Da li v.d. umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta zloupotrebljava svoj položaj

Narodno pozorište u Beogradu počinje sezonu 3. oktobra baletskom predstavom „Vaskrsle seni“ na muziku akademika Svetislava Božića. Koreograf je Jovica Begojev v.d. umetnički direktor Baleta.

Dvadesetak dana pre toga, na  „Mokranjčevim rukovetima“ u Negotinu, premijerno je izvedena još jedna njegova koreografija za baletski ansambl Narodnog pozorišta –  „Rukoveti“.

Kriterijumi v.d. umetničkog direktora

Ako je suditi po biografiji objavljenoj na sajtu Narodnog pozorišta, Jovica Begojev nije potpisao ni jednu koreografiju dok nije imenovan za v.d. umetničkog direktora beogradskog Baleta.

V4Xk9kpTURBXy9iYzlmYzlhOTZiODg0MTlhNWU1YTBhYjRkOGIzMWNhYi5qcGeRkwLNAlgA3gABoTAF

Zaposleni komentarišu između sebe da je to neobično i pitaju da li su kriterijumi po kojima se odlučuje o sopstvenom angažmanu isti oni kriterijumi koji važe za druge?

Primećuju i druge promene uvedene od kako je ovog februara Jovica Begojev postavljen za v.d. umetničkog direktora.

Kako se koriste sale

Kažu da je velikom broju baletskih umetnika onemogućeno da koriste sale Narodnog pozorišta za rad na sopstvenim projektima, čak i kada bi takvi projekti bili realizovani uz naknadu samom Pozorištu, a da Begojevu – jeste.

Navode da v.d. umetničkog direktora koristi resurse pozorište za svoj seminar koji godinama organizuje za učenike iz Italije i pitaju da li postoji ugovor sa Narodnim pozorištem i po kojoj ceni se iznajmljuju baletske sale?

Još kažu i da su za korišćenje termina probnih sala za pripremu uloga potrebne posebne dozvole koje se ne dobijaju transparentno i pod jednakim uslovima.

Radni staž

Pominju i da se veliko pitanje baletskog ansambla, pitanje igrača koji su završili aktivnu igračku karijeru, ne rešava. Naime, baletski umetnik koji zbog godina više ne može da bude aktivan igrač, ne prestaje automatski da bude umetnik. Njegovo veliko iskustvo može biti dragoceno za instituciju. Smatraju da to pitanje treba sistemski rešiti, a ne od slučaja do slučaja.

Uobičajena praksa

Jovica Begojev je bio voljan i vrlo predusretljiv da odgovori na navedene primedbe.

Na priči o njegovim koreografijama se nismo zadržavali, zato što nigde ne piše da umetnički direktor ne sme da bude koreograf nove predstave, zato što je to stvar ili slučaja ili lične odluke na koju umetnički direktor ima prava, zato što je to uobičajena praksa Baleta Narodnog pozorišta od ranije (setimo se koreografija Konstantina Kostjukova), a naročito zato što u Narodnom pozorištu o svemu odlučuje predsednik Upravnog odbora Dragoslav Bokan.

Ne vidim ništa loše u tome

Zatim: Begojev potvrđuje da svoj pedagoški seminar realizuje u Narodnom pozorištu.

Navodi da je „ovo već sedma godina da se seminar održava dva puta godišnje“. Za obuku angažuje kolege. „Ne vidim ništa loše u tome, zato što im to omogućava dodatnu zaradu“, kaže. Od kako je postao v.d. umetnički direktor, organizaciju seminara je preneo na treće lice (navodi italijansko lično ime), a on je samo predavač.

Zato kaže da „ne zna kako glasi ugovor sa Narodnim pozorištem, niti sam se interesovao“.

Raspored je neophodan

Razume zašto se zaposlenima ne dopada uvođenje rasporeda korišćenja probnih sala, ali „red je neophodan. Mora da se zna ko kad koristi salu, između ostalog, i zbog higijenskih razloga. Često se ujutro zatekne smeće, zbog čega kasni sledeća proba, dešava se da prozor ostane otvoren pa se ako padne kiša napravi šteta. Ja sam u Baletu više od 20 godina i znam da je raspored nekad bio obavezan. Sad je samo vraćena ta dobra praksa, ništa drugo“, kaže Begojev.

Foto: NP

Jovica BegojevNavodi da je „baletski ansambl podmlađen“, da je ovog maja na audiciji primljeno „pet balerina i dva igrača iz naših škola“.

Objašnjava da je „beneficirani radni staž baletskog igrača 52 godine, ali da ne mora da ide u penziju sve dok ne ispuni uslov za starosnu“, kao i da većina kolega koristi tu mogućnost.

„To naravno utiče na repertoar koji se prilagođava ansamblu, a i sprečava primanje mladih igrača. Taj problem nema veze sa Narodnim pozorištem već sa zakonom. Dok se ne promeni zakon, dok se ne odredi da baletski igrač mora da ide u penziju sa 52 godine kako je nekad bilo, do tad će biti nezadovoljnih. A što se tiče mogućnosti da stariji igrači  nastave da rade kao pedagozi – pa nemamo mi neograničene potrebe za tim kadrom.“

Jovica Begojev kaže da je znao koji problemi ga čekaju na novoj poziciji, ali i da će, „s obzirom na dugi staž u ansamblu, znati kako da ih ublaži ako ne i reši“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!