Godinu dana Bokana u Narodnom pozorištu: Pad produkcije i ugleda, šteta, bezakonje

U četvrtak 11. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu premijerno je predstavljen balet Grk Zorba na muziku Mikisa Teodorakisa u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova.

Za nedelju 14. jun, premijeru najavljuje i Drama Narodnog pozorišta. Biće to predstava Božiji ljudi koju po motivima proze Borislava Stankovića režira Jug Radivojević.

Ove dve premijere označiće kraj sezone 2025/26 u Narodnom pozorištu, a ujedno i kraj godine u kojoj je na čelu Upravnog odbora Dragoslav Bokan. Međutim, aplauzi i radost koji su sastavni deo premijera, nisu primereni atmosferi i situaciji u kojoj se nalazi Narodno pozorište zahvaljujući Dragoslavu Bokanu i njegovim saradnicima iz Uprave nacionalnog teatra.

Premijere

Prvo o premijerama u ovoj sezoni u sva tri ansambla Narodnog pozorišta.

Božji ljudi su druga dramska produkcija Narodnog pozorišta ove sezone. Mnogi bi rekli da ih nije bilo dve već samo jedna i po, zato što je prethodna, Gospođa Olga, zapravo bila koprodukcija sa Narodnim pozorištem Republike srpske iz Banja Luke koja je dogovorena još u vreme prethodne uprave, te da je u Bokanovo vreme samo realizovana.

U Božijim ljudima glumi šest glumaca. U Gospođi Olgi troje glumaca je iz Narodnog, dok je ostali deo ekipe iz Banjalučkog pozorišta s tim što dvoje od njih glume u obe predstave. To znači da je ove sezone od celog ansambla Drame u novim predstavama angažovano samo sedam glumaca. Na sajtu Narodnog pozorišta u ansamblu Drame ih ima 66.

Grk Zorba je druga baletska premijera, prethodna je bila Don Kihot na muziku Ludviga Minkusa u koreografiji gosta Hoze Karlosa Martineza, direktora Baleta Pariske opere. I ova predstava je akvizicija iz vremena prethodne uprave.

Opera je imala jednu premijeru – Evgenije Onjegin Čajkovskog u režiji Maria Pavla del Monaka, kao i tri obnove starih predstava koje dugo nisu bile na repertoaru.

Čega ima malo a čega mnogo

Ukratko: od kako je u Narodnom pozorištu Dragoslav Bokan, Drama, Opera i Balet imali su samo pet premijera.

Za to  vreme je, međutim, bilo mnogo-mnogo toga nedozvoljenog i nedostojnog: dvomesečno zatvaranje zgrade, nerealizovane a planirane predstave, otkazi, zabrana ulaska u zgradu članovima kolektiva, kazne, mobing, nezakonita pravila, materijalna šteta, izgubljen ugled, štrajkovi, protesti, krivična prijava Tužilaštvu za organizovani kriminal, zahtevi za smene ministra, Uprave, Bokana…

Na vagi dobro/loše, ovo loše je neuporedivo teže od onih pet premijera.

A svega toga ne bi bilo da Ministarstvo kulture nije predložilo Vladi Srbije da za predsednika Upravnog odbora izabere Dragoslava Bokana.

Zahtevi za smenom

Nekoliko dana nakon što je izabran Bokan, zaposleni u Narodnom pozorištu, mahom umetnički deo kolektiva, javno su na konferenciji za medije rekli da ga neće. Da neće da Narodno pozorište vodi krimogena ličnost, komandant Belih orlova u Ratovima devedesetih, izraziti desničar, i da zahtevaju njegovu smenu.

Foto: Media centar

Sindikat glumaca Singlus, Sindikat baletskih igrača, i Sindikat muzičkih umetnika Narodnog pozorišta tražili su od Ministarstva kulture i Vlade Srbije da preispita svoju odluku.

Kad su na rukovodeća mesta Pozorišta postavljeni ljudi po izboru Ministarstva kulture i Bokana, zaposleni su zahtev za smenu Bokana proširili i na Upravu pozorišta i na ministra kulture Nikolu Selakovića. To je postao glavni zahtev njihovih štrajkova upozorenja kojih je od prošlog juna bilo desetak, kao i njihovih protesta. Nažalost, još uvek su aktuelni.

Sindikat glumaca Narodnog pozorišta Singlus  6. marta podneo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv ministra Nikole Selakovića, Dragoslava Bokana i v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dragoljuba Bajića, okrivljujući ih za štetno delovanje po kolektiv, zloupotrebu službenog položaja što se pre svega odnosi na odluku Ministarstva kulture i Uprave pozorišta da 3. oktobra zatvore zgradu na dva meseca iako o tome nisu imali odluku MUP-a, i za urušavanje materijalnog stanja i ugleda kuće.

U istoriji Narodnog pozorišta nije poznato da je podneta još neka krivična prijava protiv čelnika kuće osim ove.

Ovog aprila, glumci su javno pozvali premijera Macuta da se angažuje na rešavanju njihovih zahteva.

Naravno da im se niko od pomenutih nije odazvao.

Zatvaranje zgrade

Dva dana nakon početka sezone, a nekoliko sati pre početka štrajka upozorenja  glumačkog sindikata „Singlus“ Narodnog pozorišta u Beogradu 3. oktobra zbog Pravilnika kojim je zabranjeno izražavanje političkog mišljenja sa scene, zgrada Narodnog pozorišta je zatvorena na zahtev ministra Selakovića i v.d. upravnika Bajića. Rečeno je da protivpožarno nebezbedna, mada o zatvaranju zgrade nije postojala odluka MUP-a.

