonomije ili talasima otpuštanja, taj je u opasnosti da postane doomscroler“, navodi on u intervjuu za Špigel.
Kad nas vesti usisaju
Doomscroling je kovanica koja opisuje listanje, skrolovanje informacija u medijima ili posebno na društvenim mrežama, tako da nailazi sve gore od goreg.
To nam se svima dešava u trenucima velikih vesti. Kad počne rat ili kad, kao u novembru u Srbiji, nadstrešnica pogubi nevine živote. Ali, kako se čovek oseća kad čita takve vesti?
„Mahom uznemireno, pod stresom, uplašeno, deprimirano i izolovano. Čovek se iscrpi emotivno i telesno. Ako smo stalno pod utiskom da nemamo kontrolu nad stvarima, loše podnosimo stres i lakše se razboljevamo fizički i psihički“, priča Margraf.
Posredi je iluzija, priča on, jer verujemo da nam intenzivno praćenje loših vesti daje sigurnost, da ćemo sve znati i biti na sve pripremljeni.
Na pitanje šta preduzeti, Margraf kaže da povlačenje u svoj mali svet nije rešenje. „Za demokratiju je važno da budemo upoznati sa pozadinom stvari. Ja pokušavam da držim Donalda Trampa van svog života. Ali, pratim njegovu politiku u grubim crtama, filtrirano.“
Ispitivanja, kaže psihijatar, pokazuju da su stresu manje izloženi ljudi koji prate kvalitetne medije umesto da jurcaju za tabloidima i društvenim mrežama. Bolje je, kaže, čitati nego gledati, jer u čitanju svako sledi svoj tempo i kvalitetnije vari informacije.
Otići na distancu, ali ne predaleko
Pominje studiju prema kojoj su ljudi koji su za po 20 minuta dnevno smanjili boravak na Fejsbuku brzo bili zadovoljniji, sa manje strahova i cigareta i više kretanja. Ali prvi dani jesu bili teški – imali su osećaj da stalno nešto propuštaju.
„Kada se loše vesti ugnezde u glavu i pokvare raspoloženje, kao mera prve pomoći pomaže da se napravi odstojanje. Nekad je dovoljan izlet u prirodu ili čak sanjarenje“, kaže Margraf.
Ali, upozorava da, kao i sa vestima, ni sa begom na distancu ne treba preterati.
„Kad se ljudi odvoje od realnosti, osećaju se slabo. Nije im bolje nego ranije“, kaže on i daje zanimljiv primer:
„Znam da treba da jedem štapiće celera i gledam ‘Šindlerovu listu’ jer celer je zdrav, a taj film zahtevan. Ali danas mi se pre gledaju ‘Četiri venčanja i sahrana’ i jede čokolada, jer mi treba da mi nešto odvuče pažnju. To je u redu. Ali ako je svaki dan kao danas, i komedije koje gledam postaju sve pliće i jedem sve više čokolade, onda stvaram sebi novi problem.“
