Sedam reprezentacija važe za favorite za osvajanje titule prvaka sveta. Sve, međutim, imaju mane što otvara mogućnost da im neko iz prikrajka pomrsi konce
Svetsko prvenstvo 2026. godine okuplja najveći broj učesnika u istoriji takmičenja. Sedam reprezentacija važe za favorite za osvajanje titule svetskokog prvaka. Španija dolazi kao aktuelni evropski prvak, Argentina kao svetski šampion, Francuska kao dvostruki uzastopni finalista Mundijala, dok Engleska, Portugal, Nemačka i Brazil veruju da imaju kvalitet za sam vrh.
Razlike među favoritima manje su nego na prethodnim prvenstvima. Nijedna reprezentacija nema sastav bez mana, niti postoji ekipa koja značajno odskače od konkurencije. Zato je Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku jedan od najujednačenijih u poslednje vreme.
Aktuelni evropski prvak Španija verovatno ima najstabilniji model igre među svim učesnicima turnira. Luis de la Fuente nasledio je posed lopte kao osnovu identiteta španskog fudbala, ali ga je učinio znatno direktnijim nego što je bio u eri Luisa Enrikea.
Španija više ne želi da poseduje loptu samo radi poseda. Cilj je da kroz kontrolu sredine terena privuče protivnički presing i potom stvori situacije u kojima Lamin Jamal ili Niko Vilijams ostaju jedan na jedan s čuvarima. Kada taj mehanizam funkcioniše, Španija izgleda kao najkompletnija reprezentacija na svetu.
Problem za Špance što nekoliko važnih igrača nije u vrhunskoj formi. Jamala su tokom sezone mučile povrede, Niko Vilijams nije ponovio formu iz prethodnih godina, dok je Fabijan Ruiz fizički potrošeniji nego tokom Evropskog prvenstva. Poseban problem predstavlja štoperska linija. Mladi Pau Kubarsi je izrastao u jednog od najperspektivnijih defanzivaca sveta, ali je Emerik Laport već neko vreme u padu forme. Ukoliko protivnici uspeju da preskoče španski presing, upravo bi centralna odbrana mogla postati kritična tačka.
Francuska već godinama funkcioniše kao reprezentacija koja je spremna da prepusti inicijativu rivalu i kazni ga u tranziciji. Didije Dešamp izgradio je tim koji možda nije najlepši za gledanje, ali gotovo uvek stiže do završnice velikih takmičenja.
Ipak, situacija u francuskom taboru deluje složenije nego ranije. Kilijan Mbape i dalje je centralna figura reprezentacije i čovek oko kojeg se donose najvažnije odluke. Međutim, poslednje dve godine donele su uspon igrača koji igraju najbolji fudbal svojih karijera. Usman Dembele, osvajač Zlatne lopte, lider je dvostrukog uzastopnog prvaka Evrope PSŽ-a, dok je Majkl Olise izrastao u jednog od najvažnijih igrača Bajerna.
Na papiru Francuska poseduje najveći individualni kvalitet među svim favoritima. Međutim, ostaje pitanje da li će hijerarhija unutar tima biti prednost ili problem kada krenu utakmice na ispadanje.
Engleska je verovatno najzanimljiviji projekat prvenstva. Tomas Tuhel stigao je s jasnom idejom da reprezentaciju prilagodi sistemu, a ne reputaciji igrača. Izostavljanje Trenta Aleksander-Arnolda, Fila Fodena, Kola Palmera i Harija Megvajera pokazalo je da Nemac nema nameru da pravi kompromise.
Čitav tim je prilagođen Hariju Kejnu. Kapiten Engleske godinama najbolje funkcioniše kada se spušta između linija, privlači štopere i otvara prostor saigračima. Upravo zbog toga Bukajo Saka i Entoni Gordon imaju ogromnu važnost. Obojica poseduju brzinu da napadaju prostor iza odbrane u trenutku kada Kejn napusti klasičnu napadačku poziciju.
Džud Belingem bi u takvom sistemu trebalo da bude veza između Kejna i ostatka ekipe, igrač koji napada prostor koji nastaje kada protivnici izađu na engleskog kapitena. Tuhelova ideja deluje jednostavno: dati Kejnu dovoljno trkača oko sebe i stvoriti jasnu hijerarhiju u kojoj svaki igrač zna svoju ulogu. Ako taj plan uspe, Engleska bi mogla daleko.
Portugal poseduje najbolji vezni red na celom prvenstvu. Vitinja, Žoao Neveš i Bruno Fernandeš predstavljaju kombinaciju kreativnosti, kontrole i intenziteta kakvu retko koja reprezentacija može da prati.
Zanimljivo je da Portugal taktički sve više podseća na Pari Sen Žermen. To nije slučajno. Vitinja, Neveš i Nuno Mendeš nose ogroman deo igre i u klubu i u reprezentaciji. Bekovi često ulaze u sredinu terena, dok se napadi razvijaju kroz kratka dodavanja i konstantne promene pozicija. Međutim, Portugal nema defanzivnu organizaciju kakvu poseduje evropski prvak iz Pariza. Upravo zbog toga deluje ranjivo u tranziciji.
