Manje rada, manje mesa i veći porezi za ultrabogate - to je deo plana kojim bi svet mogao da izbegne klimatski i društveni slom. Prema izveštaju Svetske laboratorije za nejednakost, ključ opstanka leži u preraspodeli bogatstva i promeni ekonomskih prioriteta
Izveštaj Svetske laboratorije za nejednakost (SLN) predstavlja dosad najsveobuhvatniji pokušaj snalaženja u krizi koja svet gura ka klimatskom slomu, političkom ekstremizmu i sve većim ekonomskim i društvenim tenzijama, prenosi Gardijan.
Izveštaj nudi smele političke predloge, među kojima su visoki porezi milijarderima, veliko skraćenje radnog vremena, promena ishrane i preusmeravanje investicija iz sektora industrije i rudarstva ka obrazovanju i zdravstvu.
Ako se ove i druge mere sprovedu, navodi se u izveštaju, prihodi 89 odsto svetske populacije udvostručili bi se do 2100. godine, a globalno zagrevanje ostalo bi ispod dva stepena Celzijusa.
„Vodi se ogromna kulturna, intelektualna i politička borba. Svi mi imamo ulogu u tome“, rekao je jedan od direktora SLN-a i profesor na Pariskoj školi ekonomije Tomas Piketi.
„Ideologija koju vidimo kod Trampa i svih malih Trampova, koje imamo širom Evrope i širom sveta, jednostavno neće doneti rezultate. Na kraju ćemo morati da dođemo do ove vrste preraspodele resursa i moći, jer će alternativa dovesti do katastrofalnih ishoda po životnu sredinu, po klimu, po društvo“, kaže Piketi.
Ovaj plan rezultat je rada 45 autora. Zasniva se na bazama podataka koje je prikupljalo više od 200 istraživača širom sveta.
U njegovoj srži, nalazi se koncept „dovoljnosti”, ideje da ljudi mogu uživati i imati zdrav život bez stalne težnje da troše ili gomilaju materijalna dobra koja štete prirodi.
Da bi se to postiglo, autori predviđaju tri koraka: prepoloviti prosečno radno vreme sa 2.100 sati godišnje na 1.000 sati, podsticati ljude da jedu manje crvenog mesa (koje je jedan od najvećih razloga ekološke krize) i preusmeriti ekonomiju ka sektorima zdravstva i obrazovanja.
Borba protiv nejednakosti je centralni cilj.
Prema ovom planu, prosečni bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u svetu iznosio bi 5.000 evra mesečno. To je povećanje za gotovo sve. Izuzetak bi bili ultrabogati, koji bi bili visoko oporezovani jer snose najveću odgovornost za klimatsku krizu.
Drugi prioritet jeste smanjenje klimatskih rizika.
Prema planu, kapital bi bio preusmeren. Novac najbogatijih pojedinaca na svetu bio bi uložen u vetroenergiju, solarnu energiju i druge obnovljive resurse. Dodatnom smanjenju emisije štetnih gasova pomoglo bi skraćenje radnog vremena, promena u ishrani i novoposloženi prioriteti u ekonomskom sektoru.
Predviđa se da bi to zadržalo porast globalne temperature na 1,8 stepeni Celzijusa do kraja veka, što je znatno niže od katastrofalnih procena od četiri do četiri i po stepena u scenarijima stalne potražnje za materijalnim dobrima.
Jedan od praktičnih koraka bilo bi i osnivanje Globalnog fonda za pravdu, koji bi finansirao energetsku tranziciju i nadgledao izdvajanja za obrazovanje i zdravstvo.
„Nastanjiv i ravnopravan 21. vek materijalno je moguć“, zaključuje se u izveštaju. „Ono što stoji na putu nisu tehničke stvari, već politički izbor i težak, ali ključan posao izgradnje koalicije koja bi ga podržala.“
Koautorka i koordinatorka za životnu sredinu u SLN-u Kornelija Mohren priznala je da je izveštaj „vizionarski i možda utopijski“, ali da je to neophodno kako bi se pokazalo da su mogući i drugačiji putevi.
Piketi je rekao da novija istorija pokazuje da su ciljevi izveštaja ostvarivi, navodeći zemlje poput Norveške i Švedske kao primer.
Izveštaj će biti predstavljen i razmatran na Konferenciji o svetskoj nejednakosti, koja se održava od 4. do 6. juna u Parizu.
Izvor: Gardijan
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
