Ko dolazi na Sajam knjiga ako niko ne dolazi

Objavljen je raspored štandova učesnika 69. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, pa se konačno zna ko će biti prisutan a ko ne od 23. do 31. septembra na ovom najvećem regionalnom predstavljanju knjiga.

Odmah, bukvalno na prvi pogled, je očigledno da među izlagačima najmanje ima izdavača, dakle onih kojima je objavljivanje knjiga glavna delatnost i koji je obavljaju godinama unazad.

Prazan prostor

Raspoređeni su u tri prostora: u tradicionalnoj Hali 1, i u drugoj i četvrtoj hali. Već se na prvi pogled vidi da ništa nije kao do sad.

U centru Hale1 je površina nazvana Glavni trg, velika i kružna, nije označeno čemu će da služi. Sa gornje i donje strane ovog trga je veliki prazan prostor. Popunjeni su centralni deo Hale i njen prvi prsten. Ostalo je prazno. Deluje da su „ulice“ kroz Halu proširene.

U centralnom delu nema izdavača koji su tu bili decenijama unazad (o tome kasnije u tekstu), a ima nekih gotovo nepoznatih.

Tanjug/Sava Radovanović

Najveći prostor, 210 kvadratnih metara, zauzeo je „Službeni glasnik“. Slede JP Pošta Srbije na 180 kvadratnih metara o čijoj izdavačkoj delatnosti se gotovo ni ne zna,, zatim „Kosmos“ izdavaštvo na 150, i Zavod za udžbenike na 120 kvadratnih metara.

U tom glavnom prostoru ostali imaju ili oko 80 ili oko 40 kvadratnih metara. Tu su i neki učesnici koji nisu poznati javnosti, na primer UNZIP, o kome na internetu piše da je „prodavnica pažljivo biranih knjiga, slikovnica i kreativnih proizvoda za decu, roditelje i sve koji vole priče koje bude maštu“, a koji će sve to predstaviti na 80 kvadratnih metara.

A gde su izdavači

Na prstenu, 197 kvadratnih metara uzeo je Medija centar Odbrana, tu je i Vulkan znanje, jedini ogranak ovog velikog izdavača na ovogodišnjem Sajmu koji je obično zauzimao veliki prostor u centru Hale 1, tu su izdavači iz Republike Srpske, izdavači stripa, i vidan broj nepoznatih imena.

U Hali 2 je planiran samo prvi nivo. Tu je Tunis, Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, mada je do sad prostor za zemlju počasnog gosta uvek bio u centralnom delu Hale 1. Tu su još Centar za promociju nauke, Opština Nikšić, fakulteti, Fondacija braća Karić, Rumunija, Istočno Sarajevo, Republika Srpska, Rusija, Maroko, Filmski centar Srbije, Klett, Andrićev institut…

U Hali 4 dominira Kancelarija za KiM, ima 279 kvadratnih metara. Tu su inostrani instituti, Iran, eparhije, manastiri., Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Srbi za Srbe, Uprava za dijasporu, Udruženje građana Multikultivator… i slični za koje se nije ni znalo da imaju izdavačku delatnost i bilo kakve veze sa knjigama.

Izdavači, razlog zašto ljudi dolaze na Sajam knjiga, nisu prisutni.

Svesni su da je ovo, osim ako ne dođe do promene, poslednja prilika da izlažu u halama Beogradskog sajma. I svesni su da je većini izdavača, jer većina nema svoje knjižare, Sajam knjiga jedina mogućnost da čitaocima i javnosti predstave svoja izdanja.

Pa ipak, odbili su da budu deo Sajma knjiga zato što niko od njih nije uključen u rad Odbora, pa se ovom manifestacijom rukovodi bez ikakve konsultacije sa njima, i zato što Sajam nema sluha da snizi cenu zakupa štanda.

Ko ne dolazi

Ove godine na Sajmu knjiga ne učestvuje ni jedan član Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Prošle godine ih je odsustvovalo dvadesetak, predvođeni  Arhipelagom, Clio-om i Geopoetikom, a sad neće biti nikog iz UPIS-a.

Početkom avgusta je javljeno da na Sajam ne idu ni veliki izdavači poput Lagune, Delfi, Kreativnog centra iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Do sad su im se pridružili i gotovo svi ostali članovi, a u ovom Udruženju ima oko 130 članova. Pomenimo Čarobnu knjigu, Partenon, Pčelicu, Deretu, Finesu, IPC Media, Kontrast, Vukotić medija…

Na 69. Sajam knjiga neće doći ni 20 potpisnika pisma upućenog Sajmu knjiga u avgustu sa zahtevom da smanji cenu zakupa iznajmljenog i obrađenog prostora za 30 odsto, da produži rok za prijavljivanje do 31. avgusta, da ne povećava cenu parkinga i da obezbedi slobodni ulaz za posetioce.

Oni su tom prilikom podsetili da je prošlogodišnji Sajam knjiga bio na ivici isplativosti za najveći broj izdavača – prosečni pad prometa bio je oko 40%.

Od svih ovih zahteva, Sajam je prihvatio jedino da produži rok za prijavljivanje, a ponudio je i popust od 10 odsto. Izdavači ga nisu prihvatili, a i uvideli su da taj popust ne važi za sve.

Potpisnici pisma nisu očekivali da Sajam neće prihvatiti zahtev o besplatnom ulazu, pogotovo što je Sajam zakazan u vreme vanrednih parlamentarnih izbora kad ne treba računati ni na kakvu posetu.

Bez izdavača i publike, biće to tužan Sajam.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!