Najveći problem predstavlja Kristijano Ronaldo. Legenda portugalskog fudbala i dalje ima status nedodirljive figure, ali s 41 godinom više nije igrač koji može da bude centar čitavog sistema. Što više Portugal bude igrao kroz vezni red, njegove šanse za uspeh biće veće.
Ako postoji reprezentacija koja je naučila kako se osvajaju turniri, onda je to Argentina. Lionel Skaloni godinama gotovo da ne menja osnovne principe igre. Argentina nema najatraktivniji napad, ali ima nešto što je na velikim takmičenjima često važnije od talenta – jasno definisane uloge.
Posebno je zanimljiv odnos Lionela Mesija i Hulijana Alvareza. Dok Mesi sve češće traži prostor između linija i štedi energiju, Alvarez kretanjem u levo otvara prostor koji omogućava kapitenu da i u 38. godini ostane bitan faktor.
Argentina ipak nije bez problema. Bekovske pozicije ne spadaju među najjače na turniru, dok centralna odbrana ne uliva istu sigurnost kao tokom pohoda na titulu u Kataru.
Julian Nagelsman uspeo je da vrati identitet nemačkoj reprezentaciji, ali ne i kvalitet koji je krasio generacije iz prethodnih decenija. Odluka da Džošuu Kimiha koristi kao desnog beka pokazuje koliko je malo opcija na pojedinim pozicijama. Posledica toga jeste povratak Leona Gorecke u tim kako bi se popunio vezni red.
Problem se ne završava tu. Nemačka nema stabilno rešenje ni na desnom krilu. Očekuje se da tu ulogu ima Liroj Sane, dok je izostavljanje Karima Adejemija izazvalo dosta polemika.
Dodatni problem predstavlja forma dvojice igrača od kojih najviše zavisi kreativni potencijal ekipe. Džamal Musijala veći deo sezone proveo je boreći se s povredom, dok se Florijan Virc još uvek prilagođava novoj ulozi u Liverpulu. Obojica poseduju kvalitet da reše utakmicu protiv bilo kog protivnika, ali nijedan ne dolazi na prvenstvo u idealnom ritmu.
Brazil u SAD stiže s najmanje optimizma u poslednjih nekoliko decenija. Karlo Anćeloti pokušava da pronađe novu formulu za reprezentaciju koja je dugo živela od individualnog talenta, ali više nema onu dubinu kvaliteta koja je krasila prethodne generacije.
Najveću ulogu će imati Vinisijus Žunior, koji će imati slobodu u završnoj trećini. Očekuje se da Rafinja zauzme poziciju desetke, odakle bi koordinisao napade Karioka. Problem je što Brazil nema vezni red koji može da kontroliše utakmice na nivou Španije i Portugala. Zbog toga se često dešava da između odbrane i napada ostane prevelik prostor. Posebno su ranjivi u trenucima kada izgube loptu visoko na protivničkoj polovini.
Dodatnu kontroverzu izazvao je poziv Nejmaru. Nekadašnji lider Brazila nalazi se daleko od najboljeg fizičkog stanja i ne igra na nivou koji bi opravdao mesto u sastavu. Ipak, Anćeloti očigledno veruje da njegovo iskustvo i autoritet mogu imati značaj u svlačionici. Paradoksalno, dok je Nejmar dobio mesto u timu, Tijago Silva, koji i dalje igra na visokom nivou, ostao je van reprezentacije.
Mundijal 2026. verovatno neće odlučiti najbolji pojedinac, već reprezentacija koja bude uspela da sakrije slabosti. Španija traži zdravog Jamala, Francuska balans između ega i talenta, Engleska potvrdu Tuhelove ideje, Portugal odgovor na pitanje da li Ronaldo može da ostavi ego kod kuće, Argentina priliku da se Mesi oprosti na najbolji mogući način, Nemačka kompromis kvaliteta i deficita, a Brazil nadu za ostanak u vrhu svetskog fudbala.
Razlike među favoritima manje su nego na prvenstvima poslednjih decenija. Upravo zato nije nemoguće da šampiona ne odluči kvalitet, već jedan detalj, jedna povreda ili dobro uigran korner.
Sve tekstove „Vremena“ o Svetskom prvenstvu možete pročitati na OVDE.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Novak Đoković nastavlja pohod ka osmoj tituli na Vimbldonu, kojom bi se izjednačio sa Rodžerom Federerom, i 25. grend slem trofej. U trećem kolu sastaje se sa Francuzom Arturom Rinderknešom
Fudbalskoj reprezentaciji Hrvatske poništen je u poslednjim sekundama utakmice protiv Portugala gol zbog ofsajda koji je detektovao senzor ugrađen u zvaničnu loptu Svetskog prvenstva. Kako radi ta izuzetno precizna tehnologija
Upravo objavljena Autobiografija Save Šumanovića otkriva važne detalje o bolesti i radovima ovog velikog slikara koji je streljan u avgustu pre 84 godine
Mijat Mijatović bio je jedan od najznačajnijih srpskih pevača na gramofonskim pločama pre Drugog svetskog rata. Na fotografiji pored njega je mlada žena u letnjoj haljini. Ko je ona
Italijanska regija Furlanija-Julijanska krajina nije često na turističkim mapama, a krije veliki broj znamenitosti ‒ od antičkog grada Akvileja preko čarobne Palmanove, do dvorca Miramare koji je podigao car Meksika
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
