Tajna filma o kome se doskora ništa nije znalo

U prvom trenutku potpuno nezapaženo je prošla vest da će na Internacionalnom filmskom festivalu u Varšavi (9–18. oktobra) biti premijerno prikazan film Wyznanie češkog reditelja Vaclava Marhoula.

Vaclav Marhoul je poznati češki reditelj koji je u kinematografiju ušao kao glumac i onda posle dužeg perioda započeo bavljenje režijom da bi mu se poetika sasvim izbrusila u veoma ambicioznom i košmarnom ratnom filmu Obojena ptica, koji je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu 2019. godine, a nama je posebno zanimljivo da je na 48. izdanju FEST-a 2020. osvojio nagradu za režiju.

Već je u Obojenoj ptici dobio priliku da sarađuje sa nekim holivudskim glumcima pa nije bilo sasvim čudno što je ubrzo privukao pažnju Holivuda i neko vreme je najavljivao projekat o senatoru Makartiju i antikomunističkoj histeriji sa Majklom Šenonom u glavnoj ulozi.

TAJNI PROJEKAT

I onda je, prošle godine, Vaclav Marhoul otišao u Ameriku i u losanđeleskim studijima, što je inače prava retkost i za američke reditelje jer je Kalifornija postala skupa za snimanje, snimio svoj američki debi.

Film je sniman pod velom tajne da bi u decembru prošle godine češki mediji objavili kako je Marhoul u Americi snimio svoj tajni projekat, da ga je producirao Dalas Sonije, poznati nezavisni producent čiji su filmovi imali premijere na velikim festivalima, ali i profesionalac koji se proteklih šest godina okrenuo pravljenju sadržaja za desničarske striming servise i da glavne uloge igraju Rob Lou i Dženifer Džejson Li.

Isto tako, pisalo je da je film radila elitna ekipa koju su činili australijski direktor fotografije Piter Menzis, iza kog stoje takvi visokobudžetni naslovi kao što je Umri muški sa osvetom ili Lara Kroft: Pljačkaš grobnica ili iskusni francuski scenograf Vensan Rejno, redom ljudi koji se ne bave skrivenim andergraund projektima.

Jedino što se znalo o zapletu jeste da će film biti mahom dijaloški, da bi potom sam Marhoul u jednom podkastu najavio da se film dešava u zatvoru.

OTKRIVENA TAJNA

Sada, međutim, znamo o čemu se radi filmu. Wyznanie govori o 1938. godini i staljinističkim progonima. U moskovskom zatvoru Lubjanka, islednik NKVD-a ispituje svog nekadašnjeg profesora koji je izgubio poverenje u sistem i svojim iskazom želi da zaštiti svoje bližnje. Na prvi pogled, ništa čudno, i pre svega nema nekog elementa koji bi iziskivao toliku misteriju. Dok ne vidimo ko je scenarista.

Scenario je pisao Ben Šapiro, superstar američke desne javnosti. Ovaj četrdesetdvogodišnji pravnik postigao je ogroman uspeh kao polemičar, politički komentator, podkaster i publicista. U protekloj deceniji nametnuo se kao jedan od najuticajnijih glasova američke desnice, a kao suosnivač sajta Dejli vajer učestvovao je u njegovom rastu do statusa medijske imperije koja je danas u stanju da proizvodi i dokumentarne i igrane filmove.

Šapirovi stavovi stvaraju polarizaciju, naročito oni koji se tiču konzervativnih pogleda na porodični život i podršku Izraelu. I unutar same američke MAGA scene, Šapiro je ulazio u sukobe sa ličnostima kao što su Kendes Ovens i Taker Karlson.

Njegova reputacija je preko brojnih klipova na socijalnim mrežama stigla i do Srbije, gde nije sasvim nepoznato ime među mlađim ljubiteljima i poznavaocima američke politike.

