Otkrivanje tajne Šarkamena

Nedavno otkriveno privatno carsko kupatilo, balneum, na arheološkom lokalitetu Vrelo-Šarkamen kod Negotina, potvrdilo je da se ovde nalazila carska rezidencijalna palata a ne vojno utvrđenje, kako se prvobitno mislilo.

Arheološko nalazište Vrelo-Šarkamen jedan je od najznačajnijih kasnoantičkih lokaliteta u Srbiji. Nalazi se četiri kilometra od istoimenog sela i 20 kilometara od Negotina u dolini Vrelske reke. To je monumentalni utvrđeni kompleks izgrađen početkom 4. veka i povezuje se sa rimskim carem i tetrarhom Maksiminom Dajom (305–313), koji je bio sestrić cara Galerija. Kompleks je nepravilne četvorougaone osnove na 25 hektara.

Putopisac Feliks Kanic ga je u 19. veku opisao kao vojno utvrđenje. A onda su 1975. godine Milica i Đorđe Janković pronašli delove carske statue od skupocenog kamena – porfira. Ovaj kamen, poreklom iz Egipta, bio je namenjen samo za izradu figura rimskih careva.

Zatim su, pre tri decenije u prostoru koji je prepoznat kao mauzolej, pronađeni kremirani ostaci majke cara Maksimina Daje čije nam ime nije poznato iz istorijskih izvora i njen zlatni nakit težine 250 grama. Nakit čini devet votivnih pločica od zlatnog lima sa utisnutim aversima tetrarhijskih zlatnih novčića, aureusa. Na njima su identifikovana imena rimskih careva Dioklecijana, Konstancija Hlora i Maksimina Daje. Nakit se čuva u Narodnom muzeju Srbije. Bio je to jedan od ključnih nalaza za otkrivanje priče o ovom kompleksu.

Dr Marija Jović, jedna od rukovodilaca istraživanja na Šarkamenu i naučna saradnica Arheološkog instituta, kaže da jedinstveni nakit pronađen u okviru mauzoleja, kao i porfirna statua pre toga, predstavljaju važne pokazatelje carskog karaktera kompleksa, izdvajajući Šarkamen od uobičajenih rezidencijalnih i administrativnih objekata. Međutim, kaže Marija Jović, oni “nisu direktna potvrda da je Maksimin Daja zaista boravio na Šarkamenu. Iz istorijskih izvora znamo da je rođen u ovom kraju, a u kontekstu tetrarhijske ideologije poznato je da su carevi svoje rezidencijalne komplekse često podizali u sredinama sa kojima su bili lično povezani, posebno u mestima svog porekla. Upravo u tom širem kontekstu, Šarkamen je i identifikovan kao rezidencijalni kompleks povezan sa Maksiminom Dajom. Međutim, arheološki nalazi nedvosmisleno ukazuju na to da je Šarkamen bio carska palata”.

foto: arheološki institut

Nedavno, a trideset godina posle otkrića carskog nakita, otkriveno je privatno carsko kupatilo – balneum. Nalazi se unutar jugozapadne ugaone kule, kružnog je oblika, natkriveno je kupolom sa šest prozorskih otvora, i po svojoj raskoši odgovara carskom kompleksu. Ovaj izvanredan graditeljski poduhvat bio je zahtevan kako arhitektonski tako i statički, pokazujući visok nivo tehničkog znanja. Njegova jedinstvenost i izuzetna arhitektonska složenost pokazuju da je u izgradnji ovog prostora učestvovao vrhunski stručni kadar. Za ovakvo posebno arhitektonsko rešenje trenutno ne postoje analogije na prostoru Rimskog carstva.

