Naseljavanje Meseca: Novo poglavlje istorije čovečanstva

Gotovo šest decenija nakon što je ljudska noga prvi put ostavila trag u lunarnoj prašini, Nacionalna uprava za aeronautiku i istraživanje svemira (NASA) predstavila je možda najambiciozniji svemirski projekat još od programa Apolo: plan da se na Mesecu izgradi prvo trajno ljudsko naselje van Zemlje. Ako sve bude teklo prema planu, krajem ove godine počeće prve misije koje neće imati za cilj samo istraživanje Meseca, već njegovo pretvaranje u mesto na kojem će ljudi boraviti, raditi i graditi budućnost.

Ovde se ne radi samo o još jednoj svemirskoj ekspediciji, niti kratkotrajnom povratku radi simbolike ili prestiža. Reč je o pokušaju da čovečanstvo po prvi put uspostavi stalno prisustvo na drugom nebeskom telu. NASA svoj projekat jednostavno naziva „Moon Base“, a njegov krajnji cilj je da tokom naredne decenije „lunarni Južni pol preraste u prvu ljudsku postojbinu“ u dubokom svemiru, piše se u planovima NASA.

„Lunarna baza biće prvo američko i ljudsko uporište na nekom drugom nebeskom telu“, izjavio je administrator Američke svemirske agencije Džared Ajzakman.

Nova granica

Još od završetka programa Apolo sedamdesetih godina, Mesec je uglavnom bio simbol prošle slave svemirskih istraživanja. Danas se, međutim, ponovo nalazi u centru globalne pažnje. Razlog nije samo nauka. Na njegovom Južnom polu nalaze se rezerve vodenog leda koje bi jednog dana mogle da obezbeđuju vodu, kiseonik ili raketno gorivo za buduće misije. Upravo zato NASA više ne posmatra Mesec kao krajnju destinaciju, već kao logističku bazu za sledeći veliki cilj – Mars.

„Mesec je lep koliko i neprijateljski nastrojen“, upozorio je Ajzakman prilikom predstavljanja plana „Mesečeve baze“. U svom obraćanju podsetio je da temperature na površini variraju od preko 120 stepeni Celzijusa na osunčanim područjima, do ispod minus 200 stepeni u trajno zasenčenim kraterima Zemljinog satelita. Bez atmosfere, bez zaštite od radijacije i izložen stalnim udarima meteorita, Mesec predstavlja jedno od najnegostoljubivijih mesta.

Upravo zbog toga, izgradnja lunarne baze neće ni najmanje ličiti na naučnofantastične vizije nekakvih staklenih kupola pod zvezdama. NASA planira spor, postepen i gotovo industrijski pristup – prvo mašine, zatim infrastruktura, pa tek onda ljudi.

Bezos, Mask i nova svemirska industrija

U pozadini čitavog projekta odvija se još jedna biznis revolucija. Za razliku od ere Apola, kada je država praktično sama gradila put do Meseca, nova lunarna trka oslanja se na snažno partnerstvo sa privatnim kompanijama.

Mediji pišu da je Blue Origin, svemirska kompanija osnivača Amazona Džefa Bezosa, dobila zadatak da obezbedi teretne sletne module za dopremanje opreme i lunarnih rovera u oblast Južnog pola Meseca, gde će biti podignuta buduća baza. Rovere namenjene istraživanju surovog lunarnog terena razvijaju Astrolab i Lunar Outpost, dok će izviđačke dronove isporučiti Firefly Aerospace, kompanija čiji je lender prošle godine uspešno sleteo na Mesec. Istovremeno, NASA nastavlja saradnju sa SpaceX-om, svemirskom kompanijom Ilona Maska, na razvoju sistema i letelica za ljudska sletanja na Mesec.

Ovakav model javno-privatnog partnerstva predstavlja jednu od najvećih promena u istoriji istraživanja svemira. NASA više nije jedini „izvođač radova“, već postaje svojevrsni arhitekta i investitor oko kojeg se okuplja čitava nova svemirska industrija.

Iako NASA u prvi plan stavlja naučna istraživanja, iza celog projekta krije se i šira geopolitička dimenzija. Sjedinjene Države nisu jedine koje gledaju ka Mesecu. Kina već neko vreme razvija sopstvene planove za ljudska sletanja i trajnu lunarnu infrastrukturu tokom narednih decenija. U tom kontekstu, nova baza predstavlja ne samo naučni projekat već i novu trku globalnih supersila. Zbog toga NASA sve češće govori o „lunarnoj ekonomiji“ – sistemu u kojem bi istraživanje, eksploatacija resursa, proizvodnja energije i svemirska logistika jednog dana mogli postati potpuno nova privredna grana.

Kako se gradi grad na Mesecu?

Ambiciozni plan Američke svemirske agencije podeljen je u tri faze. Prva faza, koja počinje već krajem 2026. godine, podrazumeva čak 25 robotskih misija. Njihov zadatak biće da mapiraju teren, testiraju tehnologije i potvrde da sistemi za napajanje, navigaciju i transport mogu da funkcionišu u ekstremnim uslovima. Prve tri misije – Moon Base I, II i III – već su najavljene za ovu godinu.

Druga faza, između 2029. i 2032. godine, predstavlja pravi početak izgradnje. Planirano je 24 sletanja tokom kojih će na Mesec biti dopremljeno oko 60 tona opreme. Tada bi trebalo da nastanu prvi energetski sistemi, komunikacione mreže, skladišta i stambeni moduli. NASA predviđa kombinaciju solarne energije i nuklearnih fisijskih reaktora kao osnovu buduće energetske mreže, piše onlajn magazin Wired.

Treća faza, tokom tridesetih godina ovog veka, trebalo bi da dovede do onoga što je do pre nekoliko godina zvučalo kao naučna fantastika: stalnog ljudskog prisustva na Mesecu. Posade će se smenjivati u stalnim naseobinama na površini Meseca, dok će baza postepeno dobijati puteve, logističke koridore i sisteme za redovno snabdevanje. Prema pojedinim projekcijama, čitav kompleks mogao bi da se prostire na više stotina kvadratnih kilometara, što ga čini više infrastrukturnim sistemom nego klasičnom istraživačkom stanicom.

Od Apolona do Artemide

U korenu ovog istorijskog poduhvata nalazi se program Artemis, čiji se ukupni troškovi, prema zvaničnim izveštajima Kancelarije generalnog inspektora NASA-e, procenjuju na preko 93 milijarde dolara. Misija Artemis II već je postala istorijska nakon što su četiri astronauta ove godine obišla Mesec i vratila se na Zemlju, ostvarivši prvi ljudski let u duboki svemir još od ere Apola. Sledeća velika etapa, navode CBS i BBC, biće Artemis III, tokom koje će se testirati ključne procedure povezivanja svemirskog broda Orion sa lunarnim lenderima. Konačno, Artemis IV, planirana za 2028. godinu, trebalo bi da vrati astronaute na površinu Meseca.

Karlos Garsija-Galan, izvršni direktor programa Moon Base, opisao je taj trenutak jednostavnom rečenicom: „Tada ćemo moći da kažemo: Hej, ovde smo zauvek i ne odustajemo“, navodi Juronjuz. Ako NASA ostvari svoje planove, naredna decenija mogla bi da označi ne samo početak nove epohe u istraživanju svemira, već i otvaranje potpuno novog poglavlja ljudske istorije.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!