Četrdeset tri odsto ispitanika u Srbiji navelo je da veruje nedeljniku „Vreme“, pokazuje „Digital News Report 2026". Rezultati istraživanja dolaze u trenutku kada je ukupno poverenje u medije u Srbiji i dalje relativno nisko, a publika se sve više informiše na društvenim mrežama
Rojtersov institut za studije novinarstva na Univerzitetu u Oksfordu objavio je „Digital News Report 2026″, najveće globalno istraživanje o navikama informisanja publike, koje ove godine obuhvata 48 tržišta i zasniva se na gotovo 100.000 intervjua sa korisnicima vesti širom sveta.
U pitanju je akademsko istraživanje čija je najveća vrednost u tome što je komparativno i što daje jasnu sliku o tome gde se nalazi Srbija, odnosno kakve su navike u informisanju njenih građana. Ovo istraživanje se radi već 15 godina, a kod nas je rađeno po drugi put. Istraživanje za svih 48 zemalja je radila britanska istraživačka agencija „YouGov“, dok je grupa autora na čelu sa profesorkom Snježanom Milivojević zadužena za interpretaciju i analizu izveštaja za Srbiju.
„Digital News Report 2026″ donosi podatke o načinu na koji građani prate vesti, korišćenju društvenih mreža, video sadržaja, digitalnih platformi i veštačke inteligencije u informisanju, kao i o poverenju publike u medije. Među temama ovogodišnjeg istraživanja nalaze se upotreba AI četbotova za pristup vestima, rast popularnosti video-formata, odnos publike prema kreatorima sadržaja, stavovi o nepristrasnosti medija i percepcija javnih servisa.
Izveštaj je pokazao da se nedeljnik „Vreme“ i dalje se nalazi među medijima u Srbiji kojima publika iskazuje visok nivo poverenja. „Vreme“ je svrstano među redakcije koje deo publike prepoznaje kao pouzdan izvor informacija, uz pojedine digitalne medije i televizijske kanale.
Prema objavljenom istraživanju, daleko najveći broj ispitanika – 38 odsto, navelo je kao medije koje bira da bi se informisao TV N1 i RTS.
Što se tiče televizija, radija i novina, na drugom mestu je TV Nova, sa 24 odsto ispitanika koji se na njoj informišu, a slede Blic i TV Pink (20 odsto), Prva srpska TV (19 odsto), B92 (17 odsto), Kurir (15 odsto), novine Nova (14 odsto), Infromer TV (14 odsto), Happy TV (13 odsto), Danas (12 odsto), ostali lokalni mediji (12 odsto), RTV (11 odsto), Juronjuz i novine Informer (10 odsto).
Kada se o portalima radi, N1 je na prvom mestu sa 36 odsto, Blic (30 odsto), Telegraf (23 odsto), Nova onlajn (21 odsto), BIRN, Danas i Kurir (20 odsto), Mondo i RTS (19 odsto), Srbija danas (18 odsto), Južne vesti (16 odsto), B92 (15 odsto), Informer, Prva srpska TV onlajn, Radar onlajn i TV Pink onlajn (12 odsto).
U istraživanju se navodi da televizija ostaje važan izvor vesti, posebno za starije građane Srbije, ali da društvene mreže i internet prednjače, a veb stranice/aplikacije za vesti doživele su bum u poslednjoj godini.
Prema istraživanju, 51 odsto ispitanika se informiše preko televizije, 19 odsto putem radija, 16 putem novina, čak 85 putem interneta, gde spadaju sajtovi/aplikacije vesti, društveni mediji i video mreže, informativni podkasti, 64 odsto preko društvenih mreža, a 57 odsto putem infromativnih sajtova, odnosno aplikacija.
U izveštaju se takođe navodi da je medijsko tržište prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnim političkim uticajem. Kao jedan od ključnih događaja koji je obeležio medijsku i političku scenu navode se protesti koji su usledili nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Proteste su u velikoj meri organizovali studenti i mladi, a tokom 2025. godine održane su brojne akcije i okupljanja širom zemlje.
Rojtersov institut navodi da ovogodišnji izveštaj prati promene u navikama publike u trenutku ubrzanih promena na medijskom tržištu, uključujući rast uticaja digitalnih platformi i kreatora sadržaja, kao i sve veću ulogu veštačke inteligencije u distribuciji i pristupu informacijama.
Digital News Report objavljuje se jednom godišnje i predstavlja jedno od najcitiranijih međunarodnih istraživanja o medijima i informisanju publike.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Kada je sagovornik “Vremena” došao u Srbiju, imao je 16 godina i nije imao nikog svog. U školi, u kojoj nije razumeo ni reč srpskog, mogao je samo da gleda u zidove. Danas na srpskom sanja, završava master studije i ima prijatelje na svakom koraku
Vlast i njeni čauši tvrdili su da će studentska pobuna oterati buduće studente na privatne fakultete i inostranstvo. Kad ono, Beogradski univerzitet ima veći broj prijava
Stanari F krila Studentskog grada obavešteni su da moraju da isele stvari do 16. aprila 2027. godine, nakon čega će prostor biti korišćen za potrebe međunarodne izložbe EXPO 2027 Beograd
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
