Veštačka inteligencija danas može da obavi mnoge poslove i mnoge ostavi bez posla. Ali ne ume da kreči, promeni svećicu na autu ili postavi pločice u kupatilu. A oni koji umeju, zarađuju sve bolje
Nekada je to bila roditeljska pretnja: „Uči školu ili ćeš na zanat.“ Diploma je garantovala sigurnost, a zanat je bio opcija za „loše đake“.
Danas tržište rada i u Srbiji počinje da ruši taj stereotip, kroz oglase za posao, plate i nedostatak ljudi. Majstori su postali traženi, a nije retkost da se za neku kućnu popravku čeka i po nekoliko nedelja. Njihove zarade često daleko prelaze prosek.
Tim putem krenuo je Milan (39). Bio je dobar đak, a raspuste pred kraj srednje škole provodio bi učeći zanat. Odlučio je da ne studira i ne seli se u drugi grad, već da se posveti klimatizaciji i grejanju.
Dve decenije kasnije, ima razvijen posao i dobru zaradu. Kaže, radi brzo i pedantno pa je tražen i šire od svog mesta. Sve to nije palo sa neba.
„Težak je ovo posao, radiš od jutra do sutra. Moraš da budeš dostupan, nema radnog vremena i vikenda. Nema praznika. Nema kancelarije. Moja je u kombiju“, priča Milan za Međuvreme.
Koliko zarađuju majstori u Srbiji
Dok pod uticajem veštačke inteligencije mnogi danas ostaju bez posla, Milan se za svoj ne boji. Za sada robot ne može da zameni sitan ljudski rad.
Podaci o zaradama kažu da zanatlije dosta dobro prolaze.
Tokom 2025. godine izražen je nedostatak radne snage u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odražava na visinu ponuđenih zarada, podaci su Infostuda. Poslodavci su, na primer, za zidare u proseku nudili oko 226.500 dinara, dok su mehaničari mogli da računaju na oko 220.800 dinara.
Autolimari su u proseku mogli da računaju na oko 146.000 dinara, automehaničari na oko 130.000, dok su frizeri, limari i kozmetičari uglavnom u zarađivali od 100.000 do 115.000 dinara. Pekari su, u proseku, mogli da očekuju nešto više od 100.000 dinara.
S druge strane, s poslednjim ovogodišnjim povećanjem, početnička plata u prosveti iznosi 111.467 dinara. Nastavnik sa tri decenije radnog staža zarađuje oko 130.000, slično kao automehaničar. Lekari opšte prakse oko 140.000, specijalisti oko 170.000, a medicinske sestre oko 95.000.
Bez obzira na visoke zarade, mladi se ne odlučuju toliko često za zanate. Tome svedoči i Milan, koji kaže da je dobrog radnika teško naći.
Slično je iskustvo i jednog mladog zavarivača iz Beograda. Kaže da bavljenje zanatom nimalo nije lako i da zarade nisu dovoljne. „Na terenu si deset do dvanaest sati dnevno. Naporno je i teško. Zarada nije loša, ali nije ni naročito dobra“, govori on.
Može li AI da zida kuću
Veštačka inteligencija sve je prisutnija i već utiče na smanjenje broja zaposlenih u administraciji, korisničkoj podršci, finansijama, marketingu, čak i delovima IT sektora.
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika, podaci su nedavno objavljenog Galupovog istraživanja.
Zasad ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ljudi ostalo bez posla usled veće upotrebe veštačke inteligencije, ali sagovornica „Vremena“ iz IT sveta svedoči sve većoj upotrebi AI u toj industriji.
Iako je na visokoj poziciji u jednoj stranoj firmi, strahuje da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez posla.
Dok algoritmi sve uspešnije rešavaju zadatke u digitalnom okruženju, fizički rad i dalje ostaje van njihovog dometa. AI može da napiše tekst, obradi podatke ili automatizuje procese, ali ne može da popravi instalaciju u staroj zgradi ili proceni kvar.
Sve je jasnija nova podela rada između poslova koje tehnologija može brzo da nauči i onih koji i dalje zahtevaju jake ruke, spretne prste, iskustvo i snalaženje.
Tako zanati više nisu alternativa niti poslovi za „loše đake“. Umesto toga, sve je tačnija ona druga dosetka, da je zanat zlato.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Grčka je omiljena destinacija srpskih turista, ali na pojedinim plažama more krije opasnosti koje ne treba potcenjivati. Jake struje i veliki talasi mogu da ugroze i iskusne plivače
Nemačka Crnomorska flotila namerno je u jesen 1944. godine, tokom povlačenja pred Crvenom armijom, potopljena kod Prahova. Sada se koristi rekordno nizak vodostaj Dunava da se ratni brodovi konačno izvade iz rečnog korita
Dokumentarni film „Novak Đoković: The Wolf in Winter“ o životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena svetsku premijeru imao je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), a balkanska premijera održana je u utorak 11. avgusta na Lovćenu
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Fakulteti u Srbiji spremaju novinare za medijski svet koji ne postoji. A opet, naša grozomorna novinarska praksa toliko je daleko od teorije i boljih običaja da je pitanje da li tu ikakav fakultet pomaže
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