E, MOJ SRBINE, SVE SI PRVI RADIO

Šapiro nije jedini desni polemičar koji je ove godine imao autorstvo na filmu – i Miloslav Samardžić iz časopisa “Pogledi” snimio je Đenerala o Draži Mihailoviću, kao svoj drugi film posle Opkoljenih o Kalabiću.

Sajt Dejli Vajer danas ima 770.000 pretplatnika, u zemlji od trista miliona stanovnika, a poređenja radi – “Pogledi” su – uprkos skromnim počecima kao studentski list kragujevačkog Univerziteta, počev od 1988. krenuli sa afirmativnim tekstovima o višestranačju, od 1989. sa povoljnim predstavljanjem Draže Mihailovića, da bi u junu 1990. ovaj list imao tiraž od 200.000 primeraka.

“Pogledi” su objavljivali članke koji su do tada bili tabu, a neki poput prvog intervjua pretendenta na presto Aleksandra Karađorđevića, bili su krajnja ekskluziva. S vremenom je naravno, celokupna medijska scena krenula da se liberalizuje, Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka su kao četnički orijentisane organizacije pokrenule svoje magazine i izdavačke projekte “Srpska reč” i “Velika Srbija”, pa su “Pogledi” polako izgubili ekskluzivnost.

Miloslav Samardžić je, međutim, ostao veoma prisutan kao javna ličnost i zastupao je svoje nalaze o istoriji Drugog svetskog rata kod nas u raznim medijima i nametnuo se kao veoma aktivan polemičar. Dok su desni sadržaji u Americi gurani iz mejnstrim medija ka margini, što je pomoglo uspon Dejli Vajera, kod nas se desio obrnut proces, što je dovelo do stagnacije “Pogleda”.

RAT KULTURA JE POČEO U KRAGUJEVCU

Miloslav Samardžić je, za razliku od svoje konkurencije na srpskoj desnoj uredničkoj sceni, imao sveobuhvatan pristup i shvatao je da bitke za svoje viđenje Drugog svetskog rata neće voditi samo kroz članke o događajima već i kroz “kulturni rat”, tako da početkom devedesetih “Pogledi” okupljaju brojne mlade filmske kritičare, tadašnje studente Fakulteta dramskih umetnosti u pokušaju da pokrije i polje promišljanja umetnosti.

Mnogi danas veoma poznati umetnici i javni radnici su se tada oglasili u “Pogledima”, neki sa tekstovima koji su bili dosta ekstremni i ne mogu se ni na koji način povezati sa njihovim današnjim stavovima. Pad “Pogleda” ipak nije doveo do kreativne mobilizacije ove kritičarske škole oko ideje četničkog filma.

Dejli Vajer je svoj uspon iskoristio ne samo da piše o popularnoj kulturi i filmu već da pre šest godina prvo postane striming servis, a sada i producent originalnog filmskog sadržaja koji je u skladu sa njihovim svetonazorima. Ruku na srce, Dejli Vajer jeste imao velikog iskustva sa video-produkcijom jer im je jedan od najgledanijih sadržaja bio upravo šou Bena Šapira.

Ipak, ulazak Dejli Vajera u svet produkcije i distribucije filmova bio je neminovniji od toga – jedan od osnivača ove kuće Džeremi Boring počeo je baš kao filmski producent ali i reditelj, a njegov jedini dugometražni rad i govori o političkoj temi – ilegalnim migracijama iz Meksika.

Miloslav Samardžić je kao urednik, pionirski, preko svojih kritičara prvo teorijski postulirao poetiku srpskog desničarskog filma, ali se ona u tom pokušaju nije ostvarila iako njegovi tadašnji saradnici uglavnom jesu.

Ipak, već devedesetih, Samardžić ima viziju da pokrene televizijski kanal i snima filmove pa o tome za NIN kaže: “Razume se, posle pokretanja televizije razmišljali bismo o snimanju filmova. Provocirala nas je činjenica da je, čim se zaratilo, snimljen Dezerter, a iza njega i niz drugih defetističkih filmova. Mi bismo radili po ugledu na zapadne zemlje: kad se zarati, snimaju se filmovi o junacima. Finansiranje drama za ondašnji naš budžet bilo je luk i voda”.

