Građani Srbije strahuju od veštačke inteligencije manje nego ostatak sveta, ali su pojedini poslovi već pod pritiskom
Da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez trenutnog posla zbog sve većeg upliva veštačke inteligencije u IT sektor, strahuje 35-godišnja Beograđanka Marija.
Zaposlena je u jednoj maloj stranoj kompaniji na seniorskoj poziciji i, uprkos dugogodišnjem iskustvu i stručnosti, kaže za „Vreme“ da se poslednjih godinu dana atmosfera u industriji značajno promenila.
„Ranije se podrazumevalo da će timovi rasti. Danas se sve češće govori o tome kako AI može da zameni deo poslova koje su ranije radili ljudi. Posebno su pod pritiskom juniori, ali više niko nije potpuno siguran“, kaže ona.
Marija nije usamljena u tom strahu.
Prema nedavnom Galupovom istraživanju, 36 odsto ljudi u svetu veoma je ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da zameni njihov posao. U Srbiji takav strah ima 32 odsto ispitanika, dok 37 odsto kaže da nije zabrinuto zbog mogućeg uticaja AI na zaposlenje.
Iako AI još nije izazvao masovna otpuštanja, pojedini sektori već osećaju posledice automatizacije i sve šire upotrebe alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Među poslovima koji se smatraju najugroženijim su korisnička podrška i kol centri, administrativni i kancelarijski poslovi, unos i obrada podataka, osnovni marketinški poslovi, kopirajting, junior IT pozicije, prevodilački i rutinski analitički poslovi.
Posebno su pod pritiskom početničke pozicije u IT sektoru, jer kompanije sve češće koriste AI alate za zadatke koje su ranije obavljali junior programeri, testeri ili tehnička podrška.
Istovremeno, raste potražnja za zaposlenima koji znaju da koriste i kontrolišu AI sisteme, analiziraju podatke ili razvijaju kompleksnija softverska rešenja.
Podaci HelloWorld sajta pokazuju da je potražnja za AI stručnjacima u 2025. godini u Srbiji porasla za više od 80 odsto u poređenju sa 2024. Apsolutne brojke ipak nisu visoke. Radi se o 347 oglasa u 2025. godini naspram 192 u 2024.
U većem delu regiona preovlađuje uverenje da AI neće u značajnoj meri zameniti ljudski rad, a izuzetak predstavljaju Grčka i Kosovo, gde je zabrinutost izraženija.
U Rumuniji i Srbiji stavovi su gotovo izjednačeni, uz blagu prednost onih koji ne strahuju od uticaja AI-ja na posao, pokazalo je Galupovo istraživanje koje je preneo FoNet.
Nešto veći optimizam prisutan je u Bosni i Hercegovini i Mađarskoj, dok su Bugarska, Slovenija i Severna Makedonija među zemljama sa stabilno niskim nivoom zabrinutosti.
Najmanji strah zabeležen je u Hrvatskoj.
Istraživanje je sprovedeno u 61 zemlji i obuhvatilo je oko 60.500 ispitanika.
Globalno, 46 odsto ljudi ne izražava zabrinutost zbog uticaja AI na posao, dok je 36 odsto veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi njihovo zaposlenje.
Najveći strah od gubitka posla beleži se u zemljama u razvoju, posebno u Aziji i Latinskoj Americi – Filipinima, Indiji, Indoneziji, Peruu i Ekvadoru.
S druge strane, najmanju zabrinutost pokazuju razvijene evropske države poput Estonije, Švedske, Norveške i Danske.
Estonija, jedna od najdigitalizovanijih zemalja na svetu, često se navodi kao primer društva u kojem se gotovo sve administrativne procedure mogu završiti elektronski – od plaćanja računa do kupovine nekretnina. Ipak, uprkos visokom stepenu digitalizacije, građani te baltičke države ne pokazuju veliki strah od AI tehnologija.
U zemljama sa razvijenim uslužnim i autsorsing sektorom, poput Filipina, Indije i Indonezije, veliki deo radne snage zaposlen je na poslovima koji su relativno podložni automatizaciji, kao što su korisnička podrška i administracija. To, ocenjuje Galup, doprinosi većem osećaju nesigurnosti među zaposlenima.
Istovremeno, stabilniji socijalni sistemi, viši nivo poverenja u institucije i uverenje da će tržište rada uspeti da se prilagodi tehnološkim promenama verovatno doprinose većem optimizmu u razvijenijim državama, jedan je od zaključaka istraživanja.
Ispitanici sa višim prihodima i višim nivoom obrazovanja u proseku su manje zabrinuti zbog uticaja veštačke inteligencije na posao, iako upravo oni danas najčešće koriste AI alate u svakodnevnom radu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Džek Dimić je američki glumac iz Bosanske Dubice. Nekoliko puta su ga odbili na Fakultetu dramskih umetnosti, a u Njujorku je pre tridesetak godina odmah primljen na Institut “Li Strazberg”. Dosad je igrao u više od sto filmova i serija. Jedan je od samo dva glumca sa ovdašnjih prostora koji glume likove američkog porekla
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Namerno prave telefone tako da ih lepe, da se teško otvaraju. Ali, za sada pošten čovek ima lek i to za sitne pare
Reprezentacija Bosne i Hercegovine ostvarila je važnu pobedu nad Katarom i došla do četiri boda u grupi B, čime je ostala u konkurenciji za prolazak dalje
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