Kupatilo je bilo podeljeno na tehnički deo, koji je bio neophodan za njegovo funkcionisanje i na prostorije namenjene kupanju, odmoru i uživanju. Tehnički deo sadržao je praefurnium – ložište koje je predstavljalo ključni element sistema za zagrevanje kupatila. Potpuno je sačuvan sistem sa kružnim stubićima, kroz koji je zagrejan vazduh cirkulisao ispod podova prostorija. Još jedna zanimljivost jeste u vezi sa zagrevanjem vode, a to je ležište na kojem se nalazio antički bojler od bakra. To je zapravo posuda u kojoj se zagrevala voda za potrebe kupatila. Nažalost, bojler nije sačuvan, jer je često imao i sekundarnu namenu nakon prestanka upotrebe građevine. Drugi deo carskog kupatila bio je namenjen kupanju i uživanju. Arheolozi su otkrili tri kade, kao i sudatorium – prostoriju koja je imala funkciju parnog kupatila.

Marija Jović kaže da “otkriće carskog balneuma značajno menja naše dosadašnje razumevanje rezidencijalnog kompleksa na Šarkamenu. Sama monumentalnost kompleksa, a posebno snažni i neobično debeli bedemi, do sada su mogli da ostave utisak fortifikacije, odnosno utvrđenja sa prvenstveno odbrambenom funkcijom. Međutim, otkriće balneuma menja tu uvreženu paradigmu. Sada imamo mnogo jasniju sliku da je reč pre svega o rezidenciji namenjenoj boravku, uživanju i reprezentaciji, a ne o objektu čija je osnovna svrha bila odbrana”.

Prisustvo luksuznog kupatila, kao i sistematsko sprovođenje vode kroz samu rezidenciju i njene do sada istražene delove, predstavljaju snažne pokazatelje takve funkcije. Ono u šta se prethodnih godina samo moglo sumnjati sada je dobilo konkretnu arheološku potvrdu. Balneum omogućava da se Šarkamen ne posmatra samo kroz njegove monumentalne bedeme, već kao carski rezidencijalni prostor čija je arhitektura bila podređena udobnosti, luksuzu i životu na visokom nivou.

Kako kaže Marija Jović, reprezentativnost, arhitektonska posebnost i luksuz kupatila ukazuju na to da je bilo namenjeno ljudima najvišeg društvenog ranga, a sasvim je moguće da je moglo služiti i samom caru. Otkriće balneuma jeste još jedan važan dokaz koji može dodatno upućivati na povezivanje Šarkamena sa Maksiminom Dajom.

Vrelo-Šarkamen jedan je od retkih arheoloških lokaliteta na kojima se istovremeno sprovode arheološka iskopavanja i konzervatorsko-restauratorski radovi kako bi se što više otkrilo, sačuvalo, a potom i prezentovalo javnosti na odgovarajući način. Trenutno, veliki nedostatak ovog izvanrednog lokaliteta jeste njegov pristup, zbog neadekvatne putne i turističke infrastrukture. Posebnost ovog nalazišta jeste veliki turistički potencijal, kao što ga ima i Viminacijum, pa bi mogao da se nađe i na turističkoj mapi Srbije. “Njegova jedinstvenost, monumentalnost i značaj svrstavaju ga među najznačajnije lokalitete ovog tipa, ne samo u Srbiji već i u širem evropskom i svetskom kontekstu. Naš cilj je da se istraživanja i konzervacija nastave, ali i da ono što smo otkrili bude dostupno javnosti”, smatra dr Marija Jović.

Stručnjaci koji su otkrili balneum čine tim Arheološkog instituta i Muzeja Krajine. Dr Marija Jović, naučni saradnik Arheološkog instituta i Gordan Janjić, MA, muzejski savetnik Muzeja Krajine, rukovode istraživanjem. Osim njih, u timu istraživača su: dr Igor Bjelić, viši naučni saradnik i arhitekta, dr Ljubomir Jevtović, naučni saradnik, Borisav Marković, geodeta i Konstantin Janjić, student arhitekture.

Predstoji im da odgovore na pitanje ko je uživao u Šarkamenu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!