Ministar je rekao da se za bezbednost ljudi mora odmah naći novac. Koliko je novca odvojeno, šta je urađeno, i da li je zgrada sada bezbedna, nikad se nije saznalo.

Zgrada je bila zatvorena dva meseca. Zbog toga je pomeran datum premijere baleta Don Kihot, i otkazano je izvođenje baleta Bajadera u kojem je trebalo da gostuje svetska zvezda Sergej Polunjin.

Nerealizovani planovi

Dve predstave koje su planirane u Drami, nisu realizovane. To su Romeo i Julija u režiji bugarskog reditelja Javora Gardeva, i Druga knjiga Seoba u režiji Borisa Liješevića i dramatizaciji Fedora Šilija.

Prema saznanjima zaposlenih, gost iz Bugarske je odložio saradnju sa Narodnim pozorištem do 2027. u nadi da će tada moći da radi sa drugom Upravom, a zvanično objašnjenje koje je „Vreme“ tada dobilo odnosilo se na pomeranje premijere baleta Don Kihot koje je prouzrokovalo pomeranje dramske premijere. Sve bi međutim bilo u redu, da ministar Selaković i Dragoslav Bokan nisu zatvorili zgradu.

Odluku da ne rade Drugu knjigu Seoba, Boris Liješević i Fedor Šili ovako su objasnili za naš portal: „Ovaj period će ostati upamćen kao velika kriza Narodnog pozorišta, a vinovnici te krize kao narodna sramota. Narodno pozorište je u prethodnim godinama napravilo fantastične rezultate. Primljene su odlične mlade glumice i glumci, desile su se izuzetne predstave, postignuti vanredni uspjesi. Predstava Druga knjiga Seoba mišljena je kao nastavak i kruna tog perioda. A sada je preko noći sve uništeno. To na žalost nije atmosfera u kojoj je moguć rad. Uprava koja vrijeđa i omalovažava glumce i prethodnu upravu, nije adresa sa kojom treba komunicirati.“

Materijalna šteta

Nema zvanične informacije kakvu je finansijsku štetu imalo Narodno pozorište zato što je bilo zatvoreno, ali bi se lako izračunao zbir od neprodatih ulaznica tokom ta dva meseca, isplaćenog honorara Sergeju Polunjinu, zatim honorara Hozeu Martinezu koreografu Don Kihota, troška zbog premeštanja predstava na druge scene kako bi se održao privid da Narodno pozorište radi, i tako dalje.

Smatra se da zbir ne bi bio manji od 20 miliona dinara.

Bio je to izuzetno skup pokušaj da se postigne ono što Pravilnik o disciplini, kazne i pretnje nisu uspeli.

Foto: Marija janković

Glumac Darko Tomović, predsednik sindikata Singlus, rekao je za „Vreme“ da je „to samo materijalni gubitak. A šta ćemo sa ugledom kuće? Ljudi ne znaju da li će sutra opet neko da zatvori zgradu, a tu je i spinovanje da su naši štrajkovi upozorenja zapravo prekid rada što nije tačno. Mi ne prekidamo rad, nego sasvim suprotno: zahtevamo da radimo. Mi smo ta dva meseca zahtevali da radimo. Izuzetno nam je bitno da ljudi znaju da štrajkovi upozorenja ne znače otkazivanje predstave“.

Pritisci, otkazi

Od kako Dragoslav Bokan vodi Narodno pozorište, bilo ih je nebrojeno, a on sam je na režimskim televizijama govorio da će ako treba, promeniti ceo ansambl Drame, ali će uspostaviti mir.

Foto: Arhiva

Jedan od prvih njegovih poteza u tom pravcu bio je Pravilnik o radnoj disciplini koji je proširio tačkom po kojoj će biti kažnjen svako ko “u obavljanju poslova Pozorišta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulacijom izražava svoju političku ili drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozorišta, zatim poziva na aktivnosti koje imaju politički karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozorišta ili ističe simbole ili obeležja čije je isticanje zabranjeno zakonom”.

Naravno da nije ništa pomoglo. Kao što nisu pomogle ni naknadne odredbe po kojima obezbeđenje ne sme da pusti na scenu nikog ko bi da iskaže politički stav. Direktne pretnje pojedincima, najizraženije su u upravi Opere – takođe nisu.

Sindikat Singlus podneo je zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje ustavnosti pomenutog Pravilnika.

Zoran Stefanović, novoizabrani umetnički direktor Drame, uputio je javno pismo Darku Tomoviću i saopštio mu da “nadalje neće biti tolerisano korišćenje pozornice Narodnog pozorišta u Beogradu za propagandu ili bilo šta drugo što nije integralni i odobreni deo predstave kao umetničkog dela”.

Urađena je nova sistematizacija po kojoj su neka radna mesta ukinuta, a neka su otvorena ali nisu umetnička. Iako u Drami ima 11 slobodnih mesta za glumce, ona nisu popunjena višegodišnjim paušalcima. Među njima je i Vanja Milačić, koja je 16 godina na paušalnom ugovoru.

Mladi glumac je pozvan na razgovor kod Zorana Stefanovića. Rekao je da se osećao kao pred istražnim organom i da je razgovor trajao 2,5 sata.

Prvakinja Opere, dramski mecosopran Sanja Anastasia medijima je iznela probleme sa kojima se suočava na poslu i dobila je otkaz. Svi u pozorištu pričaju da je Ljubica Vraneš, umetnička direktorka Opere, zapravo imala lične razloge da koleginicu skloni iz ansambla.

Spisak počinjenog u Narodnom pozorištu za vreme „Bokanove godine“, kako u žargonu zovu proteklu sezonu, je beskrajan. Sve sramota do sramote. Ali, naravno, sve im je uzalud.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!