Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Kada je, krajem 2018. godine, počela primena Zakona o međubankarskim naknadama, prvi put su u Srbiji ograničene maksimalne visine naknada koje su se, iako se naplaćuju među bankama, praktično ugrađivale u cenu robe koju plaćaju svi potrošači. Zakon se tada odnosio isključivo na kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji.
Novim nacrtom zakona, čija je javna rasprava trajala do 11. juna, ograničenje naknada proširuje se i na kartice koje su izdate u inostranstvu i to u situacijama kada se njima plaća na prodajnim mestima u Srbiji, ili na ovdašnjim prodajnim sajtovima.
Prema zakonu, međubankarska naknada kod transakcije u Srbiji, debitnom karticom ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije, ni viša od 0,3 odsto kod transakcije kreditnom karticom.
Sada ovi procenti važe i za kartice koje su izdate u inostranstvu: Kada se plaća debitnom karticom (onom kojom se novac odmah skida sa računa), naknada je 0,2 odsto od iznosa transakcije, a 0,3 odsto kada se plaća inostranom kreditnom karticom.
Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama (onima koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu) na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 milona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Zakonom se uvodi i ograničenje u slučaju kada se inostranim karticama plaća onlajn, na internet prodajnom mestu domaćeg trgovca tj. kako se definiše u propisu: plaćanje bez fizičkog prisustva korisnika kartice kod trgovca.
Kada se stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, provizija može da bude maksimum 1,15 odsto od izvršene transakcije kod debitnih, odnosno 1,5 odsto kod kreditnih inostranih kartica.
Snižavanje ovih naknada svakako će biti dobro dočekano kod banaka koje su opremile trgovce POS terminalima za naplatu karticama – jer će manje da ih košta. Pitanje je koliko će takva odluka obradovati strane izdavaoce kartica.
Obelodanjujući nacrt zakona u NBS su naveli da je u cilju dodatnog unapređenja pravnog okvira za pružanje platnih usluga i poslovanja sa platnim karticama, pripremila Nacrt izmena i dopuna zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.
„Predložene izmene odnose se na proširenje obuhvata zakona i na međunarodne platne transakcije platnim karticama kako bi se dodatno unapredila transparentnost u poslovanju sa platnim karticama i snizili troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce u skladu sa praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji“, navodi centralna banka.
Kako je ranije prilikom uvođenja ovog zakona objašnjavala NBS – ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.
„Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači – i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom“, obrazlagala je tada centralna banka novi zakon.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković izjavio je da će „energetska neizvesnost potrajati još dugo i a moramo da podignemo nivo energetske sigurnosti i nezavisnosti države“
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitrij Kerkentzes preporučuje svima da posete Ekspo 2027, a naročito mladima
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Mirijevo dobija novu stambeno-poslovnu zonu na više od 23.500 kvadrata
Kompanija koju premijer Đuro Macut naziva simbolom strateškog partnerstva Srbije i Kine godinama je predmet optužbi za eksploataciju stranih radnika, dok istovremeno planira novo širenje i očekuje dodatnu podršku države
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
