Za razmišljanje

02.јануар 2025. Aco Divac

Dan drugi kao ni jedan drugi

Čemu služi Drugi dan Nove godine? Niko ne želi da bude na drugom mestu. Pa ipak, to je dan kao ni jedan drugi. Iskoristite ga

Mirisati kao niko drugi

01.јануар 2025. DW / Filip Vunderze

Zašto sve više ljudi kupuje individualne parfeme?

Industrija parfema prolazi kroz transformaciju zahvaljujući inovacijama poput veštačke inteligencije. Kupci sada mogu uživati u personalizovanim mirisima, kreiranim prema njihovim željama i emocijama

Novogodišnja obećanja

31.децембар 2024. DW / Julija Fergin

Čvrsto obećavam sebi: Od Nove godine…

Ostavićemo pušenje, bavićemo se sportom, biće nam zdravija ishrana. Svake godine imamo velike planove i dobre namere – od januara. Evo kako da nešto od toga zaista i ostvarimo

Beograd

30.децембар 2024. S.Z.

Kako kroz grad: Trotinet štedi vreme i novac

Saobraćajnu gužvu u Beogradu Petar J. „pobeđuje” električnim trotinetom. Obezbedi mu, kako kaže,  jutro bez nervoze, ali naglašava da u gradu nedostaju biciklističke staze, kako bi vozači trotineta mogli bezbednije da se kreću

Klimatske promene: Temperatura sve veća

Klimatske promene

29.децембар 2024. Irida Lazić (Klima 101)

Izvesno najtoplija u istoriji: 2024. godina alarm za ceo svet

Svi podaci ukazuju na to da će 2024. godina biti najtoplija ikada zabeležena, kako u Srbiji, tako i u svetu. U Srbiji, ekstremno vreme nas je pratilo gotovo čitave godine, a posebno tokom leta

Američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu aluloze u hrani

Zdravlje

28.децембар 2024. Zulfikar Abani/Frederik Švaler (DW)

Aluloza: Novi „šećer“ koji ne goji?

Slatko, zdravo i bez kalorija? Kažu da aluloza poseduje sve ove osobine – i da je pogodna za osobe sa dijabetesom. Šta zapravo znamo o alulozi?

Glas: instrument godine za 2025.

Muzika

28.децембар 2024. Gabi Rojher (DW)

Kako je glas postao instrument godine

Za razliku od drugih instrumenata, glas ne košta ništa, a ima ga skoro svako. Zato je ljudski glas u Nemačkoj proglašen za instrument godine

Zorana Nikoletić, novinarka koja je dobila otkaz zbog gafa

Pregled godine

28.децембар 2024. R.V.

Keks, vremenska prognoza i naprednjački urbanizam

Tragični događaji i masovni protesti obeležili su 2024. u Srbiji. Uprkos tome, čitaoci su se često okretali temama iz svakodnevnog života. Ovo su najčitaniji tekstovi „Vremena“ u godini koja izmiče

Zdravlje

25.децембар 2024. Nemanja Rujević

Kako preživeti navijanje

Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?

Daljinsko grejanje

25.децембар 2024. A.I.

RTS: Lov dronom na nelegalno grejanje

Godišnje se oko 4000 kvadratnih metara nelegalno priključuje na sistem daljinskog grejanje. “Ilegalce” sada jure dronovi sa termovizijskim kamerama

Vremenske nepogode

24.децембар 2024. S.Z.

Kolaps u Srbiji: Sneg pada li pada

U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.

Baština

18.децембар 2024. Miloš Matić

Srećna slava, domaćine

Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti

Uspomena

18.децембар 2024. Zorica Kojić

Osećaj gospođice Margite za zvuk

A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović

Jubilej

18.децембар 2024. Jasmina Milanović

Deci koja nemaju nikog

Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag

Gadni insekti

17.децембар 2024. Nemanja Rujević

Grizu stenice: Nekad pomažu samo sauna i led

Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu

Jedini đak i učiteljica

Obrazovanje

14.децембар 2024. Fajt-Ulrih Braun (DW)

Cela škola za jednog Mudronju

Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti

Fudbal

12.децембар 2024. B. B.

Mundijal 2030. u šest država

Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće

Notr Dam

11.децембар 2024. Robert Čoban

Zvona meke moći ponovo su nad Parizom

Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali

Kultura sećanja

11.децембар 2024. Lidija Ham Milovanović

Svetlost unutar skulpture

U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica

Reč godine

11.децембар 2024. Marija Vidić

#Onokad ti istruli mozak

Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo

Životni prostor

11.децембар 2024. Nemanja Rujević

Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage

Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju

Klimatske promene

10.децембар 2024. I.M.

Kopno sve suvlje: Biće ugrožena egzistencija pet milijardi ljudi

Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne