Veštačka inteligencija danas može da obavi mnoge poslove i mnoge ostavi bez posla. Ali ne ume da kreči, promeni svećicu na autu ili postavi pločice u kupatilu. A oni koji umeju, zarađuju sve bolje
Nekada je to bila roditeljska pretnja: „Uči školu ili ćeš na zanat.“ Diploma je garantovala sigurnost, a zanat je bio opcija za „loše đake“.
Danas tržište rada i u Srbiji počinje da ruši taj stereotip, kroz oglase za posao, plate i nedostatak ljudi. Majstori su postali traženi, a nije retkost da se za neku kućnu popravku čeka i po nekoliko nedelja. Njihove zarade često daleko prelaze prosek.
Tim putem krenuo je Milan (39). Bio je dobar đak, a raspuste pred kraj srednje škole provodio bi učeći zanat. Odlučio je da ne studira i ne seli se u drugi grad, već da se posveti klimatizaciji i grejanju.
Dve decenije kasnije, ima razvijen posao i dobru zaradu. Kaže, radi brzo i pedantno pa je tražen i šire od svog mesta. Sve to nije palo sa neba.
„Težak je ovo posao, radiš od jutra do sutra. Moraš da budeš dostupan, nema radnog vremena i vikenda. Nema praznika. Nema kancelarije. Moja je u kombiju“, priča Milan za Međuvreme.
Dok pod uticajem veštačke inteligencije mnogi danas ostaju bez posla, Milan se za svoj ne boji. Za sada robot ne može da zameni sitan ljudski rad.
Podaci o zaradama kažu da zanatlije dosta dobro prolaze.
Tokom 2025. godine izražen je nedostatak radne snage u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odražava na visinu ponuđenih zarada, podaci su Infostuda. Poslodavci su, na primer, za zidare u proseku nudili oko 226.500 dinara, dok su mehaničari mogli da računaju na oko 220.800 dinara.
Autolimari su u proseku mogli da računaju na oko 146.000 dinara, automehaničari na oko 130.000, dok su frizeri, limari i kozmetičari uglavnom u zarađivali od 100.000 do 115.000 dinara. Pekari su, u proseku, mogli da očekuju nešto više od 100.000 dinara.
S druge strane, s poslednjim ovogodišnjim povećanjem, početnička plata u prosveti iznosi 111.467 dinara. Nastavnik sa tri decenije radnog staža zarađuje oko 130.000, slično kao automehaničar. Lekari opšte prakse oko 140.000, specijalisti oko 170.000, a medicinske sestre oko 95.000.
Bez obzira na visoke zarade, mladi se ne odlučuju toliko često za zanate. Tome svedoči i Milan, koji kaže da je dobrog radnika teško naći.
Slično je iskustvo i jednog mladog zavarivača iz Beograda. Kaže da bavljenje zanatom nimalo nije lako i da zarade nisu dovoljne. „Na terenu si deset do dvanaest sati dnevno. Naporno je i teško. Zarada nije loša, ali nije ni naročito dobra“, govori on.
Veštačka inteligencija sve je prisutnija i već utiče na smanjenje broja zaposlenih u administraciji, korisničkoj podršci, finansijama, marketingu, čak i delovima IT sektora.
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika, podaci su nedavno objavljenog Galupovog istraživanja.
Zasad ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ljudi ostalo bez posla usled veće upotrebe veštačke inteligencije, ali sagovornica „Vremena“ iz IT sveta svedoči sve većoj upotrebi AI u toj industriji.
Iako je na visokoj poziciji u jednoj stranoj firmi, strahuje da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez posla.
Dok algoritmi sve uspešnije rešavaju zadatke u digitalnom okruženju, fizički rad i dalje ostaje van njihovog dometa. AI može da napiše tekst, obradi podatke ili automatizuje procese, ali ne može da popravi instalaciju u staroj zgradi ili proceni kvar.
Sve je jasnija nova podela rada između poslova koje tehnologija može brzo da nauči i onih koji i dalje zahtevaju jake ruke, spretne prste, iskustvo i snalaženje.
Tako zanati više nisu alternativa niti poslovi za „loše đake“. Umesto toga, sve je tačnija ona druga dosetka, da je zanat zlato.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Naslov ovog teksta nije greška, tako se malteškim alfabetom piše ime slatkog đevreka napunjenog rogačem i medom, poznatog kao "honey ring"
Jedan mladić priča zašto ga je morilo rano ćelavljenje i kako je skoknuo do Istanbula da presadi kosu
Preminula je Olivera Katarina, umetnica čiji su glas, lepota i gluma obeležili decenije jugoslovenske kulture. Najšira publika pamtiće je po ulozi Lenčeta u kultnom filmu „Skupljači perja“
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
