Veštačka inteligencija danas može da obavi mnoge poslove i mnoge ostavi bez posla. Ali ne ume da kreči, promeni svećicu na autu ili postavi pločice u kupatilu. A oni koji umeju, zarađuju sve bolje
Nekada je to bila roditeljska pretnja: „Uči školu ili ćeš na zanat.“ Diploma je garantovala sigurnost, a zanat je bio opcija za „loše đake“.
Danas tržište rada i u Srbiji počinje da ruši taj stereotip, kroz oglase za posao, plate i nedostatak ljudi. Majstori su postali traženi, a nije retkost da se za neku kućnu popravku čeka i po nekoliko nedelja. Njihove zarade često daleko prelaze prosek.
Tim putem krenuo je Milan (39). Bio je dobar đak, a raspuste pred kraj srednje škole provodio bi učeći zanat. Odlučio je da ne studira i ne seli se u drugi grad, već da se posveti klimatizaciji i grejanju.
Dve decenije kasnije, ima razvijen posao i dobru zaradu. Kaže, radi brzo i pedantno pa je tražen i šire od svog mesta. Sve to nije palo sa neba.
„Težak je ovo posao, radiš od jutra do sutra. Moraš da budeš dostupan, nema radnog vremena i vikenda. Nema praznika. Nema kancelarije. Moja je u kombiju“, priča Milan za Međuvreme.
Dok pod uticajem veštačke inteligencije mnogi danas ostaju bez posla, Milan se za svoj ne boji. Za sada robot ne može da zameni sitan ljudski rad.
Podaci o zaradama kažu da zanatlije dosta dobro prolaze.
Tokom 2025. godine izražen je nedostatak radne snage u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odražava na visinu ponuđenih zarada, podaci su Infostuda. Poslodavci su, na primer, za zidare u proseku nudili oko 226.500 dinara, dok su mehaničari mogli da računaju na oko 220.800 dinara.
Autolimari su u proseku mogli da računaju na oko 146.000 dinara, automehaničari na oko 130.000, dok su frizeri, limari i kozmetičari uglavnom u zarađivali od 100.000 do 115.000 dinara. Pekari su, u proseku, mogli da očekuju nešto više od 100.000 dinara.
S druge strane, s poslednjim ovogodišnjim povećanjem, početnička plata u prosveti iznosi 111.467 dinara. Nastavnik sa tri decenije radnog staža zarađuje oko 130.000, slično kao automehaničar. Lekari opšte prakse oko 140.000, specijalisti oko 170.000, a medicinske sestre oko 95.000.
Bez obzira na visoke zarade, mladi se ne odlučuju toliko često za zanate. Tome svedoči i Milan, koji kaže da je dobrog radnika teško naći.
Slično je iskustvo i jednog mladog zavarivača iz Beograda. Kaže da bavljenje zanatom nimalo nije lako i da zarade nisu dovoljne. „Na terenu si deset do dvanaest sati dnevno. Naporno je i teško. Zarada nije loša, ali nije ni naročito dobra“, govori on.
Veštačka inteligencija sve je prisutnija i već utiče na smanjenje broja zaposlenih u administraciji, korisničkoj podršci, finansijama, marketingu, čak i delovima IT sektora.
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika, podaci su nedavno objavljenog Galupovog istraživanja.
Zasad ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ljudi ostalo bez posla usled veće upotrebe veštačke inteligencije, ali sagovornica „Vremena“ iz IT sveta svedoči sve većoj upotrebi AI u toj industriji.
Iako je na visokoj poziciji u jednoj stranoj firmi, strahuje da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez posla.
Dok algoritmi sve uspešnije rešavaju zadatke u digitalnom okruženju, fizički rad i dalje ostaje van njihovog dometa. AI može da napiše tekst, obradi podatke ili automatizuje procese, ali ne može da popravi instalaciju u staroj zgradi ili proceni kvar.
Sve je jasnija nova podela rada između poslova koje tehnologija može brzo da nauči i onih koji i dalje zahtevaju jake ruke, spretne prste, iskustvo i snalaženje.
Tako zanati više nisu alternativa niti poslovi za „loše đake“. Umesto toga, sve je tačnija ona druga dosetka, da je zanat zlato.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
