Molina Udovički Fotez je potvrdila da zbog odlaska u penziju neće više biti umetnička direktorka Drame Narodnog pozorišta. Ko će je zameniti?
Najnovija vest iz Narodnog pozorišta u Beogradu je, istina nepotvrđena od Uprave, da će na čelo Drame biti postavljen Zoran Stefanović.
Zoran Stefanović je dramski pisac sa diplomom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije od septembra 2022. godine, mada na sajtu Udruženja to nije ažurirano.
Molina Udovički odlazi
Molina Udovički Fotez, sadašnja umetnička direktorka Drame je za „Vreme“ potvrdila tu informaciju.
„U decembru sam ispunila oba uslova za penziju, a premijerom predstave Gospođa Olga koju smo imali 24. decembra, smatram da je jedan umetnički ciklus u Drami zaokružen i da nema potrebe da čekam proleće kada bih po sili zakona otišla u penziju.“
„Verujem da ostavljam Dramu u umetnički kvalitetnijem stanju nego kad sam došla. Ansambl je osnažen mladim i talentovanim stvaraocima – glumcima, dramaturgom i rediteljem i ostvaren je niz predstava koje su radovale našu publiku i donele Narodnom pozorištu prvu, a odmah i drugu Sterijinu nagradu kao i još preko sto nagrada na drugim festivalima koje su osvojene za predstave u celini i za individualno stvaralaštvo“, rekla je Molina Udovički Fotez.
Ko je Zoran Stefanović
Da će je naslediti Zoran Stefanović, priča se u Narodnom pozorištu poslednje dve nedelje. Među zaposlenima u Drami retko ko je čuo za njega.
Prilikom imenovanja za predsednika Udruženja dramskih pisaca, objavljena je biografija Zorana Stefanovića.
Rođen je u Loznici1969. godine. Dramski je pisac i scenarista, kulturni radnik, producent, istraživač. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. godine. Na studijskom boravku u Sjedinjenim Američkim Državama 1990. proučavao je menadžment u kulturi i holivudsku scenaristiku. Na FDU je doktorand teorije dramskih umetnosti, medija i kulture. Jedan je od utemeljivača organizovane proizvodnje filmske fantastike u Srbiji počete na FDU (1990) kao i postjugoslovenske dramaturgije i pozorišta u Makedoniji i Srbiji zahvaljujući drami „Slovenski Orfej“ iz 1992. Italijanska enciklopedija D’Agostini ga je uvrstila među najznačajnije srpske dramske pisce postjugoslovenskog perioda.
Umetnički radovi su mu izvođeni, prikazivani i prevođeni u desetak zemalja Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama i Maleziji. Tridesetak godina je urednik i izdavač stotina drama i druge srodne literature, naročito u projektima „Sto drama do kraja veka Književne reči“ 1994-2000. i „Savremena srpska drama Projekta Rastko“ početkom 1997. Kao istraživač, objavljuje stručno-naučne radove u monografijama, međunarodnim časopisima i zbornicima. Član je više umetničkih i naučnih udruženja u svetu. Sa Udruženjem dramskih pisaca Srbije intenzivno sarađuje od 1997. Dobio je pedesetak nagrada i priznanja za umetnički, kulturni i istraživački rad.
Inače, Udruženje dramskih pisaca koje predvodi ima oko 130 članova, a odlukom Vlade Srbije dobilo je status reprezentativnog udruženja, ali za – izdavaštvo, ne za zaštitu dramskih pisaca.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
