Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Kada je, krajem 2018. godine, počela primena Zakona o međubankarskim naknadama, prvi put su u Srbiji ograničene maksimalne visine naknada koje su se, iako se naplaćuju među bankama, praktično ugrađivale u cenu robe koju plaćaju svi potrošači. Zakon se tada odnosio isključivo na kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji.
Novim nacrtom zakona, čija je javna rasprava trajala do 11. juna, ograničenje naknada proširuje se i na kartice koje su izdate u inostranstvu i to u situacijama kada se njima plaća na prodajnim mestima u Srbiji, ili na ovdašnjim prodajnim sajtovima.
Prema zakonu, međubankarska naknada kod transakcije u Srbiji, debitnom karticom ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije, ni viša od 0,3 odsto kod transakcije kreditnom karticom.
Sada ovi procenti važe i za kartice koje su izdate u inostranstvu: Kada se plaća debitnom karticom (onom kojom se novac odmah skida sa računa), naknada je 0,2 odsto od iznosa transakcije, a 0,3 odsto kada se plaća inostranom kreditnom karticom.
Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama (onima koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu) na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 milona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Zakonom se uvodi i ograničenje u slučaju kada se inostranim karticama plaća onlajn, na internet prodajnom mestu domaćeg trgovca tj. kako se definiše u propisu: plaćanje bez fizičkog prisustva korisnika kartice kod trgovca.
Kada se stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, provizija može da bude maksimum 1,15 odsto od izvršene transakcije kod debitnih, odnosno 1,5 odsto kod kreditnih inostranih kartica.
Snižavanje ovih naknada svakako će biti dobro dočekano kod banaka koje su opremile trgovce POS terminalima za naplatu karticama – jer će manje da ih košta. Pitanje je koliko će takva odluka obradovati strane izdavaoce kartica.
Obelodanjujući nacrt zakona u NBS su naveli da je u cilju dodatnog unapređenja pravnog okvira za pružanje platnih usluga i poslovanja sa platnim karticama, pripremila Nacrt izmena i dopuna zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.
„Predložene izmene odnose se na proširenje obuhvata zakona i na međunarodne platne transakcije platnim karticama kako bi se dodatno unapredila transparentnost u poslovanju sa platnim karticama i snizili troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce u skladu sa praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji“, navodi centralna banka.
Kako je ranije prilikom uvođenja ovog zakona objašnjavala NBS – ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.
„Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači – i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom“, obrazlagala je tada centralna banka novi zakon.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
Da li je po zakonu da „Srbijagas“ zavrne gas domaćinstvima u kojima živi 130 ljudi jer njihov komšija nije platio dug?
Kako su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz „Milenijum tima“ za deset godina dospeli u sam vrh najmoćnijih poslovnih ljudi u Srbiji?
Dugogodišnja saga o rušenju hotela „Jugoslavija“ i izgradnji luksuznih kula pod patronatom „Milenijum tima“ dovela do izdavanja naloga za hapšenje odgovornih. Sumnja se da su gradili bez građevinske dozvole
Pošta Srbije najavila je da će danas, 11. novembra, dežurati 66 objekata i da će biti dovoljno gotovine za isplatu penzija
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
