Četrdeset tri odsto ispitanika u Srbiji navelo je da veruje nedeljniku „Vreme“, pokazuje „Digital News Report 2026". Rezultati istraživanja dolaze u trenutku kada je ukupno poverenje u medije u Srbiji i dalje relativno nisko, a publika se sve više informiše na društvenim mrežama
Rojtersov institut za studije novinarstva na Univerzitetu u Oksfordu objavio je „Digital News Report 2026″, najveće globalno istraživanje o navikama informisanja publike, koje ove godine obuhvata 48 tržišta i zasniva se na gotovo 100.000 intervjua sa korisnicima vesti širom sveta.
U pitanju je akademsko istraživanje čija je najveća vrednost u tome što je komparativno i što daje jasnu sliku o tome gde se nalazi Srbija, odnosno kakve su navike u informisanju njenih građana. Ovo istraživanje se radi već 15 godina, a kod nas je rađeno po drugi put. Istraživanje za svih 48 zemalja je radila britanska istraživačka agencija „YouGov“, dok je grupa autora na čelu sa profesorkom Snježanom Milivojević zadužena za interpretaciju i analizu izveštaja za Srbiju.
„Digital News Report 2026″ donosi podatke o načinu na koji građani prate vesti, korišćenju društvenih mreža, video sadržaja, digitalnih platformi i veštačke inteligencije u informisanju, kao i o poverenju publike u medije. Među temama ovogodišnjeg istraživanja nalaze se upotreba AI četbotova za pristup vestima, rast popularnosti video-formata, odnos publike prema kreatorima sadržaja, stavovi o nepristrasnosti medija i percepcija javnih servisa.
Izveštaj je pokazao da se nedeljnik „Vreme“ i dalje se nalazi među medijima u Srbiji kojima publika iskazuje visok nivo poverenja. „Vreme“ je svrstano među redakcije koje deo publike prepoznaje kao pouzdan izvor informacija, uz pojedine digitalne medije i televizijske kanale.
Prema objavljenom istraživanju, daleko najveći broj ispitanika – 38 odsto, navelo je kao medije koje bira da bi se informisao TV N1 i RTS.
Što se tiče televizija, radija i novina, na drugom mestu je TV Nova, sa 24 odsto ispitanika koji se na njoj informišu, a slede Blic i TV Pink (20 odsto), Prva srpska TV (19 odsto), B92 (17 odsto), Kurir (15 odsto), novine Nova (14 odsto), Infromer TV (14 odsto), Happy TV (13 odsto), Danas (12 odsto), ostali lokalni mediji (12 odsto), RTV (11 odsto), Juronjuz i novine Informer (10 odsto).
Kada se o portalima radi, N1 je na prvom mestu sa 36 odsto, Blic (30 odsto), Telegraf (23 odsto), Nova onlajn (21 odsto), BIRN, Danas i Kurir (20 odsto), Mondo i RTS (19 odsto), Srbija danas (18 odsto), Južne vesti (16 odsto), B92 (15 odsto), Informer, Prva srpska TV onlajn, Radar onlajn i TV Pink onlajn (12 odsto).
U istraživanju se navodi da televizija ostaje važan izvor vesti, posebno za starije građane Srbije, ali da društvene mreže i internet prednjače, a veb stranice/aplikacije za vesti doživele su bum u poslednjoj godini.
Prema istraživanju, 51 odsto ispitanika se informiše preko televizije, 19 odsto putem radija, 16 putem novina, čak 85 putem interneta, gde spadaju sajtovi/aplikacije vesti, društveni mediji i video mreže, informativni podkasti, 64 odsto preko društvenih mreža, a 57 odsto putem infromativnih sajtova, odnosno aplikacija.
U izveštaju se takođe navodi da je medijsko tržište prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnim političkim uticajem. Kao jedan od ključnih događaja koji je obeležio medijsku i političku scenu navode se protesti koji su usledili nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Proteste su u velikoj meri organizovali studenti i mladi, a tokom 2025. godine održane su brojne akcije i okupljanja širom zemlje.
Rojtersov institut navodi da ovogodišnji izveštaj prati promene u navikama publike u trenutku ubrzanih promena na medijskom tržištu, uključujući rast uticaja digitalnih platformi i kreatora sadržaja, kao i sve veću ulogu veštačke inteligencije u distribuciji i pristupu informacijama.
Digital News Report objavljuje se jednom godišnje i predstavlja jedno od najcitiranijih međunarodnih istraživanja o medijima i informisanju publike.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U Opštoj bolnici u Leskovcu na bolničko lečenje je primljeno 15 dece zbog trovanja salmonelom nakon što su konzumirala testeninu u jednoj lokalnoj brzoj hrani
Mladi u Srbiji bi pre bili bili vaspitači u vrtiću ili učitelji nego nastavnici, pokazuju rezultati upisa na fakultete. Da li je učitelj ponovo postao cenjena i plaćena profesija?
Građani samo još danas i sutra (16. i 17. jul) mogu da se žale na odluku grada Beograda, prema kojoj za projekat izgradnje Javnog akvarijuma nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ekološko udruženje "Polekol" zove građane u pomoć
Objavljena je rang lista 177 zemalja na osnovu indeksa učinka u zaštiti životne sredine. Kako se kotira Srbija?
Francuski parlament izglasao je zakon kojim se legalizuje eutanazija za neizlečive pacijente. Premijer Sebastijan Lekornu najavio je i obraćanje Ustavnom sudu, kako bi se osiguralo da se zakon primenjuje u skladu sa ustavnim principima i ljudskim dostojanstvom
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
