Snježana Milivojević: RTS se gleda, ali mu se ne veruje

Dok se u Srbiji već godinu i po dana smenjuju protesti, političke krize i sukobi oko medijskih sloboda, novo istraživanje „Digital News Report 2026“ pokazuje da se paralelno odvija još jedna duboka promena – građani sve manje veruju medijima, a sve više informacije traže na društvenim mrežama.

Svetsko istraživanje o navikama informisanja, zasnovano je na gotovo 100.000 intervjua u 48 zemalja. Srbija je među državama koje se već drugu godinu uzastopno nalaze u istraživanju.

Podsetimo, u ovom istraživanju 43 odsto ispitanika u Srbiji navelo je da veruje nedeljniku „Vreme“.

O tome čitajte u posebnoj vesti.

Penzionisana profesorka javnog mnjenja i medijskih studija Univerziteta u Beogradu Snježana Milivojević, koja je bila zadužena za analizu i interpretaciju rezultata istraživanja u našoj zemlji, kaže za „Vreme“ da se domaći rezultati u velikoj meri poklapaju sa globalnim trendovima.

„Trendovi u Srbiji se poklapaju sa globalnim, s tim što je Srbija negde u vrhu, a negde na začelju. U vrhu smo po korišćenju društvenih mreža za informisanje. To praktično znači da je platformizacija informisanja kod nas veoma intenzivna. Ove godine su društvene mreže u mnogim zemljama postale značajniji izvor informacija od televizije, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, a kod nas je to već neko vreme slučaj“, navodi Milivojević.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Srbija je pri samom dnu po poverenju u medije

Prema njenim rečima, rast publike koja se informiše preko društvenih mreža pokazuje da građani u sredinama sa niskim poverenjem u medije alternativne izvore informacija traže na digitalnim platformama. Međutim, zanimljivo je da ni informacijama koje tamo pronalaze ne veruju u potpunosti.

„Ljudi odlaze na društvene mreže u velikom procentu i tamo traže informacije, ali više od 60 odsto njih kaže da je veoma zabrinuto za kvalitet sadržaja koji pronalazi. Postoji velika sumnja u lažne vesti i dezinformacije. Dakle, ljudi odlaze sa tradicionalnih medija zato što im ne veruju, a okreću se društvenim mrežama jer veruju da tamo postoji veća sloboda. Međutim, ni tim informacijama ne veruju u potpunosti“, objašnjava ona.

U izveštaju se navodi da je medijsko tržište u Srbiji „loše regulisano“ i „pod velikom političkom kontrolom“. Milivojević ocenjuje da su ispitanici dali jasnu poruku da medije ne doživljavaju kao nezavisne.

Na pitanje da li su studentski protesti promenili medijsku sliku Srbije, ona odgovara potvrdno.

„Rezultati koje imamo prikupljeni su tokom januara i februara 2026. godine i pokazuju da su studentski protesti imali značajan uticaj. Sa tradicionalnih na alternativne medije nisu prelazili samo mlađi korisnici, već i starije generacije, i to u velikom broju. Pre studentskih protesta taj trend nije bio toliko izražen“, navodi Milivojević.

Ona ističe da rezultati istraživanja potvrđuju visok nivo nepoverenja prema medijima u Srbiji.

„Nepoverenje u medije je globalni fenomen. Svetski prosek poverenja iznosi oko 37 odsto, dok je u Srbiji prošle godine bio 27 odsto, a sada je pao na 22 odsto. To Srbiju svrstava među zemlje sa najnižim nivoom poverenja u medije. Građani nešto više veruju medijima koje sami biraju da prate, ali u celini gledano, poverenje u medije je veoma nisko“, kaže ona.

Prema njenim rečima, najveće poverenje uživaju mediji koje građani doživljavaju kao profesionalne i kritičke prema vlasti, dok je poverenje najmanje u medije za koje se smatra da imaju podršku vladajućih struktura.

Foto: Vreme

RTS i društvena polarizacija

Govoreći o Radio-televiziji Srbije i činjenici da je javni servis i dalje jedan od najpraćenijih izvora informacija uprkos čestim kritikama, Milivojević ocenjuje da je reč o posledici duboke društvene polarizacije.

„RTS-u više ljudi ne veruje nego što mu veruje, ali ga veliki broj građana i dalje prati. Ljudi smatraju da je važno da znaju koja su zvanična stanovišta u društvu i zbog toga prate javni servis. Međutim, ove godine smo prvi put zabeležili podatak da većina građana smatra da je ukupan društveni doprinos RTS-a negativan. To je specifičan paradoks – RTS se mnogo gleda, ali mu se malo veruje“, navodi ona.

Milivojević zaključuje da rezultati istraživanja ukazuju na sve izraženiju polarizaciju u društvu.

„Društvo je izuzetno polarizovano, a publika sve ređe ima prostor u kojem može da prati razmenu različitih stavova i argumenata. To je jedan od najvećih izazova za medije danas“, zaključuje sagovornica „Vremena“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!