U Polohivki u Ukrajini kao da je vreme stalo. Tu živi samo šačica ljudi, kuće su prazne i oronule. Požnjevena polja unedogled. Susedno selo Kopanki izgleda isto. U njemu su skoro sve kuće napuštene. Meštani kažu da se tokom cele prošle godine ovde rodilo jedno jedino dete.
Penzioner Volodimir iz sela Kopanki kaže: „Počeo sam da radim 1976. Bio sam radnik broj 400 u kolhozu, a sada verovatno nema ni 100 stanovnika. Postoje samo sahrane, nema ni jedne svadbe. Ništa nije kao ranije“.
Ljudi napuštaju Kopanki jer nema posla. Autobus dolazi samo dva puta nedeljno. Verovatno Donald Tramp nije čuo za ova sela. Ali mu je ovaj kraj u centralnoj Ukrajini važan, bolje rečeno to što ovde leži ispod zemlje – najveće litijumske rezerve u zemlji.
Čekajući sporazum
Ta nalazišta bi mogla da budu predmet dogovora o sirovinama između Vašingtona i Kijeva. Prvi pokušaj dogovora je propao u februaru. Još uvek se pregovara o konačnoj verziji dogovora. Zamenica ukrajinskog premijera Julija Svirdenko kaže da je njena vlada poslala tim u Vašington da ubrza pregovore.
Od sedamdesetih godina je poznato da Ukrajina ima nalazišta litijuma. Ipak, ono u oblasti ova dva sela je jedino koje je po današnjim kriterijumima već istraženo. Sva ostala nalazišta su ispitivana u sovjetsko doba. U Ukrajini do sada litijum nije bio iskopavan.
Iskopavanje nije na vidiku
Ukrajinska firma UkrLithiumMining je 2017. dobila dozvolu da istraži nalazište u Polohivki. To je i učinjeno između 2018. i 2020. Procenjeno je da se radi o 40 miliona tona litijuma, što bi bilo najveće nalazište u Evropi.
Direktor firme Mihajlo Hejčenko rekao je za ukrajinsku televiziju, da probne bušotine koje su išle i do 600 metara u dubinu, obećavaju oko milion i po tona rude godišnje tokom dvadeset godina. Ali firma nije daleko odmakla, jer prema podacima opštine Smoline na čijoj teritoriji se nalaze spomenuta sela, trenutno se tamo ne odvijaju nikakvi radovi. To zabrinjava lokalnu upravu. Još 2023. su lokalni poslanici označili aktivnosti firme kao nezadovoljavajuće: „Opštinsko veće Smolina želi da preduzeće intenzivira svoj rad ovde. Zamolili smo firmu da razgovaramo o socijalnim pitanjima koja su važna za opštinu. Ali do danas nije ništa urađeno“, kaže prvi čovek opštine Mikola Masura.
Preduzeće je u martu na svom sajtu saopštilo da nalazište Poohivka pripada ukrajinskom narodu, ali da je firma dobila dozvolu za istraživanje i eksploataciju i da je to platila 2,6 miliona evra.
Strah od zagađenja
Ljudi koji tu žive nadaju se novim radnim mestima, ali se istovremeno neki pribojavaju da će se zagaditi životna sredina. Tatjana iz sela Kopanki kaže: „Nismo protiv toga. Ali mora da se pobrine za to da ne ostanemo bez vode i puteva, da se popravi naša infrastruktura. Naravno da želimo da se to dogodi i da se opštinski budžet napuni novcem“.
I Mikola Masura iz Smolina izražava bojazan da bi mogao da nastane problem sa vodom: „Nedavnio smo saznali da UkrLithiumMining kopa bunare različite dubine i da će da koriste vodu za sebe. To bi bila katastrofa, jer bi u prečniku od nekoliko kilometara ljudima mogli da presuše bunari, A u njima je već sada zbog klimatskih promena i drugih faktora manje vode. I jezerca presušuju“.
UkrLithiumMining je prošle godine na svom sajtu objavio da je preduzeće ispitalo moguće posledice eksploatacije. A sada je firma dodala izričit stav da u slučaju eksploatacije „neće biti posledica za izvore koje koristi opština“. A na primedbe da se radovi odugovlače firma je saopštila: „Aprila 2024. je preduzeće izradilo privremenu studiju izvodljivosti, to je važna etapa na putu ka početku radova. Trenutno se priprema sledeća važna faza – konačna studija izvodljivosti“.
Prvi projekti prema sporazumu?
U Ukrajini se trenutno istražuju četiri nalazišta litijuma. Dva se nalaze u područjima koje je okupirala Rusija. Nalazište Kruta-Balka se nalazi u Zaporoškoj oblasti, a nalazište Ševčenko u Donjeckoj oblasti. Preostala dva nalazišta su u centralnoj Ukrajini, jedno kod Polohivke, a drugo kod Dobre, koje najviše obećava. Ukrajinski geolog Bohdan Slobodjan kaže da je ono ispitano još u sovjetskoj epohi. Prema tadašnjim procenama ono bi moglo da bude dva puta veće od nalazišta u Polohivki. Ali za sada nema aktuelnih istraživanja.
„Fajnenšel tajms“ je izračunao početkom marta da je irsko preduzeće TechMet zainteresovano za nalazište Dobra i da bi učestvovalo na tenderu. Partner ove irske firme je milijarder Ronald Lauder, inače prijatelj američkog predsednika Trampa. Prema pisanju ovog lista Dobra bi mogla da bude jedan od prvih projekata posle sklapanja sporazuma Sjedinjenih Država i Ukrajine o retkim metalima. Ako se sporazum uopšte potpiše. Onda bi se mogla pokrenuti stvar i u Polohivki.
