Molina Udovički Fotez je potvrdila da zbog odlaska u penziju neće više biti umetnička direktorka Drame Narodnog pozorišta. Ko će je zameniti?
Najnovija vest iz Narodnog pozorišta u Beogradu je, istina nepotvrđena od Uprave, da će na čelo Drame biti postavljen Zoran Stefanović.
Zoran Stefanović je dramski pisac sa diplomom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije od septembra 2022. godine, mada na sajtu Udruženja to nije ažurirano.
Molina Udovički odlazi
Molina Udovički Fotez, sadašnja umetnička direktorka Drame je za „Vreme“ potvrdila tu informaciju.
„U decembru sam ispunila oba uslova za penziju, a premijerom predstave Gospođa Olga koju smo imali 24. decembra, smatram da je jedan umetnički ciklus u Drami zaokružen i da nema potrebe da čekam proleće kada bih po sili zakona otišla u penziju.“
„Verujem da ostavljam Dramu u umetnički kvalitetnijem stanju nego kad sam došla. Ansambl je osnažen mladim i talentovanim stvaraocima – glumcima, dramaturgom i rediteljem i ostvaren je niz predstava koje su radovale našu publiku i donele Narodnom pozorištu prvu, a odmah i drugu Sterijinu nagradu kao i još preko sto nagrada na drugim festivalima koje su osvojene za predstave u celini i za individualno stvaralaštvo“, rekla je Molina Udovički Fotez.
Ko je Zoran Stefanović
Da će je naslediti Zoran Stefanović, priča se u Narodnom pozorištu poslednje dve nedelje. Među zaposlenima u Drami retko ko je čuo za njega.
Prilikom imenovanja za predsednika Udruženja dramskih pisaca, objavljena je biografija Zorana Stefanovića.
Rođen je u Loznici1969. godine. Dramski je pisac i scenarista, kulturni radnik, producent, istraživač. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. godine. Na studijskom boravku u Sjedinjenim Američkim Državama 1990. proučavao je menadžment u kulturi i holivudsku scenaristiku. Na FDU je doktorand teorije dramskih umetnosti, medija i kulture. Jedan je od utemeljivača organizovane proizvodnje filmske fantastike u Srbiji počete na FDU (1990) kao i postjugoslovenske dramaturgije i pozorišta u Makedoniji i Srbiji zahvaljujući drami „Slovenski Orfej“ iz 1992. Italijanska enciklopedija D’Agostini ga je uvrstila među najznačajnije srpske dramske pisce postjugoslovenskog perioda.
Umetnički radovi su mu izvođeni, prikazivani i prevođeni u desetak zemalja Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama i Maleziji. Tridesetak godina je urednik i izdavač stotina drama i druge srodne literature, naročito u projektima „Sto drama do kraja veka Književne reči“ 1994-2000. i „Savremena srpska drama Projekta Rastko“ početkom 1997. Kao istraživač, objavljuje stručno-naučne radove u monografijama, međunarodnim časopisima i zbornicima. Član je više umetničkih i naučnih udruženja u svetu. Sa Udruženjem dramskih pisaca Srbije intenzivno sarađuje od 1997. Dobio je pedesetak nagrada i priznanja za umetnički, kulturni i istraživački rad.
Inače, Udruženje dramskih pisaca koje predvodi ima oko 130 članova, a odlukom Vlade Srbije dobilo je status reprezentativnog udruženja, ali za – izdavaštvo, ne za zaštitu dramskih pisaca.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
