Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Objavljen je raspored štandova učesnika 69. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, pa se konačno zna ko će biti prisutan a ko ne od 23. do 31. septembra na ovom najvećem regionalnom predstavljanju knjiga.
Odmah, bukvalno na prvi pogled, je očigledno da među izlagačima najmanje ima izdavača, dakle onih kojima je objavljivanje knjiga glavna delatnost i koji je obavljaju godinama unazad.
Raspoređeni su u tri prostora: u tradicionalnoj Hali 1, i u drugoj i četvrtoj hali. Već se na prvi pogled vidi da ništa nije kao do sad.
U centru Hale1 je površina nazvana Glavni trg, velika i kružna, nije označeno čemu će da služi. Sa gornje i donje strane ovog trga je veliki prazan prostor. Popunjeni su centralni deo Hale i njen prvi prsten. Ostalo je prazno. Deluje da su „ulice“ kroz Halu proširene.
U centralnom delu nema izdavača koji su tu bili decenijama unazad (o tome kasnije u tekstu), a ima nekih gotovo nepoznatih.
Najveći prostor, 210 kvadratnih metara, zauzeo je „Službeni glasnik“. Slede JP Pošta Srbije na 180 kvadratnih metara o čijoj izdavačkoj delatnosti se gotovo ni ne zna,, zatim „Kosmos“ izdavaštvo na 150, i Zavod za udžbenike na 120 kvadratnih metara.
U tom glavnom prostoru ostali imaju ili oko 80 ili oko 40 kvadratnih metara. Tu su i neki učesnici koji nisu poznati javnosti, na primer UNZIP, o kome na internetu piše da je „prodavnica pažljivo biranih knjiga, slikovnica i kreativnih proizvoda za decu, roditelje i sve koji vole priče koje bude maštu“, a koji će sve to predstaviti na 80 kvadratnih metara.
Na prstenu, 197 kvadratnih metara uzeo je Medija centar Odbrana, tu je i Vulkan znanje, jedini ogranak ovog velikog izdavača na ovogodišnjem Sajmu koji je obično zauzimao veliki prostor u centru Hale 1, tu su izdavači iz Republike Srpske, izdavači stripa, i vidan broj nepoznatih imena.
U Hali 2 je planiran samo prvi nivo. Tu je Tunis, Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, mada je do sad prostor za zemlju počasnog gosta uvek bio u centralnom delu Hale 1. Tu su još Centar za promociju nauke, Opština Nikšić, fakulteti, Fondacija braća Karić, Rumunija, Istočno Sarajevo, Republika Srpska, Rusija, Maroko, Filmski centar Srbije, Klett, Andrićev institut…
U Hali 4 dominira Kancelarija za KiM, ima 279 kvadratnih metara. Tu su inostrani instituti, Iran, eparhije, manastiri., Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Srbi za Srbe, Uprava za dijasporu, Udruženje građana Multikultivator… i slični za koje se nije ni znalo da imaju izdavačku delatnost i bilo kakve veze sa knjigama.
Izdavači, razlog zašto ljudi dolaze na Sajam knjiga, nisu prisutni.
Svesni su da je ovo, osim ako ne dođe do promene, poslednja prilika da izlažu u halama Beogradskog sajma. I svesni su da je većini izdavača, jer većina nema svoje knjižare, Sajam knjiga jedina mogućnost da čitaocima i javnosti predstave svoja izdanja.
Pa ipak, odbili su da budu deo Sajma knjiga zato što niko od njih nije uključen u rad Odbora, pa se ovom manifestacijom rukovodi bez ikakve konsultacije sa njima, i zato što Sajam nema sluha da snizi cenu zakupa štanda.
Ove godine na Sajmu knjiga ne učestvuje ni jedan član Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Prošle godine ih je odsustvovalo dvadesetak, predvođeni Arhipelagom, Clio-om i Geopoetikom, a sad neće biti nikog iz UPIS-a.
Početkom avgusta je javljeno da na Sajam ne idu ni veliki izdavači poput Lagune, Delfi, Kreativnog centra iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Do sad su im se pridružili i gotovo svi ostali članovi, a u ovom Udruženju ima oko 130 članova. Pomenimo Čarobnu knjigu, Partenon, Pčelicu, Deretu, Finesu, IPC Media, Kontrast, Vukotić medija…
Na 69. Sajam knjiga neće doći ni 20 potpisnika pisma upućenog Sajmu knjiga u avgustu sa zahtevom da smanji cenu zakupa iznajmljenog i obrađenog prostora za 30 odsto, da produži rok za prijavljivanje do 31. avgusta, da ne povećava cenu parkinga i da obezbedi slobodni ulaz za posetioce.
Oni su tom prilikom podsetili da je prošlogodišnji Sajam knjiga bio na ivici isplativosti za najveći broj izdavača – prosečni pad prometa bio je oko 40%.
Od svih ovih zahteva, Sajam je prihvatio jedino da produži rok za prijavljivanje, a ponudio je i popust od 10 odsto. Izdavači ga nisu prihvatili, a i uvideli su da taj popust ne važi za sve.
Potpisnici pisma nisu očekivali da Sajam neće prihvatiti zahtev o besplatnom ulazu, pogotovo što je Sajam zakazan u vreme vanrednih parlamentarnih izbora kad ne treba računati ni na kakvu posetu.
Bez izdavača i publike, biće to tužan Sajam.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