U istom tekstu Samardžić pominje svoje tadašnje honorarne filmske kritičare kao autore koji bi to radili.

Boring je, s druge strane, za prvu produkciju Dejli Vajera uspeo da regrutuje pomenutog holivudskog producenta Dalasa Sonijea i nekadašnjeg reditelja blokbastera za Spilbergovu produkciju Di Džej Karuza, da ne bi morao da režira sam. Miloslav je pak morao da ide drugim putem – mali broj njegovih štićenika među dramskim umetnicima je ostao na liniji “Pogleda” – a i oni koji jesu sigurno su van platnog razreda njegove sadašnje produkcije, stoga je uzeo da režira on lično.

Boring i Sonije to rešavaju angažovanjem glumaca koji su “poništeni” zbog svojih stavova – recimo kada je Đina Karano otpuštena sa serije Mandalorijan zbog upoređivanja progona Trampovih simpatizera sa Holokaustom, odmah je dobila ugovor za film kod Dejli Vajera. U novom akcionom filmu Dejli Vajera važnu ulogu igra “poništeni” Marvelov glumac Džonatan Mejdžors, koji je posle optužbi za porodično nasilje izgubio sve poslove i cela perspektivna karijera mu se raspala u paramparčad.

Recept sa privlačenjem degradiranih zvezda preuzeli su i drugi producenti radikalnih desnih sadržaja, pa je Uve Bol za svoj kontroverzni film angažovao Armija Hemera, optuženog za razne seksualne izopačenosti (vidi “Vreme” br.1856/57).

Najbliže mejnstrim uspehu Dejli Vajer stigao je preko dokumentarnih filmova njihovog novinara Meta Volša, koji u konfrontativnom maniru Majkla Mura obrađuje temu roda u svom prvom i rasizma u drugom ostvarenju. Kako je Mur praktično umirovljen, Volš je ostao njegova uspela kopija, samo sa drugim ideološkim predznakom. Posle izuzetnog uspeha prvog filma na strimingu, drugi je izašao u američke bioskope i zaradio celih 12 miliona dolara, što ga je učinilo najgledanijim dokumentarcem u 2024. godini. Ipak, uprkos rekordnoj gledanosti, Američka filmska akademija ga je ignorisala u trci za Oskara.

KORAK DALJE

Međutim, angažovanje Vaclava Marhoula je sad odlazak na jedan novi nivo. Naime, on je ugledan evropski reditelj umetničkog filma sa kojim Dejli Vajer umnogome proširuje područje borbe. Oni sada više ne žele da snimaju filmove kakve “vouk Holivud više ne snima”, “filmove za normalne patrijarhalne Amerikance koji samo žele da se zabave” i sl. Oni žele da se probiju i u domen filma koji ima određeni prestiž. Dejli Vajer je pre neku godinu otkupio prava za knjigu Ajn Rand Pobunjeni Atlas i hteo je da ga adaptira kao mini seriju. To još uvek nije uradio, ali jeste proizveo seriju Pendragon: Uspon Merlina po ciklusu fentezi romana Stivena Louheda, koji imaju svetsku slavu o čemu svedoči to da su objavljeni i kod nas. Na Amazonovom strimingu ova serija postigla je značajan uspeh i promovisana je kao hrišćanska Igra prestola.

U nekim stvarima Samardžić nije bio prvi jer nije imao uslove da ispuni svoje zamisli, ali sada u dalekom Nešvilu ipak vidimo da su njegove pionirske zamisli opstale na najvišem nivou kroz Dejli Vajer. Šapiro sa svojim saradnicima želi da se posle narodne zabave i agitacije dokaže i u visokoj kulturi. Ljudski resurs za to mudro su prepoznali u Srednjoj i Istočnoj Evropi gde antikomunizam pokazuje jake znake života, i dodatno se galvanizuje ratom u Ukrajini i hladnoratovskim sentimentom koji iz njega proističe.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!